Linkovi

Analitičari: Pridruživanje Srbije deklaraciji EU o Belorusiji - važan čin usklađivanja politika


ARHIVA - Zastave Sjedinjenih Država, Evropske unije i Srbije, pred konferenciju izaslanika predsednika Donalda Trampa za pregovore Beograda i Prištine Ričarda Grenela, u Beogradu, 24. januara 2020. (Foto: AP/Darko Vojinović)

Pridruživanje Srbije deklaraciji Evropske unije o Belorusiji iznenađujući je i izuzetno važan čin inače nedovoljne usklađenosti spoljne politike Srbije i EU i verovatno je posledica ove faze pregovora Beograda i Prištine, konsolidacije evropske politike tokom pandemije koronavirusa i pokušaja vlasti u Beogradu da odgovore političkom trenutku, ocenjuju sagovornici Glasa Amerike.

Šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici pozdravio je u sredu to što se Srbija pridružila Deklaraciji o predsedničkim izborima u Belorusiji.

U deklaraciji EU se navodi da su tokom izborne kampanje građani Belorusije pokazali želju za demokratkim promenama, ali da izbori nisu bili ni slobodni, niti fer.

Navodi se i da su državni organi primenili nesrazmernu silu na demonstrantima, da su hiljade ljudi u pritvoru, a da su se dodatno suzile slobode govora, okupljanja i medijske slobode, a pozivaju se vlasti u Belorusiji da hitno sve pritvorene puste na slobodu.

Potez Beograda odmah je preko Tvitera pohvalio i ambasador Sjedinjenih Država u Beogradu Entoni Godfri:

"Sjajno je videti da Srbija stoji uz svoje evropsko okruženje", napisao je on.

U četvrtak, predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić izjavila je da se Beograd pridružio Deklaraciji EU o Belorusiji u okviru sinhronizacije sa spoljnom politikom EU, ali da se ne može zaboraviti da je beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko jedini svetski državnik, koji je tokom NATO bombardovanja 1999. godine posetio Srbiju.

"Ne smemo da zaboravimo prijateljstvo Lukašenka prema našem narodu u teškim trenucima. Nadam se da Lukašenko neće zameriti", rekla je Brnabić novinarima, a preneo FoNet.

Sonja Biserko, analitičarka i osnivačica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, kaže da je posebno indikativno što je vest o ovome prvi obelodanio Sem Fabrici, šef Delegacije EU, odnosno da je informacija u javnost dospela "na mala vrata".

"Ja mislim da je ta ambivalencija gde Srbija pripada stalna, ali da je ova korona kriza pokazala da Srbija ne može da živi bez EU, bez obzira što je na početku bilo neke konfuzije oko toga ko koga pomaže i da je Vućić vrlo oprezan kako se sada ophodi prema Evrpi, posebno Nemačkoj - jer je u jednom trenutku to ignorisao, misleći da on i Hašim Tači mogu da dele Kosovo zajedno sa Amerikancima. Međutim, sada Srbija ponovo flertuje sa tom pričom oko evropskog puta, mada nema nikakvih naznaka da on to i zapravo radi", ocenjuje Biserko u izjavi za Glas Amerike i objašnjava:

"Evropska opcija je zapravo i dalje samo deklarativna, jer on (predsednik Srbije Aleksandar Vučić, prim. nov) ne radi zapravo ništa u pogledu reformi koje se zahtevaju i promovisanju evropskih vrednosti. On dobija pomoć EU, ali na tome se sve zadržava. Vrlo je upitno šta će on dalje raditi".

Dragan Đukanović, predsednik Centra za spoljnu politiku, ocenjuje da su već duže vreme parametri usklađenosti srpske spoljne politike prema evropskoj veoma niski, ali da je to potisnuto fokusom evropske spoljne politike na odnose Beograda i Prištine.

"Sasvim je evidentno da je i u prvoj polovini ove godine taj procenat usaglašenosti veoma nizak i da je to nužno poboljšati. U ovom savremenom geostrateškom okruženju, ukoliko pratimo, veoma je značajno to što je Srbija podržala rezoluciju EU u vezi sa stanjem u Belorusiji i na taj način barem malo podržala prilično nisku međusobnu usaglašenost", kaže Đukanović.

"Srbija, zapravo, nema alternativu"

Okolnosti govore u prilog da Srbija zapravo nema alternativu osim evropske, kaže Sonja Biserko, ali i naglašava da su celo raspoloženje i potencijal Srbije veoma mali, u smislu nekog iskoraka u tom smeru. To je ustvari unutrašnje pitanje i kako će Srbija da se nosi s tim, kaže Biserko i naglašava potrebu da se medijska kampanja, koja se vodi preko vladi bliskih televizija i tabloida - "vrati u nekakvu normalu".

"Tu nema nikakvog pravila", odgovara Biserko na pitanje kako korespondiraju proevropski potez u slučaju Belorusije i taj izrazito antievropski narativ u vladi bliskim medijima.

"To je ustvari jedno laviranje koje zapravo zavisi od toga kako se razvijaju međunarodni odnosi, kako koji akter u datom trenutku stoji i kako oni to procenjuju".

Dragan Đukanović nastavlja:

"Mislim da nas nekako i ovaj aktuelni momenat kad je u pitanju dijalog Beograda i Prištine upućuje na drugačije promišljanje srpske spoljne politike, oslobođeno ovih dosadašnjih dominantnih stereotipa u društvu, koji se plasiraju i kroz medijsku sferu".

"Čini mi se da sa jedne strane postoji jedna vrsta dominantnog raspoloženja javnosti u Srbiji koja ne korespondira sa realnim stanjem i položajem Srbije u spoljnopolitičkim i međunarodnim razmerama. Zato mislim da je ovaj akt veoma bitan kako bi se Srbija što više približila Evropskoj uniji", zaključuje Đukanović.

Loše procene

Biserko smatra da se pokazalo da su procene vlasti u vezi sa spoljnom politike po pravilu veoma loše i da se to iskristalisalo tokom krize izazvane pandemijom. Evropa, objašnjava, pokazala je da ide u dobrom pravcu, da se nameće kao relevantan politički faktor, kao i to da budžet, koji je namenjen za oporavak od posledica pandemije za članice EU, pa i zemlje Balkana, kao i situacija posle Bregzita zbog kog ni jedna zemlja više ne iskazuje težnje da napousti EU, "govori u prilog tome da se Evropa konsoliduje".

Iako sada i sam Vučić govori da je Nemačka postala svetski važan politički faktor, nastavlja Biserko, "problem je u tome što Srbija ne ume da osmisli sama svoju budućnost i da ona ustvari tek sad, posle svih turbulencija na svetskom nivou, počinje da shvata neke stvari drugačije".

Biserko zaključuje da je pandemija usporila i promenila proces globalizacije i da će u narednom periodu naglasak mogo više biti na regionalnim odnosima:

"Srbija tu nema neke velike mogućnosti za nešto drugo, da recimo iskorači ka Kini ili slično - ona ipak mora da traži rešenje za svoje probleme u regionalnom kontenstu. Drugog izlaza nema i to je normalno".

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG