Linkovi

"Bolnice pune ljudi bolesnih od Kovida, ne ljudi koji imaju probleme zbog vakcina"


"Želeli smo da naše dete među prvima primi vakcinu"
please wait

No media source currently available

0:00 0:05:54 0:00

Farmaceutska kompanija Fajzer trenutno testira vakcinu protiv Kovida 19 na najmlađim uzrastima - od šest meseci do pet godina starosti.

Kompanije Fajzer i Bajontek zatražile su od američkih regulatora da odobre hitnu upotrebu vakcine protiv Kovida 19 kod dece stare između 5 i 11 godina, nižom dozom od one koja se daje odraslima. Vakcinacija dece tog uzrasta mogla bi da počne već krajem novembra, a u toku je i završna faza kliničkih testova kod najmlađe dece, uzrasta od šest meseci do pet godina. Mašan Stanković i njegova supruga Dženifer prijavili su se za testiranje Fajzerove vakcine na odraslima, a prijavili su i svoju šestogodišnju ćerku, dvogodišnjeg sina i šestomesečnu bebu Zoi.

"Situcija je takva da se mnogo ljudi prijavljuje za testove, i prijavljuju svoju decu, tako da ćerka i sin nisu bili izabrani, ali onda nas je Fajzer zvao da razgovaraju o našem najmlađem detetu, bebi, ona im je bila vrlo interesantna, jer tek treba da napuni šest meseci što je donji limit za to ispitivanje. Ona još nije zvanično deo studije, ali ima dobre šanse da bude, s obzirom na svoj uzrast", kaže za Glas Amerike Mašan Stanković, stručnjak za finansije, koji živi u Njujorku.

Porodica Stanković prijavila se za testiranje sa punim poverenjem u naučni proces, između ostalog i zato što je Mašanova supruga, mikrobiolog, radila kao inženjer u jednoj fabrici vakcina u Severnoj Karolini.

"Do sada je administrirano dve, tri milijade vakcina širom planete, nisu krenuli sa decom, krenuli su sa odraslima i prelaze polako na sve mlađu decu, i svaka od tih barikada se čisti u smislu da li su vakcine efikasne ili ne, da li su opasne ili ne. Bolnice su pune ljudi (bolesnih) od Kovida, nisu pune ljudi koji imaju probleme zbog vakcina", primećuje Stanković.

Sedmogodišnja Lidija Melo prima jednu od dve umanjene doze Fajzer/Bajontek vakcine u okviru probe za decu od 5 do 11 godina
Sedmogodišnja Lidija Melo prima jednu od dve umanjene doze Fajzer/Bajontek vakcine u okviru probe za decu od 5 do 11 godina

Američki regulatori u avgustu su zatražili od kompanija Fajzer i Moderna da prošire svoju pedijatrijsku studiju na više učesnika, kako bi se ispitala pojava izuzetno retkog sporednog efekta, upale srčanog mišića kod minijaturnog procenta osoba mlađih od 30 godina.

"To pokazuje da institucije rade svoj posao. Niko ne misli da su Fajzer i Moderna dobrotvorne organizacije, ali postoji sistem u kojem oni proizvode određene lekove, postoje institucije koje ih odobravaju, dakle imaju nivo provere i testiranja i kad tako nešto pročitam, još više me uverava da je vakcina koju će moja deca primiti i koju sam ja primio - sigurna, jer postoji neko ko se bavi time".

Fajzer se na svom vebsajtu zahvaljuje volonterima u studijama na nesebičnosti i dobrom delu za celu zajednicu, ali Mašan Stanković veruje da je gest njegove porodice u njihovom sopstvenom interesu.

"Jednom kada vakcina uđe u testiranje, ona je prešla sve prethodne korake prilikom razvoja i utvrđivanja efikasnosti, i ovo je završni korak, kada se utvrđuje završna efikasnost te vakcine. Ne utvrđuje se sigurnost više tako da smo sigurni da je bezbednost vrlo visoka, a takođe, malo je to i sebična stvar, to je prilika da se naše dete vakciniše verovatno među prvima".

Dr Aleksandra Popović radi u bolnici Luteran Dženeral u Čikagu.
Dr Aleksandra Popović radi u bolnici Luteran Dženeral u Čikagu.

Aleksandra Popović je internistkinja u bolnici u predgrađu Čikaga. U njenoj državi - Ilinoisu, broj hospitalizovanih je trenutno u padu, a većina pacijenata nije vakcinisana.

„Naravno, procenat nevakcinisanih pacijenata je mnogo veći nego vakcinisanih i činjenica je da je 99 odsto pacijeneta umrlih od Kovida bilo nevakcinisano. Ja lično nisam imala nijednog pacijenta koji je bio vakcinisan, a da je primljen u bolnicu sa Kovidom“, kaže dr Popović za Glas Amerike.

Oko 56 odsto Amerikanaca je do sada potpuno vakcinisano, ali se procenti značajno razlikuju po državama - od 74% na Roud Ajlendu do 42% u Vajomingu. Iako se treća doza daje samo određenim kategorijama, više Amerikanaca je protekle nedelje primilo takozvani "buster" nego prvobitnu dozu vakcine. Studije pokazuju da tri četvrtine nevakcinisanih smatra da potreba za busterima pokazuje da vakcine nisu delotvorne.

„Svakako je činjenica da će ljudi koji su primili vakcinu ponovo primiti buster jer su videli da je vakcina efikasna i bezbedna. Potreba za busterom nije činjenica da je vakcina neefikasna. Nažalost mi smo u pandemiji već skoro dve godine i jako je veliki broj virusa kojima smo izloženi. Zbog toga naša zaštita treba da bude jača“, objašnjava dr Popović.

