Linkovi

Rat u Ukrajini

Klark: Nema paralela između NATO intervencije u SRJ i ruske invazije u Ukrajini

ARHIVA - Vesli Klark, penzionisani general i bivši glavnokomandujući evropskih snaga NATO-a tokom intervencije u bivšoj SRJ (Foto: AFP/John Thys)

Ne postoje nikakve paralele između intervencije Severnoatlantske alijanse (NATO) u nekadašnjoj Saveznoj Republici Jugoslaviji i ruske invazije na Ukrajinu”, izjavio je Vesli Klark, penzionisani general i bivši glavnokomandujući evropskih snaga NATO-a u vreme operacije pod nazivom “Saveznička sila”, koja je trajala od kraja marta do početka juna 1999.

Žrtve NATO intervencije

Tokom intervencije, prema podacima Fonda za humanitarno pravo, za sada jedinim relevantnim izvorom kojim se može raspolagati, imenom i prezimenom potvrđeno da je u NATO napadima život izgubilo ukupno 758 ljudi: 205 civila srpske nacionalnosti, 220 civila albanske nacionalnosti, 28 civila romske i drugih nacionalnoti, 30 pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova i 275 pripadnika Vojske Jugoslavije i MUP-a Srbije, navodi Institut za evropske poslove.

Na teritoriji Kosova stradalo je 488 ljudi, u Srbiji 260, u Crnoj Gori 10 osoba.

U intervjuu za Glas Amerike, Klark obrazlaže da je Alijansa vojnu akciju protiv Savezne Republike Jugoslavije pokrenula posle više meseci pregovora sa tadašnjim jugoslovenskim vrhom, koji je predvodio bivši predsednik Slobodan Milošević, konačno propalih u francuskom Rambujeu.

Tome su, kako podseća, prethodili represija nad albanskim življem na Kosovu, proterivanje stotina hiljada Albanaca iz njihovih domova i sukobi vojno-policijskih snaga sa pripadnicima Oslobodilačke vojske Kosova (OVK).

To je potpuno drugačije od onoga što se događa u Ukrajini. U toj zemlji nije bilo nikakvog progona. Jednostavno, Rusija želi tu zemlju i deluje bez ikakvih ograničavanja – ubijajući civile. Radi se o ratnom zločinu, jer Rusija pokušava da pregazi i kontroliše jednu državu, ili makar da u potpunosti promeni njenu aktuelnu vladu. Razočaravajuće je videti ljude koji, na ulicama Srbije, demonstriraju u korist Rusije. Očigledno ne žele da uvide humanitarnu katastrofu koja se događa. Ili su loše informisani – ili pak, na neki način, politički motivisani”, ističe Vesli Klark.

Nekada visoko pozicionirani vojni zvaničnik pozdravio je to što su balkanske države podržale osudu ruske agresije na Ukrajinu.

Glas Amerike: Srbija je država koja je politički, ekonomski i vojno lojalan partner Rusiji. Da li vas je iznenadilo to što se svrstala sa većinom sveta koji je u Ujedinjenim nacijama osudio rusku invaziju na Ukrajinu?

Klark: Moguće je da gospodin Vučić (Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, prim. nov) i srpske vlasti još traže srednji put - da uživaju podršku Rusije, ali i da se usmere ka članstvu u Evropskoj uniji i većoj ekonomskoj integraciji sa Evropom. Možda su mislili da glasanje neće imati neki veliki značaj.

Glas Amerike: Sa druge strane, srpske vlasti čvrsto tvrde da neće uvoditi sankcije Rusiji, iako je Srbija država na putu pridruživanja Evropskoj uniji. Da li je tako nešto dugoročno moguće – ukoliko Srbija želi da zadrži kurs prema EU?

Klark: Mislim da ćemo kao rezultat svega ovoga videti oštriju podelu u Evropi. I mislim da će Srbija morati da se opredeli – hoće li postati izolovana i ekonomski osiromašena predstavnica Rusije ili će se pridružiti Zapadu i napredovati.

Glas Amerike: Imate li utisak da Evropska unija i Sjedinjene Države u vezi sa tim imaju blaži stav prema Srbiji?

Klark: Deluje da konačna orijentacija Srbije i dalje nije jasna: da li se gospodin Vučić može usaglasiti sa Zapadom ili će biti privučen u izolaciju sa Rusijom... Jasno je da bi evropske države i Sjedinjene Države pozdravile kada bi se Srbija pridružila Zapadu. Ali, to je odluka koju Srbija mora da donese.

Glas Amerike: Rusija je objavila spisak neprijateljskih država. Među njima su Severna Makedonija i Crna Gora. Šta to znači i kakve posledice bi mogle snositi?

Klark: Mislim da ih donekle štiti činjenica da su te dve države članice NATO-a. Sa druge strane, njihove službe bezbednosti trebalo bi da budu na oprezu. U njima postoji znatan ruski uticaj, na ovaj ili onaj način, koji se vrši preko kompanija poput Gasproma, interesa povezanih sa prirodnim ili ekonomskim resursima. Ako verujemo u međunarodni poredak zasnovan na pravilima da sporove treba rešavati mirnim putem, ili pak da zemlje treba da imaju pravo da izaberu političko opredeljenje – onda je potrebno da podržimo Zapad.

Glas Amerike: Šta mislite da je glavna svrha ruske invazije u Ukrajini?

Klark: Mislim da Rusija želi da marginalizuje NATO, slomi lidersku ulogu Sjedinjenih Država i u tom procesu preuzme kontrolu nad Ukrajinom.

Glas Amerike: Da li je bilo šanse da se sukob nekako izbegne ili je od početka bio neizbežan?

Klark: Konflikt je bio neizbežan. Posledica je desetogodišnjeg plana gospodina Putina (Vladimir Putin predsednik Rusije, prim.nov). Jedini način na koji se mogao izbeći je da se Ukrajina predala. Da je, na primer, predsednik Zelenski (predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski, prim. nov) podneo ostavku i rekao: ”U redu je, možete da preuzmete moju zemlju”, to je bio jedini način za izbegavanje ovog sukoba.

Glas Amerike: Zašto pregovori između Zapada i Rusije, koji su prethodili sukobima, nisu bili uspešni?

Klark: Alijansa jednostavno nije mogla da ispuni zahteve gospodina Putina. On je to znao i ti zahtevi bili su izgovor za invaziju na Ukrajinu, a možda i da učini mnogo više. I to je ono što je zabrinjavajuće.

Dan posle granatiranja Harkova
please wait

No media source currently available

0:00 0:00:57 0:00

Glas Amerike: Da li je Rusija, na bilo koji način, imala pravo u sporu sa Zapadom?

Klark: Ruski spor sa Ukrajinom i Alijansom nema nikakvu suštinu. Dok se NATO nije proširivao, zemlje istočne Evrope tražile su da se pridruže, jer su strahovale od Rusije. Tokom tog procesa mi smo zapravo pozvali Rusiju da uđe u NATO – što je ona odbila. Onda smo, umesto toga, predložili da uživa poseban status kroz Osnivački akt NATO-a i Rusije – koji bi joj omogućio posebne mogućnosti konsultacija sa Alijansom. Međutim, Rusija je time bila nezadovoljna – jer je želela da ima pravo veta. Smatra da joj pripadaju zemlje istočne Evrope. To sam prvi put čuo pre više od dvadeset godina. Putin i dalje potvrđuje da to potpada pod rusku psihu – ili barem ruskih obaveštajnih službi koje predvodi.

I to je potpuno nekompatibilna ideja sa poimanjem savremenog sveta. Pogrešno je razmišljanje jedne države da može da dominira drugom i smatra je svojim delom. U tome je srž aktuelne borbe savremenog sveta. Ako bude izgubljena u Ukrajini – ponoviće se na drugim mestima u svetu. Ukoliko se to dogodi zbog nuklearne pretnje gospodina Putina, onda će Zapad morati da nauči da živi sa tom pretnjom ili sa njom da se nosi. Reč je o borbi koja će uticati na istoriju sveta i moguća je ključna tačka preokreta.

Glas Amerike: Kako biste ocenili efikasnost sankcija, koje je zbog invazije na Ukrajinu, Zapad uveo Rusiji?

Klark: Mislim da su sankcije pokazale iznenađujuću efikasnost i to objašnjava ekstremnu reakciju gospodina Putina – koji je rekao da odgovaraju objavi rata. Ali, naravno, sankcije imaju i povratni efekat, tako da su i druge zemlje njima indirektno pogođene. Dakle, to može biti i prednost za gospodina Putina. Ipak, dovoljno su štetne kada je voljan da zapreti eventualnom upotrebom nuklearnog oružja.

Glas Amerike: Da li bi Zapad i saveznici mogli da urade još nešto dodatno da zaustave rat i pomognu Ukrajini?

Klark: Pomoć Ukrajini je pitanje prihvatanja rizika. I pitanje je kolikog? Kada bi stvari posmatrali iz perspektive, recimo 2027. godine, prihvatili bi veći rizik – jer bi rezonovali da bi, ukoliko bi bili sposobni da Putina zaustave u Ukrajini - ostalo bilo lako. Ukrajina je za Putina najteži mogući protivnik. Veruje da, jednom kada završi sa njom, može da rasturi Evropu. Da se okrene Baltiku, zauzme Moldaviju, jača gospodina Dodika u Bosni (Milorad Dodik, član predsedništva BiH iz redova srpskog naroda, prim. nov), izaziva probleme podstičući Srbe – možda čak i protiv Kosova. Znamo da su Rusi aktivni u Crnoj Gori – u odnosima sa tamošnjom strankom koja je prosrpski opredeljena. Dakle, postoji mnogo prilika za Putina koje će biti otvorene – ako kampanja koju predvodi u Ukrajini bude uspešna.

Glas Amerike: Da li su opravdani argumenti zapadnih saveznika kojima odbacuju da uvedu zabranu letenja iznad Ukrajine - na šta su ukrajinske vlasti više puta apelovale?

Klark: Žalosno je što smo odbili uvođenje zabrane letenja iznad Ukrajine. Mogli smo to da učinimo pre ruskog napada i tada bi Rusija bila primorana da prekrši ti odluku. Ili su letovi mogli biti zabranjeni iznad zapadne Ukrajine. Međutim, ova javna diskusija je sada gospodinu Putinu omogućila da bude proaktivan. I da tom konceptu našteti pretnjama o eskalaciji – tako što ga označava ratnim činom. Takođe, trebalo bi da Ukrajini stavimo letelice na raspolaganje. Jer, ako smo joj ustupali protivtenkovsko oružje, možemo obebediti i avione. Međutim, pitanje je da li ćemo to učiniti… i da li se to može uraditi na vreme. Pitanje je da li smo voljni da prihvatimo rizike. Ako nismo, i ostanemo po strani kao što to traži gospodin Putin, biće potrebno da naučimo da živimo sa tim rizikom.

Glas Amerike: Obrazloženje Sjedinjenih Država i NATO-a je da bi zabrana letova mogla povećati šanse za pokretanje novog svetskog rata ili uključivanje neke druge zemlje. Mislite li da je to istina?

Klark: Trenutni sukob direktno je povezan sa Severnoatlantskom alijansom i prisustvom Sjedinjenih Država. Predsednik Putin poslednje 22 godine pokušava da obnovi Sovjetski Savez. To znači vratiti pod rusku kontrolu Ukrajinu, Moldaviju, Gruziju, Litvaniju, Letoniju, Estoniju i potčiniti Poljsku, Slovačku, Mađarsku i druge ruskim zahtevima i, na neki način, osnažiti Srbiju. Dakle, to je recept za potpuni preokret posthladnoratovskog međunarodnog poretka – u kom bi Rusija ponovo dominirala. Ona, sa druge strane, nema šta da ponudi jer nema realnu ekonomiju – osim energetike. Rusija ima predivnu kulturnu baštinu koja bledi. Njena celokupna elita uživa privilegije Zapada. Sve to čini jedan čudan istorijski anahronizam, ali i povećava rizike od novog velikog sukoba.

Glas Amerike: Da li su članice NATO-a i njegov istočni bok bezbedni od Rusije i ima li razloga za zabrinutost?

Klark: Sjedinjene Države su istakle da će se boriti za svaki pedalj teritorije NATO-a i nadam se da gospodin Putin to razume.

Glas Amerike: Kada i kako će se rat završiti?

Klark: Reći ću vam kako se nadam da će se završiti: ruskim povlačenjem.

Glas Amerike: Potpunim povlačenjem iz Ukrajine?

Klark: Tako je.

Glas Amerike: A šta je sa istočnom Ukrajinom i Krimom?

Klark: Oni pripadaju Ukrajini. To treba da bude princip ruskog povlačenja.

Zoološko-vojna komuna u Kijevu
please wait

No media source currently available

0:00 0:01:45 0:00

Ostale vesti dana

Sjedinjene Države odbacile aneksiju ukrajinskih teritorija i pooštrile sankcije Rusiji

U objavi Stejt departmenta navedeno je da se na odgovornost pozivaju pojedinci, entiteti ili države koje pruže političku ili ekonomsku podršku za, kako je precizirano, nezakonite pokušaje Rusije, da menja ukrajinsku teritoriju (Foto: Reuters/Dado Ruvic)

Sjedinjene Države odbacile su potez Rusije kojim je izvršila aneksiju četiri okupirana ukrajinska regiona Donjecka, Luganska, Hersona i Zaporožja i uvele dodatne sankcije.

Radi se o jasnom kršenju međunarodnog prava i Povelje Ujedinjenih nacija. Kao odgovor na to, Sjedinjene Države i naši saveznici i partneri nameću sankcije zvaničnicima ruske vlade i članovima njihovih porodica, ruskim i beloruskim vojnim zvaničnicima, uključujući i međunarodne dobavljače važne za ruski vojno-industrijski kompleks“, navedeno je u saopštenju američkog državnog sekretara Entonija Blinkena.

U objavi Stejt departmenta navedeno je da se na odgovornost pozivaju pojedinci, entiteti ili države koje pruže političku ili ekonomsku podršku za, kako je precizirano, nezakonite pokušaje Rusije, da menja ukrajinsku teritoriju.

Kao potvrdu te opredeljenosti – Sekretarijati finansija i trgovine objavljuju nove smernice o većem obimu sankcija i kontroli izvoza za entitete i pojedince unutar ili izvan Rusije koji podržavaju lažne referendume Rusije, navodnu aneksiju i okupaciju dela Ukrajine“, navedeno je u saopštenju.

Kako je ukazao državni sekretar Blinken - Stejt department će uvesti vizna ograničenja za 910 osoba, uključujući pripadnike vojske Ruske Federacije, beloruske vojne zvaničnike i ruske posalnike zbog kršenja suvereniteta, teritorijalnog integriteta i političke nezavisnosti Ukrajine.

Među sankcionisanima se, kako je navedeno, nalaze članovi porodica ruskog ministra odbrane Sergeja Šojgua, šefa Nacionalne garde Viktora Zolotova, kao i zamenika predsednika ruskog Saveta bezbednosti Dmitrija Medvedeva.

Sankcije koje smo mi, naši saveznici i partneri uveli Rusiji, onemogućile su joj dostupnost važnim komponentama i tehnologiji. Primorale su ruski odbrambeno-industrijski sektor da se okrene posrednicima i dobavljačima iz trećih zemalja. Naš potez šalje jasnu poruku da međunarodni dobavljači sankcionisanih ruskih subjekata i ruski odbrambeni sektor rizikuju da budu kažnjeni“, navedeno je u tekstu.

Stejt department u objavi zaključuje da će Sjedinjene Države nastaviti snažne, usaglašene napore u nastojanjima da Rusija odgovora za svoje postupke – ruskoj vojsci onemogući pristup globalnom tržištu i ograniči njenu sposobnost da sprovodi agresiju i održava projektnu moć.

Podsetimo, Ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je dokument o aneksiji četiri ukrajinske oblasti koje su okupirale ruske snage i koje su na osporavanim referendumima izglasale pripajanje Rusiji.

Ceremonija je održana tri dana pošto je završeno glasanje na referendumima koje Zapad smatra lažnim, jer su ih organizovali ljudi koje je Moskva postavila u okupirane ukrajinske oblasti Donjeck, Lugansk, Herson i Zaporožje.

Rusija otvara još centara za regrutovanje na svojim granicama

Kolona automobila na granici sa Kazahstanom, Rusi pokušavaju da pobegnu iz zemlje posle najavljene mobilizacije

MOSKVA - Ruske vlasti otvorile su dodatne centre za regrutovanje u blizini graničnih prelaza, kako bi sprečile hiljade Rusa da pobegnu iz zemlje i ne budu mobilisani za rat u Ukrajini.

Novi punkt je otvoren na prelazu Ozinki, na granici sa Kazahstanom, gde su proteklih dana odlazile desetine hiljada ljudi. Na granici sa Kazahstanom biće otvoren još jedan centar, u regionu Astrakan.

Centri za regrutaciju otvoreni su ranije ove nedelje i na granici sa Gruzijom i Finskom. Svim muškarcima koji su u godinama da mogu da ratuju, a žele da napuste zemlju, biće predati pozivi za učešće u ratu. Odbijanje mobilizacije kažnjivo je zatvorom.

Oko 194.000 Rusa je do sada uspelo da pobegne u Gruziju, Kazahstan i Finsku - kolima, biciklom ili peške, otkako je ruski predsednik Vladimir Putin objavio mobilizaciju rezervista, a većina muškaraca do 65 godina u Rusiji su registrovani kao rezervisti.

Kremlj je saopštio da će biti regrutovano oko 300.000 ljudi, ali ruski mediji prenose da taj broj može biti i do 1,2 miliona ljudi.

Rusko Ministarstvo odbrane obećalo je da će mobilisati samo one koji već imaju borbeno iskustvo, ali prema medijskim izveštajima i navodima nevladinih organizacija, i oni koji nisu u tom rangu bivaju mobilisani.

Oficijelni dokument o mobilizaciji koji je Putin potpisao ne daje mnogo detalja, pa se zato svi pribojavaju opšte mobilizacije.

U pokušaju da umiri javnost, Putin je u četvrtak rekao Savetu za bezbednost da su "neke greške napravljene u mobilizaciji" i da su pozvani neki ljudi koje bi trebalo vratiti kući, te da samo rezervisti koji su već prošli obuku treba da budu pozvani.

"Ako se pojavila greška, ponavljam, mora biti ispravljena. Ako treba, vratite kući one koji su pozvani bez razloga", rekao je Putin.

Masovni egzodus iz Rusije počeo je 21. septembra, pošto se Putin obratio naciji. Avionske karte su planule i ubrzo dostigle neviđene cene. Oni koji nemaju novca za avion, krenuli su kolima ka granici. Nekim muškarcima nije bilo dozvoljeno da izađu iz zemlje zbog ukaza o mobilizaciji, a potom su otvoreni i centri za regrutaciju.

Finska je objavila da će zabraniti ruskim državljanima sa turističkim vizama da ulaze u zemlju od petka. Finska je, uz Norvešku, jedina zemlja koja je omogućavala Rusima da se domognu evropskog tla i već je primila desetine hiljada ljudi koji su pobegli u prethodnim danima.

Putin potpisao pripajanje četiri ukrajinske oblasti Rusiji

Vladimir Putin na ceremoniji pripajanja četiri ukrajinske oblasti Rusiji

MOSKVA - Ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je dokument o aneksiji četiri ukrajinske oblasti koje su okupirale ruske snage i koje su na osporavanim referendumima izglasale pripajanje Rusiji.

"Ovo je volja miliona ljudi", rekao je Putin pred stotinama zvaničnika u Kremlju, dok mu je govor često prekidan aplauzom. Najavio je će Moskva nove teritorije braniti na sve načine i svim sredstvima.

Ceremonija je održana tri dana pošto je završeno glasanje na referendumima koje Zapad smatra lažnim, jer su ih organizovali ljudi koje je Moskva postavila u okupirane ukrajinske oblasti Donjeck, Lugansk, Herson i Zaporožje. Oko 99 glasova bilo je za pripajanje Rusiji.

Ukrajina aplicirala za članstvo u NATO

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski objavio je da je Ukrajina aplicirala za članstvo u Severnoatlantskoj alijansi (NATO) po ubrzanoj proceduri.

"Preduzimamo odlučne korake prijavom za članstvo u NATO-u po obrzanoj proceduri", saopštio je Zelenski u video zapisu na društvenoj mreži Telegram.

Premijer Ukrajine Denis Šmihal potvrdio je da su predsednik Zelenski i predsedavajući ukrajinskim parlamentom podneli prijavu za ubrzano članstvo u NATO-u.

Putin je apelovao na Ukrajinu da prekine sa vojnim akcijama i vrati se za pregovarački sto. Kijev je najavio da želi da povrati teritorije koje je okupirala Rusija.

U svom govoru u Moskvi, Putin se obavezao da će braniti rusku "otadžbinu i vrednosti" i rekao da se Zapad plaši ruske kulture.

