Linkovi

Ko ima veće šanse da pobedi - Tramp ili Bajden?


Bajden i Tramp u finišu kampanje

Demokrata Džo Bajden, kako pokazuju istraživanja samo nekoliko dana pred izbore 3. novembra, ima prednost od oko sedam odsto na nivou SAD u odnosu na aktuelnog predsednika Donalda Trampa.

Ankete nisu siguran pokazatelj ishoda izbora, budući da pobednika ne odlučuju glasovi birača, već elektora. A u svim državama, osim dve, važi princip da onaj kandidat koji osvoji više glasova birača - dobija glasove svih elektora, a ne proporcionano osvojenom broju glasova. Kandidatu je potrebno da osvoji 270 od 538 elektorskih glasova da bi pobedio.

Većina je već opredeljena za demokratskog ili republikanskog kandidata, ali postoji nekoliko država koje su i dalje neopredeljene i mogle bi da odluče izbore.

Bajden vodi sa malom razlikom u tim državama, negde je ta prednost manja od četiri odsto, što je u okviru margine greške u istraživanjima javnog mnjenja.

Predsednik Tramp se nada da može da ponovi scenario iz 2016. kada je osvojio elektorske glasove u nekoliko ključnih država poput Pensilvanije, Mičigena i Viskonsina i tako dobio izbore sa malom razlikom.

Aktuelni predsednik i dalje ne stoji loše u tim državama koliko mu je loš rejting nacionalno, kaže Robert Grifin iz organizacije Demokratski fond za istraživanje birača.

"Pitanje je samo da li će se nacionalno raspoloženje preliti i na te države Srednjeg zapada, koje stvarno mogu da naprave razliku".

Tramp mora da dobije Pensilvaniju i Floridu, uz države koje su već opredeljene za republikance, da bi dobio izbore, kaže republikanska strateškinja Amanda Lovino.

Da li će Tramp dobiti drugi mandat zavisi od toga kako birači vide njegov učinak u nekoliko ključnih oblasti.

Pandemija

Bajden želi da izbori budu referendum o tome kako je predsednik upravljao krizom izazvanom pandemijom koronavirusa, a njegov odnos prema tome ocenjuje kao "bezobziran".

Tramp tvrdi da Amerika izlazi iz pandemije i ističe da je testiranje bolje i da umire manje ljudi. Istovremeno, optužuje demokrate da žele da uvedu restrikcije i opstruišu ekonomski oporavak zemlje.

"Ovo su izbori između Trampovog buma i Bajdenovog zatvaranja", rekao je predsednik u Arizoni.

Tramp je obećao vakcinu protiv koronavirusa pre izbora, ali se to neće desiti, pa je priču okrenuo na to da ljudi ne treba da se plaše virusa i da postoje terapije koje će "uskoro biti besplatne".

Bajden je objavio svoj plan za upravljanje pandemijom, koji uključuje obavezu nošenja maski u celim SAD i praćenje kontakata zaraženih.

"Ne dajem lažna obećanja da ću zaustaviti pandemiju pritiskom na dugme. Ali mogu da vam obećam ovo: od prvog dana ćemo raditi ispravne stvari", rekao je pristalicama u Delaveru.

U SAD je koroanvirusom zaraženo više od devet miliona ljudi, a umrlo je 229 hiljada. Većina Amerikanaca, kako pokazuju istraživanja, ne podržava to kako je Tramp upravljao krizom i u tom domenu više veruju Bajdenu.

Ekonomija

Tramp je u kampanji obećao da će zemlju vratiti na ekonomski nivo od pre pandemije.

Ističe podatke Sekretarijata za trgovinu koji pokazuju rast BDP-a od 33,1 odsto u periodu od jula do septembra.

Bajden, međutim, odbacuje taj broj i ocenjuje da nije ni blizu dovoljnog da zemlju izvuče iz krize.

U avgustu je Trampova kampanja objavila listu prioriteta za njegov drugi mandat, a među njima su dodatne poreske olakšice, otvaranja 10 miliona radnih mesta i osnivanje milion malih preduzeća.

Bajdenov program se bazira na domaćoj proizvodnji i čistoj energiji. Cilja na stvaranje pet miliona novih radnih mesta i ulaganje 300 miliona dolara u istraživanje i razvoj američkih kompanija. Predlaže i povećanje poreza za bogate, odnosno ukidanje Trampovih poreskih olakšica, kao i povećanje minimalca.

Tramp je Bajdenov plan nazvao "socijalističkom agendom" koja će uništiti srednju klasu.

Pokret za rasnu jednakost

Filadelfija je ove nedelje bila centar građanskih protesta i nereda pošto je, tokom policijske akcije, ubijen Afroamerikanac Volter Volas. Njegova porodica tvrdi da je imao mentalnih problema, a stradao je tokom policijske intervencije kada je policajac pucao u njega pošto je mahao nožem koji nije hteo da ispusti.

Odmah posle su izbili protesti koji su u prvi plan ponovo stavili rasnu nejednakost i sistemski rasizam.

Predsednik Tramp je na to odgovorio dobro poznatom tezom o "redu i zakonu", usmerenu na glasače iz predgrađa koje brine nasilje u gradovima.

"Opet se dešava isto. U gradu Filadelfiji koji vode demokrate, u državi koju vode demokrate", kazao je Tramp uz opasku da Bajden ne želi da osudi nasilje.

Bajden je, zajedno sa porodicom ubijenog crnca, pozvao na prekid nasilja. Demokrata je u saopštenjima posle svakog sličnog incidenta pozivao na prekid nasilja i pljački, ali je podržavao pravo na mirne proteste. Takođe je obećao da će se baviti problemom policijskog nasilja ako pobedi.

Finiš kampanje

Više od 82 miliona Amerikanaca je već glasalo na ovim izborima.

U poslednjim danima kampanje, Bajdenov tim je objavio slogan "nada iznad straha, jedinstvo iznad podela" i izbore definiše kao "priliku da se napusti mračna i besna politika vođena protekle četiri godine".

Trampova kampanja je lansirala reklamu sa sloganom da će "predsednik Tramp primenjivati zakone" koji počinje scenama haosa koje nagledaju Bajden i njegova kandidatkinja za potpredsednicu Kamala Haris.

Republikanski strateg Vit Ejrs kaže da je Trampov završni argument da će "Bajden i demokrate uništiti Amerikancima život", dok je Bajden na liniji onoga gde je i počeo kampanju - da je vreme za novi početak i jedistvo.

Obojica kandidata će kampanje završiti u neopredeljenim državama pred izbore 3. novembra.

XS
SM
MD
LG