“Veoma dobra runda razgovora ovog popodneva sa liderima Srbije i Kosova. Napravili su stvarni napredak", poručio je preko Tvitera Robert O'Brajan, savetnik za nacionalnu bezbednost predsednika Donalda Trampa.
O'Brajen se u tvitu zahvalio Američkoj finansijskoj korporaciji za međunardoni razvoj, Korporaciji "Milenijumski izazov" i Američkoj eksport-import banci, zato što su se priključili razgovorima, a zatim dodao:
„Ekonomska normalizacija znači poslove za mlade. Razgovori se nastavljaju sutra“.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio je u četvrtak posle prve runde razgovora sa premijerom Kosova Avdulahom Hotijem u Beloj kući da im je predočen "užasno težak" dokument o ekonomskoj normalizaciji, sa tačkom o međusobnom priznanju, i da on to nije prihvatio.
"Ja sam rekao da mi to ne možemo da prihvatimo. Moram da budem iskren da su ljudi iz Trampovog kabineta bili fer i saslušali to što smo imali da kažemo, i mislim da u daljim dokumentima, sad već drugi-treći, te odredbe više nema. Došli smo u dobroj volji da postignemo dogovor i dalje se nadamo da je moguće da taj dogovor postignemo", poručio je Vučić.
Takođe je najavio da će razgovori biti nastavljeni večeras i ujutro i da će "videti da li ćemo postići dogovor".
„Došla je Ivanka Tramp u jednom trenutku, nije se kratko zadržala, Robert O' Brajen je došao u nekoliko navrata. Zato smo imali poseban sastanak sa O' Brajenom. Da li će biti ugovora i susreta na višem nivou, to u ovom trenutku ne može niko da vam potvrdi, zavisi od toga šta ćemo da uradimo tokom večeri i tokom jutra".
Vučić je takođe rekao da se u petak nada susretu sa američkim predsednikom Donaldom Trampom, ali da to ne može da potvrdi.
"Ako bismo noćas zavrsili razgovore po američkom vremenu, to znači rano jutro po evropskom vremenu, spremili bismo se i dogovorio bih sa timom kojih su to pet šest rečenica glavnih i onda bih verovatno imao i nasamo dva ili tri minuta sa predsednikom", rekao je.
„Zaista su želeli popravljanje ekonomskih odnosa. Da li je nama lako ... oni su uostalom priznali nezavisnost Kosova, nije to nikakvo iznenađenje, ali se pokazalo da su naši obaveštajni podaci dobro govorili o tome kako će sve da bude strukturisano i sa čim ćemo sve da se suočimo. Nismo ništa promašili, za nas je to bilo formalno ali ne suštinsko iznenađenje. Reagovali smo snažno, odgovorno, nije ovo meni prvi put, ne ovde nego i u Evropi da na takav način reagujem. Ako hoćete da vodite zemlju u ovako teškim uslovima morate da znate da donosite teške odluke i na mestima gde nije lako se suprotstavite ali to je samo moj posao. Ako uspemo da izguramo još nekoliko sitnica – biću na kraju zadovoljan, ima veoma dobrih stvari u tome ali hoćemo li uspeti – ne mogu da kažem.“
Prema njegovim rečima, Ivanka Tramp govorila je o ženskom preduzetništvu na Balkanu i posebno podršci ženama u Beogradu i Prištini. "Ne bih isključio ni mogućnost da Ivanka Tramp poseti našu zemlju u narednom periodu", rekao je.
Predsednik Srbije takođe je naveo da su razgovorima prisustvovali brojni predstavnici američke vlade koji se bave o ekonomijom i da se govorilo o infrastrukturnim projektima i daljem kreditiranju i ulaganju novca za mala i srednja preduzeća. Vučić je dodao i da se srpska delegacija bori da se u ugovor stavi da američki Fond za razvoj otvori kancelariju u Beogradu, što bi bio, kako je rekao, ogroman uspeh Srbije, kao i da Priština prihvati „mali Šengen“, jer bi to značilo de fakto slobodan protok robe, ljudi i kapitala.
Hoti: Veliki koraci ka sporazumu
Premijer Kosova rekao je nakon sastanka sa predsednikom Srbije da su preduzeti veliki koraci ka postizanju sporazuma, javila je večeras prištinska Koha, a prenosi agencija Fonet.
Hoti nije naveo mnogo detalja o sporazumu, ali je dodao kako se sutra očekuje potpisivanje onoga što je dogovoreno danas, prenosi portal Kosovo onlajn.
"Mogu reći nešto. Neprihvatljivi sporazumi za Kosovo nikada nisu došli i neće doći iz Bele kuće. Postigli smo veliki napredak u ekonomskoj saradnji i korak smo bliže zaključenju ovog pitanja. Jer sve što pričamo o Srbiji odnosi se na priznanje. Danas smo napravili veliki korak ka približavanju. Niti je postavljeno niti će ikada biti postavljeno (pitanje granica)", rekao je Hoti.
Prethodno je član delegacije Srbije, ministar finansija Siniša Mali rekao da je Vučiću i Tačiju predočen plan od 16 tačaka, od kojih je deseta uzajamno priznanje.
U međuvremenu, specijalni izaslanik predsednika Trampa za pregovore Srbije i Kosova Ričard Grenel na Tviteru je demantovao da je "predsedniku Srbije Vučiću predstavio dokument da potpiše kosovsku nezavisnost".
Savetnik za nacionalnu bezbednost Robert O'Brajen takođe se oglasio - preko Tviter naloga Saveta za nacionalnu bezbednost:
“Lideri Srbije i Kosova već postižu napredak. Naši razgovori jutros bili su usredsređeni na jačanje ekonomskih veza i ekonomsku normalizaciju. Radujemo se nastavku diskusije popodne", naveo je O'Brajen.
Mali tvrdi da su u razgovorima pokrenuta i politička pitanja, uprkos prethodnim najavama zvaničnika američke administracije da će u fokusu sastanka biti isključivo ekonomska pitanja.
"Razgovori su veoma teški, veliki, ogromni pritisci. Mi smo na početku dobili nikada gori papir od kada su krenuli pregovori sa kosovskim Albancima, dakle nikada gori papir - 16 tačaka je na stolu, od čega 10-ta tačka podrazumeva međusobno priznanje. Veoma malo ekonomskih tema, tačno ono što je predsednik Vučić i znao na osnovu podataka koje je dobio od obaveštajnih izbora, da će teme da budu ne samo ekonomske nego upravo tačka 10 koja se odnosi na međusobno priznanje", rekao je Mali novinarima.
"Ima i ekonomskih tema, koje se odnose na na izgradnju infrastrukture, autoputeva, železnice, pomoći malim i srednjim preduzećima kako bi se podigla ekonomijia celo regiona ali ogroman je pritisak, teme koje su za nas veoma teške. Predsednik se bori, da li će izdržati - videćemo. Ja se vraćam tamo, razgovori se nastavljaju i naravno da ćemo se boriti do kraja i kao što je predsednik Vučić rekao – predaja nije opcija".
Na pitanje kakva je bila reakcija srpske delegacije na tačku deset, Mali je rekao:
„Mi smo došli sa idejom da razgovaramo o tome da podignemo ekonomiju celog regiona, da investiramo tri, četiri milijade evra, plan sa kojim smo mi došli, u infrastrukturu, podsticanje poljoprivrede, mala, srednja preduzeća, da gradimo stanove za mlade, to je bila naša platforma i onda dobijete tačku deset koja kaže – međusobno priznanje. Ali borba se nastavlja, nama je to posao, borimo se za interese Srbije, naših ljudi koji žive na Kosovu. Pritisak je ogroman, imate 15-tak, 20-tak ljudi koji su protiv vas, vrše pritisak na vas, koji na svaku vašu rečenicu reaguju agresivno – svi koji su tamo prisutni i jedni i drugi. Borba se nastavlja i nećemo odustati".