Borba protiv netačnih informacija

Problem za lekare, od početka pandemije, su neproverene i lažne informacije koje se šire usmeno, i na društvenim mrežama.

Aleksandra Popović kaže da u bolnice često stižu pacijenti koji su osporavili da virus uopšte postoji i koji nisu želeli da se vakcinišu.

"Većina pacijenata koje sada lečimo od Kovida nisu vakcinisani, i otvoreno kažu da ne veruju u virus ili vakcinu, ali kada se razbole ne pitaju koje lekove im dajemo, prihvataju sve. Remdesivir je lek koji je sada zvanično u upotrebi, to je antivirusni lek koji oni ne dovode u pitanje. Ali mnogi, na svoju ruku, pre nego što dođu u bolnicu, uzimaju lekove koji ne pomažu... Pokušavamo da edukujemo pacijente na način na koji oni mogu da razumeju bez uvreda i ljutnje, na kraju krajeva da im pokažemo na primerima koji su se desili, pričamo im o pacijentima koje smo lečili koji su bili potpuno zdravi, a imali težak oblik.“

Jedan od lekova koje ljudi sa obe strane Atlantika uzimaju na svoju ruku, uvereni da pomaže u prevenciji i lečenju Kovida je ivermektin. Doktorka Popović ističe da je urađeno više od 20 studija sa ivermektinom, gde su pronađene greške i fabrikovani rezultati.

"Činjenica je da nije urađena nezavisna kvalitetna metodološka studija i još nema sigurnih dokaza da ivermektin sprečava ili leči Kovid i zbog toga nam nije dozvoljen za upotrebu u bolnicama. Ne treba ga uzimati, jer postoji opasnost od trovanja, simptomi su povraćanje, dijareja, halucinacije i delirijum. I ponovo imamo paradoks da neki uzimaju lek koji se koristi za lečenje životinja i nije ispitan na ljudima, a plaše se da dobiju 0,3 ml vakcine koju je milijarda ljudi već dobila".

Mašan Stanković na Tviteru redovno deli statistike i naučne podatke, i polemiše sa onima koji šire dezinformacije. Društvene mreže su sada počele da preduzimaju korake - Jutjub, na primer, briše netačne podatke i teorije zavere o vakcini sa svoje platforme. Ali, da li su zakasnile?

"Da li je kasno da se taj duh vrati u bocu? Da, kasno je, ali nema drugog izbora, što pre krećemo da vraćamo tog duha u bocu, to ćemo pre videti neke opipljive rezultate koji će na kraju imati rezultat, da se ljudima sačuva zdravlje i životi. Puno je vremena izgubljeno zbog toga što je pušteno da se socijalne mreže i sajtovi poput Jutjuba sami regulišu. I oni su sada odlučili da krenu da uklanjaju te sadržaje, oni sami sebe regulišu. Nisam veliki pristalica državne regulacije, ali postoje određene sfere društvenog života gde mora da postoji kodeks kako bi javno zdravlje i javni život bili zaštićeni".

Stanković dodaje da je srž problema u SAD što je situacija sa pandemijom postala politizovana, u trenutku kada je jedna strana stala iza nauke i vakcinacije, a druga zauzela suprotan stav.

"Problem je što te dve strane nisu iste, oni koji pokušavaju da naprave dobit tako što promovišu vakcine i sigurnost nisu isti kao oni koji pokušavaju da ostvare političku dobit tako što su protiv vakcine, na kraju krajeva oni ugrožavaju ljude i dovode do toga da sada ima više umrlih nego što je potrebno".

Svađa protivnika i pristalica vakcinacije za vreme protesta protiv obavezne vakcinacije, ispred gradske skupštine u Los Anđelesu, 14. avgusta 2021.
Svađa protivnika i pristalica vakcinacije za vreme protesta protiv obavezne vakcinacije, ispred gradske skupštine u Los Anđelesu, 14. avgusta 2021.

Skeptičnost prema vakcinama na Balkanu Stanković objašnjava padom poverenja u institucije u zemljama bivše Jugoslavije posle raspada zajedničke države.

"Taj problem poverenja u institucije dovodi do toga da ljudi nemaju poverenja u vakcine i ono što se zvanično saopštava, okreću se nekim potpuno sumanutim izvorima informacija i time ugrožavaju svoje zdravlje. Ovo što se dešava na zapadu proteklih pet šest, deset, godina zbog socijalnih mreža, kod nas se dešava već tri decenije, te lažne informacije, teorije zavere, to je bio državni projekat kod nas od 1990. naovamo i to daje neki rezultat i čak i sada kada su ratovi gotovi, kada se sve zavšrilo, dovodi do toga da ljudi umiru i da se zdravlje ljudi ugrožava i moraće da prođe vreme da se to raščisti ako se uopšte dogodi za našega života".

Kada ćemo izaći iz pandemije?

Naučnici rade na razvoju lekova protiv Kovida - Merkov molnupiravir mogao bi da bude odobren do kraja godine. Ali, pojava pilule protiv Kovida ne znači da je potreba za vakcinacijom manja, naglašava doktorka Popović.

„Bolje je uvek uraditi prevenciju, pilule neće biti magične, one za sada po istraživanjima 50 odsto smanjuju hospitalizhaciju i smrtnost od Kovida, ali to je ipak 50 procenata“

Mašan Stanković je takođe uveren da nas samo vakcine vode ka izlasku iz pandemije.

"Da li će Kovid nestati - to ne znam, ali mislim da su vakcine način da ga kontrolišemo, uz druge mere, kao i način da se vratimo u normalna život bez da se plašimo za svoju decu, nas, svoje roditelje i da li ćemo ubiti nekog od komšija", zaključuje Stanković.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG