Linkovi

Spoljnopolitička platforma demokrata - kritika Kine, povratak savezima


Demokratski predsednički kandidat Džo Bajden i senatorka Kamala Haris, njegova potpredsednica, potpisuju dokumenta potrebna da zvanično prime nominaciju svoje stranke, u Delaveru, 14. avgusta 2020.

U predloženoj platformi Demokratske partije kritikuje se trgovinska praksa Kine, predlažu manja izdvajanja za nacionalnu odbranu i izražava protivljenje "večnim ratovima", dok stranka nastoji da definiše svoje spoljnopolitičke ciljeve i naglasi u čemu se razlikuje od predsednika Donalda Trampa.

Platforma na 80 stranica, koja treba da bude usvojena na demokratskoj konvenciji, je uglavnom simbolična jer demokratski kandidat Džo Bajden ne mora da podrži pozicije iznete u njoj. Međutim, platforma pruža zvanični nacrt političkih prioriteta i vizije stranke.

Platformu je izradila grupa demokratskih lidera, među kojima je senator Berni Sanders, koji je bio Bajdenov najveći rival u borbi za demokratsku nominaciju, a cilj je da se prevaziđe jaz između liberalnijeg krila stranke, u koje spada i Sanders, i Bajdenovog umerenijeg pristupa. Predložena platforma i dalje sadrži šire političke prioritete Bajdena, koji u četvrtak treba da formalno prihvati demokratsku nominaciju u svojoj državi Delaver.

​Kritika Kine

Kina je postala jedno od centralnih spoljnopolitičkih pitanja u predsedničkoj trci 2020, u svetlu trgovinskog rata predsednika Donalda Trampa sa tom zemljom, kao i pandemije koronavirusa koja je potekla iz Kine.

U stranačkoj platformi, demokrate su zauzele čvrst stav u odnosu na trgovinsku politiku Kine i uverenje da Trampovi potezi protiv te zemlje nisu bili dovoljno odlučni.

“Za razliku od predsednika Trampa, suprostavićemo se pokušajima Kine i drugih država da kradu američku intelektualnu svojinu i zahtevaćemo od Kine i drugih zemalja da istog trenutka prestanu da se bave sajberšpijunažom naših kompanija", navodi se u nacrtu platforme.

U platformi se, takođe, kritikuju tarife u iznosu od više milijardi dolara koje je Tramp uveo na uvoz kineske robe, u pokušaju da pregovara o trgovinskom sporazumu sa Kinom. Njegova politika se opisuje kao "nesmotrena" i konstatuje se da nanosi štetu američkim poljoprivrednicima.

Tramp je pokušao da se suprotstavi Kini zbog trgovine, manipulisanja valutom i njene vojne agresivnosti u Južnom kineskom moru. Takođe je izjavio da Kina treba da se pozove na odgovornost zbog pandemije koronavirusa. SAD i Kina potpisale su prvu fazu trgovinskog sporazuma u januaru, ali su pregovori o drugoj fazi zakočeni.

Bajden je krititikovao Kinu zbog "zloupotreba u trgovini" kao i zbog stanja ljudskih prava, i naglasio potrebu za saradnjom sa međunarodnim saveznicima u suprotstavljanju Pekingu.

Međunarodni savezi

Čarls Stivenson, profesor američke politike na Školi za napredne međunarodne odnose (SAIS) univerzitetu Džons Hopkins, tvrdi da je najznačajnija spoljnopolitička razlika između Trampa i Bajdena što Tramp "pratikuje odlučni unilateralizam" dok Bajden jasno stavlja na znanje da želi da se vrati modelu diplomatije koji se zasnivao na međunarodnoj saradnji i savezima, kakav je postojao kod ranijih administracija.

Predsednik Donald Tramp na radnom ručku sa članicama NATO-a o ispunjavanju finansijskih obaveza na sastanku u u Vatfordu u Engleskoj 4. decembra 2019.
Predsednik Donald Tramp na radnom ručku sa članicama NATO-a o ispunjavanju finansijskih obaveza na sastanku u u Vatfordu u Engleskoj 4. decembra 2019.

