Linkovi

NATO o ruskoj kancelariji u Beogradu: Možemo razvijati odnose sa partnerima, a da nisu članovi


Zastava Severnoatlantske alijanse (Foto: AP)

Pozdravljamo partnerstvo sa Srbijom i u potpunosti poštujemo njenu odluku o vojnoj neutralnosti. Možemo razvijati snažne odnose sa partnerima, poput Austrije ili Finske, a da nisu članovi. U potpunosti poštujemo njihovu odluku da se ne pridruže NATO-u, baš kao što poštujemo odluku drugih da se pridruže”, navedeno je u odgovoru neimenovanog zvaničnika Severnoatlanstke alijanse (NATO) na pitanje Glasa Amerike o najavljenom otvaranju kancelarije ruskog Ministarstva odbrane u Beogradu.

Neimenovani zvaničnik NATO-a Glasu Amerike nije odgovorio na pitanja, među kojima su bila, da li bi namera ruske strane mogla uticati na članstvo i angažman Srbije u programu Partnerstvo za mir, kao i da li bi otvaranje kancelarije ruskog Ministarstva odbrane moglo pospešiti saradnju tri strane ili pak, sa druge strane, doprineti nekom vidu napetosti na tom području?

U vezi sa konkretnim pitanjima koje ste pokrenuli upućujem vas na ruske i srpske vlasti radi bilo kakvih komentara”, navedeno je u pisanom odgovoru.

Ministarstvo odbrane Srbije u utorak je potvrdilo da je pokrenuta procedura o otvaranju predstavništva Ministarstva odbrane Rusije u Srbiji, kako je navedeno, u skladu sa sporazumom vlada Srbije i Rusije.

Tome je prethodila odluka Vlade Rusije kojom je ovlastila tamošnje Ministarstvo odbrane da otvori kancelariju u Srbiji, koju je potpisao ruski premijer Mihail Mišustin. U njoj se navodi da će šef predložene kancelarije biti angažovan oko vojnih i tehničkih pitanja u vezi sa rusko-srpskom saradnjom.

Odlukom parlamenta iz 2007. godine Srbija je proglasila vojnu neutralnost i time se obavezala da neće pristupati nijednom vojnom savezu do, kako je navedeno u usvojenoj rezoluciji, raspisivanja eventualnog referenduma na kojem bi se moglo odlučivati o tom pitanju.

Takođe, Srbija je od decembra 2006. članica “Partnerstva za mir” – političko vojnog programa NATO-a saveza usmerenog ka stvaranju poverenja među zemaljama članicama Severnoatlantske alijanse NATO-a, drugih država Evrope i nekadašnjeg Sovjetskog Saveza.

Neimenovani NATO zvaničnik, koga smo kontaktirali, ukazao je u odgovoru Glasu Amerike na blisko partnerstvo Severnoatlantske alijanse i Srbije.

Sarađuju da bi bili bolje pripremljeni za vanredne situacije poput poplava i šumskih požara. Pomažemo Srbiji da reformiše svoje bezbednosne snage i institucije, a NATO obučava srpske vojnike za međunarodne mirovne misije. Srbija i NATO su zajedno radili na obuci iračkih vojnih medicinara pomažući iračkim oružanim snagama. I tokom proteklih 20 godina uložili smo milione evra kako bismo pomogli Srbiji u unišavanju više od 230 tona zastarele municije”, navodi se u izjavi.

Početkom septembra Vlada Srbije donela je odluku da obustavi učešće u svim vojnim vežbama i aktivnostima sa svim partnerima u narednih šest meseci.

To se dogodilo uoči vežbe “Slovensko bratstvo” sa Rusijom i Belorusijom – održane na teritoriji države koju potresa politička kriza posle predsedničkih izbora, čiju legalnost i legitimitet osporava veliki deo međunarodne zajednice predvođen Evropskom unijom i Sjedinjenim Državama.

Inače, Srbija se pridružila deklaraciji Evropske unije o predsedničkim izborima u Belorusiji u kojoj se navodi da izbori, na kojima je pobedio Aleksandar Lukašenko, nisu bili ni slobodni ni fer. Kao i da su državni organi primenili nesrazmernu silu nad demonstrantima, da je hiljade ljudi u pritvoru, a da su se dodatno suzile slobode govora, okupljanja i medijske slobode.

Istovremno, uprkos svom proklamovanom putu ka EU, Srbija poslednjih godina od Rusije, Belorusije i Kine, kupuje borbene avione MiG-29, helikoptere, tenkove, dronove i oklopne transportere.

Srbija je zvanične pregovore o pristupanju Evropskoj uniji započela u januaru 2014. godine. Na putu do punopravnog članstva pred njom je ispunjavanje kriterijuma ukupno 35 pregovaračkih poglavlja - od kojih je do sada otvoreno 18, a preliminarno zatvorena dva. U tekućoj godini Srbija nije otvorila nijedno – dok je u 2019. to bio slučaj sa dva pregovaračka poglavlja.

Zamerke na koje se u izveštajima Evropske komisije o napretku Srbije često ukazuje su kašnjenje reformi u ključnim oblastima: nezavisnost pravosuđa, borba protiv korupcije, sloboda medija, ali i u domaćim procesima za ratne zločine i borbi protiv organizovanog kriminala. Takođe, zvaničnici EU vlastima Srbije upućuju i učestale kritike zbog nedovoljne usklađenosti spoljne politike Srbije sa onom koju sprovodi Unija.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG