U prvom intervjuu za Glas Amerike, šef Kancelarije NATO za vezu u Srbiji Ćezare Marineli rekao je da se snage KFOR neće povlačiti sa Kosova, niti će se njihova brojnost smanjivati. Marineli, koji je na funkciji u Beogradu poslednje tri godine, ponovio je stav generalnog sekretara Jensa Stoltenberga, u koji i sam čvrsto veruje, da je KFOR veoma cenjen, kao i njegova uloga na Kosovu.
Marineli nedavne razgovore generalnog sekretara Jensa Stoltenberga sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem opisuje kao pozitivne, iako postoje teme o kojima imaju različita mišljenja. Stoltenberg je tom prilikom naglasio da NATO poštuje svaku odluku jedne suverene države da li želi da uđe u Alijansu ili ne želi, ali i da Srbija i NATO jačaju partnerstvo započeto 2006. godine.
„Moram da napomenem ono što je generalni sekretar rekao, i ja čvrsto verujem u to, da KFOR neće smanjivati prisustvo. KFOR je vrlo utemeljen. Važnost KFOR-a je veoma cenjena od strane NATO-a. Sve je vrlo uslovno što se dešava u toj oblasti, te KFOR nema drugu budućnost, da tako kažemo, već da ostane tamo gde jeste“, rekao je Marineli.
Brigadni general Marineli je poručio i da NATO podržava dijalog Beograda i Prištine, kao i sve napore koji će dovesti do smanjenja tenzija i rešiti nesporazume.
U kosovskom parlamentu nedavno su usvojeni amandmani koji omogućavaju transformaciju kosovskih bezbednosnih snaga u Vojsku Kosova. Političari u Srbiji snažno se protive ovom potezu, a Marineli kaže da je to tema o kojoj će se tek rapravljati u Alijansi, severnoatlantskom savetu.
„Kada je reč o Kosovskim snagama bezbednosti, priznajemo ih u njihovom trenutnom mandatu. Ako dođe do neke promene, o tome se treba raspravljati na nivou severnoatlantskog saveta“, kaže Marineli.
Šef kancelarije NATO u Beogradu, koji završava svoj mandat za godinu dana, kaže da ne može da spekuliše kada će se desiti transformacija Kosovski bezbednosnih snaga u Vojsku Kosova, jer je to prema njegovoj oceni, "veoma teško političko pitanje".
Nije važno što Srbija nije u NATO-u
Na pitanje koliko pozicija Beograda, kao zemlje koja je okružena NATO članicama, osim Bosne i Hercegovine i Makedonije, utiče na politiku Srbije, Marineli se osvrnuo na primere mnogih drugih zemalja koje nisu NATO članice, a takođe su okružene Alijansom, s kojom imaju odličnu saradnju.
„Ja to vidim iz druge perspektive. Imamo mnoge druge zemlje, koje su neutralne, a okružene su zemljama NATO, recimo Švajcarska, Austrija, Švedska. Tu ne postoji isključivanje, da ako niste članica NATO i da ne radite sa NATO. Dakle, nije bitno kojim zemljama ste okruženi, sve je pitanje saradnje. Mi imamo veoma dobru partnersku saradnju sa Austrijom i sa Švedskom, dakle nije problem ako niste pristupili NATO-u. Mi znamo da je Srbija neutralna zemlja i da ne želi da pristupi NATO-u, i za nas je to apsolutno normalno, tu nema problema, mi ne forsiramo. Cenimo partnerski odnos sa Srbijom koji imamo u okviru Partnertsva za mir“, naglasio je Marineli.
Koristi od članstva
Učlanjenje Bugarske i Rumunije 2004. i Hrvatske i Albanije 2009. godine imalo je blagotvoran uticaj na ekonomsku stabilnost, spoljnu i unutrašnju bezbednost, rast direktnih stranih investicija i bruto domaćeg proizvoda.
U godini kad je Rumunija pristupila NATO-u, direktne strane investicije u tu zemlju porasle čak 166 odsto u odnosu na prethodnu godinu, a u Bugarskoj 47,5 odsto. Isti trend rasta zabeležen je i kod rasta bruto domaćeg proizvoda: u Rumuniji je BDP za samo godinu dana porastao za 3,3 odsto, a u Bugarskoj je od 2004. do 2009. godine beležio konstantni rast iznad šest odsto.
Slična situacija se desila i u Hrvatskoj, ali i mnogim drugim zemljama kada su pristupile NATO. Međutim, u Srbiji će pristup ovom savezu biti uvek osetljivo političko pitanje.
„Od 1999. godine imamo 13 novih članica u Alijansi. Podatak koji znam, na primer, jeste Crna Gora, koja se pridružila NATO-u prošle godine, i u samo toj jednoj godini broj stranih investicija se od strane NATO zemalja udvostručio u toj državi. To je za nas važno, jer biti članica NATO je put ka miru, stabilnosti, diskusiji, razgovorima jedni sa drugima. Takođe to se i odnosi na mnogo bolju ekonomsku situaciju, kao što vidimo u Crnoj Gori“, rekao je Marineli.
