Linkovi

Predsednički izbori i dalje bez pobednika, raste Bajdenova prednost


Bivš potpredsednik SAD i kandidat Demokratske stranke za predsednika SAD, Džo Bajden, govri u Čejs centru u Vilmingtonu, Delaver, 4. novembra 2020. (Foto: AFP/Jim Watson)

Američki mediji predvideli su u sredu da će biši potpredsednik Džo Bajden biti pobednik u saveznim državama Mičigan i Viskonsin, što ga stavlja gotovo nadomak pobede na američkim predsedničkim izborima.

"Nisam ovde da izjavim da smo pobedili. Ali ja sam ovde da izvestim da kada završimo brojanje, verujemo da ćemo biti pobednici", rekao je Bajden u sredu popodne.

Bajden bi mogao da dostigne prag od 270 glasova za Elektorski koledž, koliko je potrebno za pobedu na izborima ako, pored Mičigena i Viskonsina, zadrži svoju vodeću poziciju u Arizoni i Nevadi.

Sve te države, osim Nevade, podržale su Donalda Trampa na izborima 2016. godine.

U sistemu američkog Elektorskog koledža, pobednik koji osvoji najviše direktnih glasova birača, takozvanih poupularnih glasova u svakoj državi - sa dva izuzetka, Mejnom i Nebraskom - dobija sve glasove elektrora iz te države, čija se brojnost pak dodeljuje na osnovu broja stanovnika države.

Države ne proglašavaju pobednika pre nego što se ne prebroje svi glasovi, ali mediji projektuju pobednike kada zaključe da nema dovoljno neizbrojanih glasova da bi se promenio ishod.

Bajden je takođe predvodio u broju glasova na nacionalnom nivou sa 70,4 miliona glasova, u poređenju sa 67,1 miliona glasova za Trampa, prema Edison Risrču i Asošijeted presu. Sa obimnim prevremenim glasanjem, ukupan broj 2020, prema nekim procenama, mogao bi da dostigne američki rekord od 150 miliona ili više glasova.

Trampov put

Tramp, međutim, još uvek ima put do pobede ako uspe da povrati bilo koju od država u kojima Bajden vodi.

Predsednik vodi u drugim državama u kojima još nije izneta procena pobednika: Pensilvanija, Džordžija, Severna Karolina i Aljaska.

Ukoliko osvoji njih, ali ne preuzme i država koje su naklonjene Bajdenu, Tramp bi na kraju imao 268 glasova Elektorskog koledža, što je malo ispod ukupnog broja potrebnog za pobedu.

U Pensilvaniji se trenutno broji više od milion glasačkih listića. Bajdenova kampanja saopštila je da je u Pensilvaniji osvojila 78 odsto glasova putem pošte. Rezultati u toj državi očekuju se tek u četvrtak ili petak.

Kampanja Bajdena pozvala je pristalice da glasaju poštom kako bi bili bezbedni tokom pandemije koronavirusa, dok je Tramp, bez dokaza, glasanje putem pošte proglasio prevarom i podvalom.

Trampova kampanja saopštila je u sredu da će zatražiti ponovno brojanje glasova u Viskonsinu, gde Bajden vodi sa oko 20.000 glasova, i podnela je tužbu tražeći da se zaustavi brojanje u Mičigenu, gde je Bajden ispred sa preko 35.000 glasova.

Predstavnici predsednika u Pensilvaniji, gde je Tramp u jednom trenutku vodio sa oko 389.000 glasova, takođe podnose pravne izazove kako bi zaustavili brojanje glasačkih listića.

Trampova kampanja takođe je u sredu podnela tužbu u Džordžiji tražeći od sudije da naredi državnim zvaničnicima da poštuju zakon u čuvanju i brojanju glasačkih listića, navodi Asošiejted pres.

U utorak rano ujutro, Tramp je proglasio pobedu na izborima, uprkos činjenici da je prebrojavanje glasova bilo u toku, i izneo neutemeljene navode o izbornoj prevari.

"Ići ćemo na Vrhovni sud SAD. Želimo da sva glasanja prestanu. Ne želimo da pronađu glasačke listiće u 4 sata ujutro i dodaju ih na listu", rekao je Tramp tokom ranog jutarnjeg brifinga u sredu.

Hans fon Spakovski, bivši član Savezne izborne komisije, a sada u konzervativnoj Heritidž fondaciji, rekao je da očekuje da će se u pravnim sporovima osporiti "brojanje glasačkih listića, odbijanje glasačkih listića u odsustvu, produženje vremena za glasanje u odsustvu".

U Pensilvaniji, rekao je, Trampov tim će verovatno osporiti zakonitost presude državnog Vrhovnog suda da se glasački listići poštanski obeleženi datumom izbora mogu brojati ako ih pošta dostavi narednih dana.

Partijska podela

Ko god da pobedi u trci za mesto predsednika, mogao bi da se suoči sa podeljenim Kongresom.

Demokrate, za sada, nisu uspele u svojim naporima da osvoje kontrolu nad Senatom, gde republikanci trenutno imaju većinu od 53 od 47 mesta.

Demokrate su preuzele mesta u Koloradu i Arizoni, ali su izgubile demokratsko mesto u Alabami i nisu uspele da uklone ono što se očekivalo da budu ugroženi republikanski senatori Lindzi Grejm iz Južne Karoline i Suzan Kolins iz Mejna.

Trke za tri mesta u Senatu i dalje su tesne, ali ishodi u nekim državama, poput Džordžije, koja će u januaru održati drugi krug izbora senatora, verovatno neće biti poznati još neko vreme.

Demokrate će zadržati kontrolu nad Predstavničkim domom, ali nisu proširile svoju većinu kako su predviđale ankete pre izbora.

Ako Tramp osvoji drugi mandat, malo je verovatno da će "postojati velike šanse za dvostranačje", jer je predsednik imao sporne odnose sa kongresnim demokratama, rekao je Džon Aldrih, profesor politike na Univerzitetu Djuk.

Bajden će možda moći to da prevaziđe, kao što je naglasio u svojoj kampanji potrebu da se izleči duboka partijska podela u naciji, rekao je Aldrih.

"Da bismo napredovali, moramo prestati da se prema protivnicima odnosimo kao prema neprijateljima. Nismo neprijatelji", rekao je Biden u sredu.

Facebook Forum

Povezani članci

XS
SM
MD
LG