Upitan da li ima smisla da se razgovori nastave u petak u Beloj kući, ako su tako teški, Mali je odgovorio da treba videti kako će današnji razgovori proći.
„Borimo se za svaku rečenicu, za svaku reč, neke stvari su neprihvatljive i tačka“.
Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije i jedan od članova delegacije rekao je da su razgovori teški, ali na stolu, kako je ukazao, postoje zanimljivi i dobri predlozi kada je u pitanju privreda.
„Radi se o konkretnim projektima i ambasador Grenel je počeo da postavlja razgovore sa te ekonomske strane. Važno je da su ti projekti koji su na stolu projekti za budućnost. Oni su tu da pomognu da se kreiraju radna mesta i da mladi ljudi mogu da planiraju svoje porodice, bez obzira na to da li žive u Kragujevcu, Nišu, Peći ili Prizrenu, Beogradu ili Prištini“, rekao je Čadež novinarima u Vašingtonu.
Delegacije Kosova i Srbije, koje predvode premijer Avdulah Hoti i predsednik Aleksandar Vučić, stigli su u Belu kuću u četvrtak nešto pre 17 sati po srednjeevropskom vremenu, gde ih je dočekao specijalni savetnik predsednika SAD za dijalog Srbije i Kosova Ričard Grenel.
Vest o dolasku Vučića i Hotija u Belu kuću na Tviteru je objavio savetnik predsednika Donalda Trampa za nacionalnu bezbednost Robert O' Brajen, koji je poručio da su Sjedinjene Države spremne da posreduju u ekonomskoj normalizaciji.
Posrednici u razgovorima dve strane koji će, kako je iz Bele kuće ranije precizirano, biti usredsređeni na ekonomske teme, su Ričard Grenel i Savet za nacionalnu bezbednost.
Ričard Grenel izjavio je u četvrtak da građani Kosova i Srbije zaslužuju ekonomsku normalizaciju i šansu da kreiraju "živahnu ekonomiju".
"Danas sam fokusiran na mlade ljude koji žele karijere, dobar posao i vezu sa Zapadom. Čujem vas. I poguraću snažno za vas. Hajde da ostavimo politiku postrani", napisao je Grenel na Tviteru.
Predsednik Srbije je uoči razgovora naveo da sastanak neće biti lak.
"Daćemo sve od sebe da postignemo kompromis po važnim ekonomskim pitanjima. Želimo mir, želimo stabilnost, želimo napredak Beograda, Prištine i celog našeg regiona i pre svega moraćemo da brinemo o našem narodu na KiM. Moja poruka svima u našoj prelepoj Srbiji je - predaja nikada nije bila opcija", poručio je Vučić.
Premijer Kosova Avdulah Hoti rekao je pre početka sastanka sa predsednikom Srbije, da se sa Srbijom ne mogu voditi nikakvi drugi razgovori osim o recipročnom priznanju.
"Verujem da je sporazum koji možemo da se postignemo o ekonomskoj saradnji, korak bliže konačnoj normalizaciji između dve zemlje, a to jedino znači recipročno priznanje", kazao je Hoti pri izlasku iz hotela na putu prema Beloj kući, prenosi Radio Slobodna Evropa.
Dodao je da sastanak počinju sa veoma pozitivnim stavom, kako bi diskutovali o projektima o ekonomskom razvoju između dve zemlje.
“Na osnovu razgovora koje smo do sada imali mogu reći da su očekivanja veoma pozitivna. Imaćete informacije čim završimo prvu rundu sastanaka”, kazao je premijer Kosova.
Marko Đurić: "Široka paleta projekata"
Beograd je spremio široku paletu projekata za saradnju sa Prištinom, naveo je član delegacie Beograda, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić. Međutim, očekuje da na sto budu stavljene i teške političke teme.
"Ukoliko do toga bude došlo, svi oni koji prate srpsku politiku prethodnih osam godina mogu da znaju da će odgovor države Srbije na konstruktivne predloge biti odgovoran, ali ćemo uvek biti spremni da kada je potrebno i odbijemo ono što nije u interesu Srbije", poručio je Đurić, prenosi RTS.
Vlada Srbije usvojila Deklaraciju o podršci aktivnostima predsednika
Vlada Republike Srbije usvojila je na sednici u četvrtak Deklaraciju o podršci aktivnostima predsednika Republike koje se odnose na razgovore sa predstavnicima privremenih instutucija samouprave u Prištini.
Usvojenom Deklaracijom vlada, kaže se u saopštenju Vlade, podržava aktivnosti predsednika Srbije povodom predstojećih razgovora Beograda i Prištine, 3. i 4. septembra 2020. godine u Vašingtonu.
"Članovi vlade zauzeli su jedinstven stav da je dosadašnje delovanje predsednika Republike na najbolji način usmereno ka zaštiti interesa Republike Srbije na Kosovu i Metohiji, i da se od predstojećih razgovora, pre svega, očekuje napredak u vezi sa otvorenim ekonomskim pitanjima, koji će doneti dobrobit građanima i ekonomiji društva u celini", kaže se u saopštenju.
Prethodno je Robert O'Brajen, savetnik za nacionalnu bezbednost, na Tviter nalogu Saveta za nacionalnu bezbednost objavio: “Radujem se što ću ugostiti predsednika Aleksandra Vučića i premijera Avdulaha Hotija u Beloj kući. Ovi važni razgovori će doprineti miru kroz ekonomsku saradnju. Posvećenost dijalogu oba lidera doprineće dobrobiti za Kosovo i Srbiju”.
Reč je o susretu koji je trebalo da se održi 27. juna, tokom koga je delegacije trebalo da predvode predsednici Kosova i Srbije Hašim Tači i Aleksandar Vučić, ali je neposredno uoči puta u Vašington protiv Tačija objavljen predlog optužnice za ratne zločine - koji do danas nije potvrđen, niti odbačen.
Aktuelni kosovski predsednik Tači odustao je tada od dolaska na razgovore, nakratko je figuriralo je da će ga zameniti premijer Hoti, ali je ubrzo i on odustao - zbog čega je ambasador Grenel objavio da će sastanak biti odložen i sazvao ga ponovo za septembar.
Poznato je da će razgovori dve strane biti zasnovani na unapređenju tri sporazuma koja su Kosovo i Srbija potpisale na početku godine - o obnovi vazdušne linije i razvoju železničkog i drumskog saobraćaja - rečeno je u utorak tokom telefonskog brifinga za novinare, koji je organizovala Bela kuća.
Na brifingu u utorak kojem su prisustvovali specijalni savetnik predsednika Sjedinjenih Džava Donalda Trampa i jedan visoki zvaničnik američke administracije, savetnik je naglasio da nikada nije bio deo razgovora o razmeni teritorija.
“Ne bih o tome uopšte ni razgovarao, to nije deo razgovora o ekonomskom napretku. Mi, Sjedinjene Države, ostavljamo sva ta pitanja stranama u razgovoru. I ponoviću, ne znam koliko puta da bih bio jasan, ali nikada nisam bio u takvim razgovorima ni u jednoj od mojih konverzacija. Uvek je bila samo ekonomija i to je ono na šta se koncentrišemo: ekonomska normalizacija”, rekao je u utorak specijalni savetnik predsednika SAD-a.
Engel: Politički konflikt zahteva političko rešenje
Nastavak dijaloga Kosova i Srbije u Vašingtonu je pozitivan događaj, ali je potrebno da se pronađe i političko rešenje, saopštio je kongresmen Eliot Engel, predsedavajući Odbora za spoljnopolitičke odnose, pred susret predstavnika Srbije i Kosova u Beloj kući.
Demokratski kongresmen iz Njujorka istakao je da konačno rešenje mora da se bazira na nekoliko ključnih principa - da vodi ka uzajamnom priznanju Kosova i Srbije, da utre put Kosovu i Srbiji za ulazak u sve severnoatlantske strukture, uključujući EU i NATO, a Kosovu donese puno članstvo u Ujedinjenim nacijama i drugim važnim međunarodnim organizacijama.
Engel je, međutim, konstatovao da je, ako se stvari posmatraju racionalno, jasno da je malo verovatno da će se postići sporazum koji bi okončao spor.
“Predsednik Srbije Vučić, koji zemlju udaljava od severnoatlantske zajednice i približava Rusiji, usprotivio se tome da se međusobno priznanje stavi na sto. U stvari, srpska delegacija kaže da dolaze samo da bi razgovarali o ekonomskim temama”, navodi Engel i dodaje da, dok nema ničeg lošeg u povećanoj trgovini i ekonomskom razvoju, “u pitanju je politički konflikt koji zahteva političko rešenje”.
Kongresmen Engel rekao je da ga ohrabruje što je šef kosovske delegacije, premijer Avdulah Hoti postavio jasan cilj za pregovore - postizanje sporazuma o međusobnom priznavanju, bez ugrožavanja teritorijalnog integriteta Kosova.
“Kosovo zaslužuje normalnu budućnost u kojoj ljudi mogu da slobodno putuju i stoje rame uz rame sa onima koji žive u svetskim demokratijama, uključujući Sjedinjene države”.
Engel je podsetio da još nije zadovoljena pravda za žrtve etničkog čišćenja, silovanja i drugih ratnih zločina, uključujući ubistvo američkih građana, braće Bitići, koje je, kako je rekao “pre više od dve decenije počinila Miloševićeva vlada u kojoj je Vućić bio ministar”. Poručio je da počinioci zločina moraju da odgovaraju kako bi građani obe zemlje mogli da se okrenu budućnosti.
“Sukob između dve zemlje je predugo trajao i ugrozio previše života. Zakočio je razvoj celog regiona i njegovu punu integraciju u Evropu. Krajnje je vreme da se jednom zauvek taj spor okonča”, rekao je Engel.
“Posle više od dve decenije neprijateljstva, nadam se da će obe strane učestvovati konstruktivno u razgovorima i da će se Sjedinjene Države ponašati kao pravedan posrednik kako bi pomogao dvema zemljama da kroz dijalog dođu do mira”, zaključuje se u Engelovom saopštenju.
Uticajni kongresmen Engel proveo je skoro 32 godine, odnosno služio 16 mandata u Kongresu, ali ga je na nedavnim stranačkim izborima u Njujorku porazio Džamal Bouman, predstavnik liberalnog krila Demokratske stranke.
Dačić: Ultimatum nije put za rešavanje problema
Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je u četvrtak da očekuje velike pritiske u Vašingtonu, ali da ultimatum nije put za rešavanje problema.
Dačić je za RTS rekao da ishod zavisi od toga šta ko očekuje od sastanka.
"Uvek se govorilo samo o oblikovanju nekog ekonomskog okvira, sve ono što bi moglo da spada u normalizaciju odnosa ali što se tiče svakodnevnog života ljudi, infrastrukture, putne, železničke, uspostavljanje slobode kretanja, robe, kapitala", naveo je Dačić.
S druge strane, kako je dodao, ako neko očekuje da to bude spektakularan sastanak, u smislu da se pojavi neki politički okvir i da se priča o statusu, tu je već stvar potpuno nepripremljena.
"Ako neko misli da će kroz neku skrivenu agendu da izvrši pritisak na Srbiju, ubeđen sam da će predsednik Vučić odgovoriti onako kako je to u našem nacionalnom i državnom interesu", rekao je Dačić.
Dačić je objasnio da politički sporazum nije ni pripremljen. "Svi bi voleli da reše to pitanje, ali to pitanje može biti rešena samo kompromisom", istakao je ministar. "Znam kako to sve funkcioniše, pritisci će biti veliki i na državu i na čoveka lično, sa ucenama, pretnjama za njegovu budućnost, ali znam kako Vučić na to reaguje, tako da nikome ne savetujem da u slučaju Srbije ili Vučića krene putem ultimatuma, to nije put za rešavanje problema", poručio je Dačić.
On je rekao da zemlje Evropske unije ne gledaju baš blagonaklono na to što rade SAD jer smatraju da to treba da radi EU, dodaši da Srdija sada ne može da ispravlja stvari u međunarodnom poretku.
"Svi smo svesni toga da Brisel vrši medijaciju u dijalogu po rezoluciji Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, ali smo isto tako svesni da Savet bezbednosti UN treba da da konačno odobrenje za sve ovo. Tako da svi treba da imaju uvid u širinu spektra svih aktera", zaključio je ministar.
Haradinaj: Korak napred za Kosovo
Predsednik Alijanse za budućnost Kosova (ABK) Ramuš Haradinaj izjavio je da će sastanak u Beloj kući u petak biti korak napred za Kosovo.
“Čvrsto verujemo da će sastanak u Beloj kući biti korak napred za Kosovo. Naše poverenje u američke saveznike je potpuno”, poručio je Haradinaj, bivši premijer Kosova koji je prošle godine podneo ostavku jer dobio poziv Specijalnog suda za ratne zločine počinjene na Kosovu u svojstvu osumnjičenog.
On je to rekao na sastanku sa šefovima ogranaka ABK, koje je informisao o razvoju događaja u vezi sa pitanjem procesa dijaloga sa srpskom stranom u Vašingtonu, prenosi Kosovo onlajn.
Ekonomski sporazumi
Kosovo i Srbija potpisali su u januaru, uz posredovanje ambasadora Ričarda Grenela i savetnika za Nacionalnu bezbednost Bele kuće Roberta O’Brajena, pismo o namerama o osnivanju avio linije između Beograda i Prištine - koja je u prekidu 21 godinu.
Ubrzo potom usledilo je i pismo o namerama razvoja železničkog i drumskog saobraćaja. Sve to dešavalo se u trenucima blokade dijaloga koji Kosovo i Srbija, pod okriljem Evropske unije, vode od 2011. godine.
Obustava razgovora trajala je od novembra 2018, kada su kosovske vlasti uvele carine na uvozne proizvode iz Srbije i Bosne i Hercegovine, pa sve dok kosovski premijer Avdulah Hoti, u junu, nije ukinuo tu meru - bez uvođenja reciprociteta.
Prethodno je bivšem premijeru Aljbinu Kurtiju, koji se žustro zalagao za primenu recipročnih mera prema Srbiji ukoliko nastavi blokadu uvoza proizvoda sa Kosova i međunarodnu kampanju povlačenja priznanja nezavisnosti Kosova, kosovski parlament izglasao nepoverenje.
Fokus na ekonomiji, ali političke teme moguće
Luk Kofi, stručnjak konzervativne američke Heritidž fondacije, uveren je da će fokus razgovora, kao što je i potvrđeno, biti zasnovan na ekonomskim temama.
Međutim, poznavalac balkanskih prilika, ne isključuje teme u smislu normalizacije odnosa između Srbije i Kosova - i na političkom nivou.
„Moguće je da bude razgovora kakvu bi ulogu na tom planu mogla imati Evropska unija. Podsećam da se, posle ovog sastanka, njegovi učesnici sastaju sa predstavnicima EU u Briselu. Dakle, ukoliko razgovori na ekonomskom planu proteknu kako treba - otvoriće se mogućnosti da se debatuje o značajnijim pitanjima. Podvlačim da su ekonomska pitanja nešto što utiče na obične ljude koji živi u Srbiji ili Kosovu“, smatra Luk Kofi.
Dve strane šalju različite poruke o tome šta žele
Džejms Ker-Lindzi, profesor na Londonskoj školi ekonomije (LSE), primetio je da bi razgovori o ekonomskim temama mogli biti korak nazad u odnosu na ono što od Kosova i Srbije očekuje - veliki politički dogovor. Linzi takođe veruje da je realnost procesa između Kosova i Srbije - priznavanje nezavisnosti.
“Svako ko ozbiljno gleda na to zna da nema alternative. I to je teška poruka. Srbija je do sada, iskreno rečeno, igrala veoma pametno diplomatski, uspevala je da spreči prijem Kosova u UN. Beograd ulazi u ove pregovore sa snažne pozicije, ali to ne znači da može da preokrene situaciju i postigne dogovor kojim se Kosovu dozvoljava autonomija. Mislim da je poruka i Evropljana i Amerikanaca sledeća: uspeli ste da sprečite Kosovo da bude međunarodno priznato, i to je dobro za vas, ali problem i dalje postoji. Sada ste u najboljoj mogućoj poziciji da postignete dogovor koji je dobar i za vas...To nije popularan potez, ali sada je pravi trenutak”, rekao je Džejms Ker-Lindzi.
Ekonomska saradnja olakšava put ka političkom pomirenju
Pol Mekarti, regionalni direktor za Evropu Međunarodnog republikanskog instituta (IRI), primećuje da je ekonomska pitanja teško razmatrati van političkog konteksta. Uprkos tome, u intervjuu Glasu Amerike, ukazao je da je pristup dijalogu sa ekonomskog stanovišta veoma značajan.
„Ekonomska saradnja možda može da olakša put, naravno ne toliko brzo, ka političkom pomirenju. Zato je potrebno baviti se tim pitanjima", podvlači Mekarti.
Mekarti ipak smatra da ne treba imati prevelika očekivanja od prvog susreta Kosova i Srbije u Vašingtonu.
„Reč je o prvom koraku, dočekanom sa dobrodošlicom, u dugom procesu dijaloga dve strane. Podsećam vas da se radi o susretu koji je odložen - nije održan u junu. Tako da se, na neki način, radi o prvom susretu. I svi od njega očekuju neke rezultate. Očekujem da će ga propratiti uzdržani komentari učesnika. Prema mom mišljenju, važno je što je Vašington, u koordinaciji sa Evropskom unijom, uključen u proces, koji bi u političkom smislu trebalo da predvodi Evropska unija“, zaključio je Pol Mekarti u nedeljnom razgovoru za Glas Amerike.
Dijalog: Blokada i nastavak
Dijalog Beograda i Prištine u Briselu je na tehničkom nivou počeo 2011. godine, a zatim je nastavljen na nivou premijera što je 2013. godine rezultirao postizanjem prvog sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.
Tada je i počeo politički dijalog o normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova koji je bio u prekidu od novembra 2018. do jula 2020. kada je nastavljen u Briselu.
U tom periodu, koji su obeležilii izbori i konstituisanje institucija Evropske unije, Sjedinjene Države pojačale su svoj angažman - ponajviše specijalni izaslanik američkog predsednika Ričard Grenel. Obilazio je Prištinu i Beograd, organizovao potpisivanja pisama o namerama o saradnji u oblasti ekonomije, na čijem produbljivanju će, kako je potvrđeno iz Bele kuće, biti zasnovan susret predstavnika Kosova i Srbije u rezidenciji američkog predsednika u Vašingtonu.
Tri dana posle razgovora - isti akteri, Avdulah Hoti i Aleksandar Vučić sastaju se u Briselu. Ovoga puta uz posredovanje Miroslava Lajčaka, specijalnog izaslanika Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine.
Rat i spor dve strane
Odnosi Srbije i Kosova su narušeni posle rata koji vodili u periodu od 1998. do 1999. Sukob je kulminirao intervencijom NATO-a u tadašnjoj Saveznoj Republici Jugoslaviji i okončan je posle povlačenja njenih vojno-policijskih snaga sa teritorije Kosova, u junu 1999.
Kosovo, koje je 2008. godine proglasilo nezavisnost, Srbija smatra svojom teritorijom. Nezavisnost Kosova priznalo je oko stotinu država članica Ujedinjenih nacija - uključujući i Sjedinjene Države. Nezavisnost Kosova ne priznaju Rusija i Kina, kao i pet članica Evropske unije: Slovačka, Kipar, Grčka, Rumunija i Španija.