Ruski predsednik je optužio SAD i njene saveznice za "hibrirni rat" protiv Rusije i separatista na istoku Ukrajine. Dodao je da je Zapad prekršio obećanja data Rusiji i da nema moralno pravo da priča o demokratiji, te da se zapadne zemlje ponašaju "imperijalistički" kao i uvek.

Putinov plan da anektira Donjeck, Lugansk, Herson i Zaporožje osuđivan je na Zapadu. Generalni sekretar UN Antionio Gutereš ocenio je to kao "opasnu eksalaciju" koja ugrožava izglede za mir.

"I dalje se može zaustaviti. Ali, da bi se zaustavilo, prvo moramo zaustaviti onu osobu u Rusiji koja rat želi više od života. Želi vaše živote, građani Rusije", rekao je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.

Četiri oblasti zauzimaju oko 90.000 kvadratnih kilometara i čine oko 15 odsto ukrajinske teritorije.

Zvaničnici ruske vlade saopštili su da će četiri oblasti biti pod ruskom upravom kada se i formalno priključe. Putin je ranije pripretio da će braniti rusku teritoriju i nuklearnim oružjem ako zatreba.

Borelj: Aneksija ukrajinskih teritorija kršenje međunarodnog prava i povredu Povelje UN

Žosep Borelj, visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost, oglasio se povodom ruske aneksije okupiranih ukrajinskih područja Donjecka, Luganska, Hersona i Zaporožja.

Aneksija ukrajinskih teritorija predstavlja grubo kršenje međunarodnog prava i povredu Povelje Ujedinjenih nacija. Nikakav lažni referendum to ne može opravdati. O teritorijalnom integritetu i suverenitetu Ukrajine se ne može pregovarati. Podrška Evropske unije Ukrajini ostaje nepokolebljiva“, objavio je Borelj na društvenoj mreži Tviter.

Desetine mrtvih civila na jugu Ukrajine

Dok se u Kremlju odvijala svečana ceremonija prolašenja aneksije ukrajinskih teritorija Rusiji, na terenu su nastavljene borbe.

Kako su saopštili ukrajinski zvaničnici, u ruskom napadu na konvoj automobila na jugu Ukrajine, poginulo je najmanje 23 ljudi.

"Za sada je 23 mrtvih i 28 ranjenih, svi civili. Ovo je još jedan teritoristički napad od strane terorističke zemlje", napisao je na Telegramu Oleksandr Staruk, guverner oblasti Zaporožje koju Rusija hoće da anektira.

Ruski vojni zvaničnici za napad krive ukrajinske snage.

Ukrajina najavljuje da će tražiti nazad svoju teritoriju.

"Referendumi nemaju nikakvu vrednost po međunarodnom pravu, ostaju deo Ukrajine koja je spremna da uradi sve kako bi ih vratila nazad", kaže savetnik predsednika Mikailo Podoljak.

Predsednik Ukrajine zakazao je za petak sastanak sa vojnim i obaveštajnim šefovima i najavio da će biti donete neke suštinske odluke.

Predsednik SAD Džo Bajden rekao je da Amerika nikada neće priznati četiri oblasti kao ruske.

"Rezultati glasanja su proizvedeni u Moskvi", rekao je Bajden.

Tuski predsednik Redžep Tajip Erdogan apelovao je na Putina da smanji tenzije u Ukrajini.

SAD i EU su spremne da Rusiji uvedu još sankcija zbog aneksije četiri oblasti, a čak i saveznice Rusije poput Srbije i Kazahstana, najavljuju da neće priznati rezultate referenduma.

update

Putin priznao nezavisnost dva okupirana ukrajinska regiona, Bajden i Gutereš kritikuju plan o aneksiji

Predsednik Rusije Vladimir Putin (Foto: Sputnik/Reuters)

Predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao je dekrete kojima se ukrajinski regioni Herson i Zaporožje priznaju kao nezavisne teritorije.

Kako je izvestila agencija Rojters, radi se o potezu nephodnom da bi ruski predsednik mogao da nastavi sa planovima, prema kojima bi u petak trebalo da objavi, da su ti okupirani ukrajinski regioni formalno pripojeni Rusiji.

Ruska državna novinska agencija RIA novosti objavila je da su prethodnih dana u Hersonu i Zaporožju, inače okupiranim ukrajinskim područjima, održani referendumi - kojima je velikom većinom izglasano otcepljenje od Ukrajine i priključenje Ruskoj Federaciji.

Međunarodno nepriznate i samoproglašene, Donjecka i Luganska narodna republika, takođe su održale referendum o pridruživanju Rusiji - kojima je podržano pripajanje.

Ukrajina i veliki deo međunarodne zajednice odbacio je rezultate glasanja - označivši ih nelegalnim i sprovedenim pod prinudom Rusije koja pod vojnom okupacijom drži ukrajinske regione.

Gutereš: Ruski plan o aneksiji - opasna eskalacija

Pre objave iz Kremlja - generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš upozorio da ruski plan o aneksiji četiri ukrajinska regiona predstavlja, kako se izrazio, opasnu eskalaciju koja bi ugrozila mogućnosti za postizanje mira u tom regionu.

Bajden: Potez Rusije žestoko kršenje Povelje UN

Američki predsednik Džozef Bajden izjavio je da SAD nikada neće priznati ruske pretenzije na suverenu ukrajinsku teritoriju.

Potez Rusije predstavlja žestoko kršenje Povelje Ujedinjenih nacija”, poručio je Bajden.

Prethodno je zvanični Kremlj je saopštio da će Rusija u petak održati ceremoniju zvaničnog uključivanja četiri oblasti Ukrajine u sastav Rusije, što je proces koji su Ukrajina i njeni saveznici odbacili kao nelegitiman, dok stižu najave odmazde u vidu novih sankcija.

"Bilo kakva odluka o nastavku procesa anektiranja ukrajinskih regiona Donjeck, Lugansk, Herson i Zaporožje nema nikakvu pravnu snagu i zaslužuje da bude osuđena", rekao je Gutereš.

Generalni sekretar svetske organizacije istakao je da Rusija aneksijom delova ukrajinske teritorije krši Povelju UN i međunarodno pravo.

"Svaka aneksija teritorije neke države od strane druge države, koja je posledica pretnje ili upotrebe sile, predstavlja kršenje principa Povelje i međunarodnog prava", precizirao je generalni sekretar Ujedinjenih nacija.

Prethodno je zvanični Kremlj je saopštio da će Rusija u petak održati ceremoniju zvaničnog uključivanja četiri oblasti Ukrajine u sastav Rusije, što je proces koji su Ukrajina i njeni saveznici odbacili kao nelegitiman, dok stižu najave odmazde u vidu novih sankcija.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je novinarima u četvrtak da će na ceremoniji učestvovati ruski predsednik Vladimir Putin, zajedno sa šefovima četiri regiona u kojima je Rusija organizovala referendume koji su završeni ranije ove nedelje.

Nemački kancelar Olaf Šolc objavio je u četvrtak na Tviteru da je uverio ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da Nemačka nikada neće priznati "takozvane rezultate" referenduma.

"Lažni referendumi koje je Putin sproveo u ilegalno okupiranim oblastima Ukrajine su bezvredni", rekao je Šolc.

Sekretarka za štampu Bele kuće Karin Žan-Pjer rekla je novinarima u sredu da Sjedinjene Države očekuju da će Rusija "iskoristiti ove lažne referendume kao lažni izgovor da pokuša da anektira ukrajinsku teritoriju uz flagrantno kršenje međunarodnog prava i Povelje Ujedinjenih nacija".

Žan-Pjer je rekla da bez obzira na to šta Rusija tvrdi, te oblasti ostaju ukrajinska teritorija.

"Kao odgovor, radićemo sa našim saveznicima i partnerima na nametanju dodatnih ekonomskih troškova Rusiji i pojedincima i entitetima unutar i van Rusije koji pružaju podršku ovoj akciji", rekla je ona.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je u sredu da EU planira da odgovori "oštrim novim zabranama uvoza ruskih proizvoda" i da proširi zabranu izvoza "kako bi se vojni kompleks Kremlja lišio ključnih tehnologija".

"Ovo će zadržati ruske proizvode van evropskog tržišta i uskratiti Rusiji dodatnih sedam milijardi evra prihoda", rekla je fon der Lajen novinarima u Briselu. 27 zemalja članica EU moralo bi da odobre sankcije da bi one stupile na snagu, a blok je imao poteškoća u postizanju sporazuma o nekim prethodnim sankcijama.

"Odlučni smo da nateramo Kremlj da plati ovu dalju eskalaciju", rekla je ona.

Ukrajinska teritorija koju Rusija planira da pripoji obuhvata Donjecku, Hersonsku, Lugansku i Zaporošku oblast, što predstavlja oko 15 odsto zemlje.

Curenje iz gasovoda

NATO je u četvrtak saopštio da sve dostupne informacije ukazuju na to da su višestruka curenja u podvodnim gasovodima koji prenose gas iz Rusije u Evropu rezultat "namernih, nepromišljenih i neodgovornih dela sabotaže".

U saopštenju NATO navodi se da curenje podataka izaziva duboku zabrinutost i da alijansa podržava istrage o uzroku.

"Mi, kao saveznici, obavezali smo se da ćemo se pripremiti, odvraćati i braniti od zloupotrebe energije i drugih hibridnih taktika od strane državnih i nedržavnih aktera", saopštio je NATO. "Svaki namerni napad na kritičnu infrastrukturu saveznika naišao bi na ujedinjen i odlučan odgovor".

Švedska obalska straža saopštila je u četvrtak da je otkriveno četvrto curenje, sa ukupno dva u blizini Švedske, a druga dva u blizini Danske.

Curenja su u međunarodnim vodama.

Cevovodi trenutno nisu u funkciji, ali sadrže gas koji je iscurio u Baltičko more.

U izveštaju su korišćene neke informacije agencija Asošijeted pres, Frans pres i Rojters.

Pentagon najavljuje dodatnu vojnu pomoć Ukrajini od 1,1 milijarde dolara

Visoko-mobilni artiljerijski raketni sistem (HIMARS) u akciji tokom vojnih vežbi na aerodromu Spilve, u Rigi, Letonija, 26. septembra 2022.

Pentagon pruža dodatnih 1,1 milijardu dolara pomoći Ukrajini, čime je ukupna američka vojna pomoć dostigla skoro 17 milijardi dolara od kada je administracija predsednika Džoa Bajdena stupila na dužnost.

Najnoviji paket uključuje finansiranje još 18 artiljerijskih raketnih sistema visoke pokretljivosti (HIMARS) i municije za njih, oružja za koje američki odbrambeni zvaničnici kažu da se pokazalo veoma efikasnim u pomoći Ukrajini da odbrani svoju teritoriju otkako je Rusija napala tu zemlju u februaru.

SAD su Ukrajini već dostavile 16 HIMARS-a, a visoki zvaničnik odbrane rekao je novinarima u sredu da Bajdenova administracija počinje proces nabavke za narednih 18, jer će im biti potrebne "godine" da se nabave, izgrade i isporuče.

Najnoviji paket finansira nabavku naoružanja i opreme u okviru Inicijative za bezbednosnu pomoć Ukrajini, koja obezbeđuje sredstva za ugovore fokusirane na dugoročne potrebe Ukrajine za odbranu i bezbednost.

Za ostalo oružje i opremu iz paketa vrednog 1,1 milijardu dolara biće potrebno od dva meseca do dve godine da se isporuče Ukrajini, rekao je visoki zvaničnik odbrane. To uključuje sisteme za suzbijanje bespilotnih letelica koje Rusija koristi protiv ukrajinskih trupa, 22 radara, oko 150 terenskih vozila "hamvi", oko 150 taktičkih vozila za vuču oružja, desetine kamiona i prikolica, pancire i opremu za komunikaciju, nadzor i uklanjanje eksploziva.

Održavanje i obuka se takođe finansiraju iz ovog paketa.

Ruske snage koriste bespilotne letelice iranske proizvodnje da gađaju ukrajinske snage, navodi Pentagon, što je izazvalo potrebu da se suprotstave ovom oružju.

Pentagon je iskoristio ovlašćenja data od predsednika da brže obezbedi oružje, a zvaničnici kažu da se uskoro očekuje još jedna najava pomoći Sekretarijata za obranu.

Takođe u sredu, visoki vojni zvaničnik rekao je da su SAD videle da se "mali broj" prvih rezervista iz najnovije ruske mobilizacije preselio u Ukrajinu. Rusija je objavila planove da pozove oko 300.000 ljudi u borbu u Ukrajini zbog velikih gubitaka na bojnom polju.

Desetine hiljada ruskih muškaraca pobeglo je iz zemlje u pogranične zemlje otkako je objavljena mobilizacija.

Učitajte još

XS
SM
MD
LG