Tramp pristupa stranoj diplomatiji mnogo drugačije od većine svojih prethodnika. Javno je dovodio u pitanje vrednost međunarodnih saveza i organizacija uključujući NATO, Svetsku trgovinsku organizaciju i Svetsku zdravstvenu organizaciju.

Demokratska partija je nekoliko stranica svoje platforme posvetila temi međunarodnih saveza. Tramp je optužen da je "napao izvore naše snage, narušio američku diplomatiju, prekinuo ispunjavanje međunarodnih obaveza, oslabio naša savezništva, i okrnjio naš kredibilitet."

U platformi, stranka obećava da će popraviti, kako vidi, "narušene odnose sa vladama širom sveta, uključujući Evropu i Afriku. Što se tiče Afrike, Trampova administracija je optužena da zanemaruje taj kontinent i tretira ga "sa prezirom."

Odbrana i broj vojnika u inostranstvu

Demokratska platforma poziva na smanjenje vojne potrošnje, što je veliki kontrast u odnosu na Trampa koji se zalagao za veći vojni budžet i upozoravao da će demokrate oslabiti američku vojsku.

“Možemo da sačuvamo snažnu odbranu i zaštitimo svoju bezbednost uz manja izdvajanja", navodi se u platformi koja poziva na godišnje inspekcije u Pentagonu da bi se okončalo "rasipanje i finansijske malverzacije."

U platformi se takođe poziva da se "večni ratovi odgovorno privedu kraju."

I Bajden i Tramp su obećali da će smanjiti broj američkih vojnika u inostranstvu.

Tramp je broj vojnika u Avganistanu smanjio sa oko 12.000 na 8.600, kao deo sporazuma koje su SAD potpisale sa Talibanom početkom godine. U junu je objavio da će smanjiti broj američkih vojnika u Nemačkoj, koji je ukupno stacionirano 34.500, za devet i po hiljada vojnika. Međutim, Tramp je imao probleme u pokušaju da ostvari obećanje iz kampanje 2016. da će smanjiti ukupan broj američkih vojnika u inostranstvu.

Kajl Kondik, politički analitičar na Univerzitetu Virdžinije, kaže da se Republikanska stranka obično doživljava kao više sklona vojnim intervencijama od Demokratske partije, ali da se može reći da je Tramp bio manji "jastreb" od njegove demokratske protivkandidatkinje iz 2016. Hilari Klinton, koja je kritikovana zato što je glasala za rat u Iraku. Kondik kaže da isto može da se kaže za Trampa u odnosu na Bajdena, koji je takođe glasao za rat u Iraku kada je bio senator.

Tada potpredsednik Džo Bajden sa američkim vojnim i diplomatskim osobljem u američkoj ambasadi u Bagdadu, 28. aprila 2016.
Tada potpredsednik Džo Bajden sa američkim vojnim i diplomatskim osobljem u američkoj ambasadi u Bagdadu, 28. aprila 2016.

Kada je reč o Jemenu, demokratska platforma poziva na kraj podrške saudijskom ratu u toj zemlji. Što se tiče Irana, odbacuje se ideja da je promena režima - američki politički cilj.

Novembarski izbori

Dok spoljnopolitička pitanja mogu da vode do žestokih debata između dve stranke, oni su retko glavno pitanje za američke birače.

“Imajući u vidu pandemiju, sada će verovatno imati još manji uticaj na izbore", kaže Stivenson.

Ekonomija je rangirana kao najvažnije pitanje u anketi koju je u avgustu sproveo Istraživački centar Pju. 79% registrovanih birača kaže da je ona veoma značajna za njihovo glasanje. Sledeća važna pitanja su zdravstvena zaštita i imenovanja sudija Vrhovnog suda. Spoljna politika je šest na listi a 57% registrovanih birača izjavilo je da je veoma važna za njihovo opredeljenje kako će glasati.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG