Linkovi

Rat u Ukrajini

Da li je ovo početak kraja Vladimira Putina?

Protest protiv ruske invazije na Ukrajinu u Tel Avivu, 5. marta 2022.

Trinaest dana od početka brutalnog rata, ruski predsednik Vladimir Putin nije uspeo da pokori Ukrajinu. Čini se da nije mnogo bliži tome da njenu prkosnu vladu zameni marionetskim režimom.

Suprotno rasprostranjenim očekivanjima pred početak rata da Ukrajina neće moći da dugo odoleva nadmoćnim ruskim snagama, ona se bori i dalje i Kremlj se sada suočava sa mogućnošću produženih borbi, a to je pokrenulo debatu među zapadnim zvaničnicima i nezavisnim analitičarima o tome da li invazija Ukrajine može da označi početak kraja Vladimira Putina.

Na prvi pogled, ankete pokazuju da Putin i dalje ima podršku većine svojih građana za ono što Kremlj naziva "specijalnom vojnom operacijom" u Ukrajini.

Više od 60% Rusa podržava tu akciju, prema nedavnom istraživanju Ruskog centra za istraživanje javnog mnjenja i Fonda za javno mnjenje - dve organizacije koje su obe pod kontrolom Kremlja. Međutim, neki stručnjaci smatraju da to nisu pravi rezultati i da bi podrška koja se beleži bila znatno smanjena da su anketari pitali učesnike da li se slažu sa invazijom na Ukrajinu, nasuprot “specijalnoj vojnoj operaciji".

Ali koliko će dugo većina Rusa podržavati čak i "specijalnu vojnu operaciju", dok počinju da osećaju posledice zapadnih ekonomskih sankcija, a sve više zapadnih brendova, kompanija i investitora napušta Rusiju? Zapadne sankcije su već dovele do zatvorenih granica, racionalizacije zaliha hrane i kraha vrednosti rublje, koja je opala za skoro 30% u odnosu na dolar, na najniži nivo ikada.

Ekonomski problemi

Krah bankovnog sistema je sve verovatniji i mogao bi da se dogodi u roku od nekoliko dana, a sa uvedenim ograničenjem, Rusi trenutno sa bankomata mogu da povuku sumu ekvivalentnu pet američkih dolara. Ruska centralna banka je više nego udvostručila svoju ključnu kamatnu stopu sa 9,5% na 20% u pokušaju da stabilizuje rublju.


Tim merama su najteže pogođeni obični Rusi, koji gledaju kako vrednost njihove ušteđevine i plata tone od kako su ruske snage izvršile invaziju na Ukrajinu, i koji već pate zbog rasta cena kao posledice pandemije i poremećenog lanca globalnog snabdevanja.

Ruska ekonomija bi mogla da opadne čak 10% ove godine, kažu neki ekonomisti, što zemlju gura u najdublju recesiju od 1990-ih od 1990-ih, kada su Rusi potonuli u besparicu u vreme raspada Sovjetskog Saveza. Prvih dana rata, Rusi su nagrnuli na bankomate i u banke da povuku što više novca mogu, a oni koji su to mogli da priušte, pokupovali su robu proizvedenu na Zapadu iz straha da uskoro neće biti dostupna.

Međutim, dugoročna ekonomska slika za Ruse je sve mračnija, a Mihail Hodorkovski, bivši naftni tajknu koji živi u egzilu, i koji je postao istaknuti kritičar Putina nakon što je proveo 10 godina u zatvoru, kaže da je rat "znatno smajio" Putinove šanse da ostane na vlasti.

Uveren sam da su Putinovi dani odbrojani. Možda ima još godinu, možda tri", izjavio je u intervjuu za američku mrežu CNN.

Policija hapsi ženu na antiratnom protestu posle ruske invazije na Ukrajinu u Jekaterinburgu, 6. marta 2022.
Policija hapsi ženu na antiratnom protestu posle ruske invazije na Ukrajinu u Jekaterinburgu, 6. marta 2022.

Oni koji predviđaju da je ovo početak Putinovog kraja kažu da bi sve veća ekonomska kriza mogla da izazove njegov pad. Putinov glavni politički adut bilo je obećanje da Rusi nikada više neće iskusiti siromaštvo i haos 1990-ih. Ključni narativ Kremlja tokom godina Putinove vladavine bio je da on nudi ekonomsku stabilnost, za šta čak i njegovi protivnici priznaju da je poruka koja ima odjeka kod starijih Rusa, koji strahuju od ponovnog proživljavanja prve post-sovjetske decenije.

Putinovi protivnici priznaju da njihovi protestni pokreti iz prošlosti - posebno oni koji su se događali između 2011. i 2013, i tokom 2017. i 2018. godine - nisu uspeli da pridobiju širu podršku srednje i niže klase, odnosno ljudi od kojih je većina zavisila od državnih poslova, i koji nisu želeli da se svrstaju uz opoziciju protiv Kremlja. To je i dalje problem za ruske opozicione lidere, posebno posle pojačanog gušenja glasova protesta, zatvaranja sve više nezavisnih medija i pojačane cenzure na platformama za društvene medije, čime su ne samo ućutkani glasovi kritike već i opozicija onemogućena da organizuje anti-ratne proteste.

Otpor kod kuće

Međutim, pukotine se pojavljuju, a nezadovoljstvo raste čak i među decom ruske elite. Ćerke portparola Kremlja Dmitrija Peskova i bivšeg predsednika Borisa Jeljcina otvoreno su osudile invaziju na društvenim mrežama. Ćerka oligarha Romana Abramoviča rekla je da je "najveća i najuspešnija laž propagande Kremlja" stvaranje slike da većina Rusa podržava invaziju. A odbor ruskog naftnog giganta Lukoila pozvao je na kraj rata, navodeći da je potrebno potražiti diplomatskog rešenje.

Pa ipak, čini se da je najuži Putinov krug nepokolebljivo odan predsedniku, a Tatjana Stanovaja, osnivačica nezavisne analitičke platforme R. Politik, kaže da previđanja da će se ruska poslovna i bezbednosna elita okrenuti protiv Putina nisu tačna, budući da se oni oslanjaju na njega da bi očuvali svoje bogatstvo i moć. Drugi kažu da će biti potrebno vreme da šira masa Rusa počne da preispituje Putinovu ulogu zbog ekonomskih teškoća koje trpe.

“Većina analitičara misli da Putin neće uspeti da preživi domaći otpor. To je verovatno tačno", kažu Andrea Kendal-Tejlor, bivša zamenica šefa nacionalne obaveštajne službe za Rusiju i Evroaziju u Američkom nacionalnom obaveštajnom savetu, i Erika Franc, politikolog sa Univerziteta države Mičigen. U komentaru za magazin "Foreign Affairs" ove nedelje su napisale "Kod autoritarnih režima gde je sva moć koncentrisana u rukama pojedinca, umesto da je deli partija, vojna hunta ili kraljevska porodica, lider retko kad izgubi položaj zbog rata, čak i ako u tom ratu dožive poraz."

To je često zato što elite nisu dovoljno snažne da pozovu diktatora na odogovornost, a običnni ljudi nemaju mnogo prilika za to. Međutim, kako je istakla Kendal-Tejlor, "represivni režimi kao što je Putinova Rusija često izgledaju stabilno do samog trenutka kada se ispostavi da to uopšte nisu".

Ostale vesti dana

Turska podržala članstvo Finske i Švedske u NATO, u sredu formalna pozivnica

Lideri i šefovi diplomatija Turske, Finske i Švedske sa generalnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom posle potpisivanja memoranduma u Madridu (Foto: REUTERS/Yves Herman)

Turska je u utorak pristala da, nakon prvobitnog protivljenja, podrži članstvo Švedske i Finske u NATO-u.

"Zadovoljstvo mi je da objavim da sada imamo sporazum kojim se otvara put za Finsku i Švedsku da se pridruže NATO-u", objavio je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg posle razgovora lidera tri zemlje na najvišem nivou, na marginama samita u Madridu i ocenio da je reč o istorijskom dogovoru.

Stoltenberg je dodao da su tri zemlje potpisale memorandum kojim se rešavaju turske primedbe, između ostalog u vezi sa izvozom oružja i borbom protiv terorizma.

Stoltenberg je rekao da će lideri NATO-a u sredu uputiti formalni poziv Švedskoj i Finskoj da se pridruže alijansi. To moraju da ratifikuju sve članice, ali je generalni sekretar poručio da je "apsolutno uveren" da će dve zemlje ući u NATO, što bi moglo da se dogodi za nekoliko meseci.

Posle ruske invazije, Švedska i Finska su odustale od višedecenijskog neutralnog statusa i prijavile se za članstvo u NATO-u, što je do sada blokirao turski predsednik Redžep Tajip Erdogan zbog, kako je navodio, stava te dve zemlje o kurdskim pobunjeničkim grupama koje Turska smatra teroristima.

Međutim, finski predsednik Sauli Ninisto saopštio je u Madridu da je Turska pristala da podrži članstvo dve zemlje u NATO nakon što su tri zemlje potpisale zajednički memorandum " o pružanju pune podrške protiv bezbednosnih pretnji".

Turska je saopštila da je "dobila šta je želela" uključujući "punu saradnju u borbi protiv" pobunjeničkih grupa.

Pozdravila je sporazum kao trijumf i dodala da su Švedska i Finska pristale da se obračunaju sa grupama koje Ankara smatra pretnjom po nacionalnu bezbednost, među kojima je i Kurdistanka radnička partija (PKK) i njen sirijski ogranak. Takođe je navela da je dogovoreno " da se ne uvode restrikcije u oblasti odbrambene industrije" i da se "preduzmu konkretni koraci na izručenju terorističkih kriminalaca".

Švedska šefica diplomatije An Lind rekla je novinarima da "su sve strane pokazale neverovatnu spremnost da dođu do dogovora i da su bile kontruktivne, a mi smo stavili do znanja da ozbiljno uzimamo u obzir strahovanja u pogledu terorističkih napada".

Sjedinjene Države pozdravile su "istorijski" dogovor koji, kako je saopštio neimenovani visoki zvaničnik administracije, "predstavlja moćan podsticaj" za jedinstvo NATO-a.

Zvaničnik je rekao da predsednik Džo Bajden podržava sporazum i da je ranije u utorak razgovarao sa Erdoganom o NATO-u na zahtev Finske i Švedske. U svetlu spekulacija o američkoj ulozi, zvaničnik je rekao da Vašington nije ponudio nikakve ustupke Ankari da bi prihvatila dogovor.

Lideri SAD i Turske bi, kako se očekuje, trebalo da se sastanu na marginama samita u sredu.

NATO jača snage posle ruske invazije

Ruska invazija na Ukrajinu podstakla je "temeljnu izmenu" pristupa NATO-a odbrani, a članice će morati da povećaju vojne budžete u sve nestabilnijem svetu, poručio je prethodno generalni sekretar alijanse.

Stoltenberg se obratio dok američki predsednik i drugi NATO lideri pristižu na samit u Madridu na kojem će biti utvrđen kurs alijanse u narednim godinama, prenosi agencija Asošijeted pres.

Stoltenberg je rekao da će na samitu biti utvrđen plan za alijansu "u sve opasnijem i nepredvidljivijem svetu".

"Da bi mogli da se odbranimo u opasnijem svetu moramo da ulažemo više u našu odbranu", rekao je generalni sekretar. Samo devet od 30 NATO članica izdvaja dva odsto BDP-a za odbranu. Španija, koja je domaćin samita, izdvaja samo polovinu od tog zacrtanog cilja.

Na vrhu agende sastanaka lidera u sredu i četvrtak je jačanje odbrane protiv Rusije i podrška Ukrajini. "Ukrajina je sada suočena sa brutalnošću koju nismo videli u Evropi od Drugog svetskog rata", upozorio je Stoltenberg.

Bajden je na početku posete Madridu obećao da će ojačati američko vojno prisustvo u Evropi, a ruskog predsednika Vladimira Putina je osudio zato što pokušava da "izbriše" ukrajinsku kulturu u aktuelnom ratu.

Bajden je tokom razgovora sa španskim premijerom Pedrom Sančezom izneo planove za povećanje broja razarača u Španiji sa četiri na šest i poručio da je to samo jedan od više poteza za jačanje alijanse u regionu koje će on i NATO saveznici najaviti na samitu.

Stoltenberg je u ponedeljak najavio da će NATO članice na samitu postići dogovor o povećanju broja pripadnika snaga za brzo reagovanje sa 40.000 na 300.000. Međutim, unutar NATO-a postoje tenzije u pogledu načina na koji će rat biti okončan i mogućih ustupaka Ukrajine da bi se okončale borbe, prenosi AP.

Različiti su i stavovi o pristupu Kini u novom Strateškom konceptu - setu prioriteta i ciljeva koji se utvrđuju jednom u deceniju. U poslednjem dokumentu, objavljenom 2010. godine, Kina se ne pominje.

U novom konceptu trebalo bi da bude utvrđen pristup NATO-a nizu pitanja od sajber bezbednosti do klimatskih promena - i sve većeg ekonomskog i vojnog uticaja Kine, te sve većeg značaja i moći indo-pacifičkog regiona. Samitu će, kao gosti, prvi put prisustvovati lideri Japana, Australije, Južne Koreje i Novog Zelanda.

U Strateškom konceptu, NATO će Rusiju proglasiti glavnom pretnjom. Ruska svemirska agencija, Roskosmos, je otvaranje samita obeležila objavljivanjem satelitskih snimaka i koordinata sale u kojoj će skup biti održan u Madridu, kao i Bele kuće, Pentagona, i sedišta vlada u Londonu, Parizu i Berlinu.

Ruska agencija je saopštila da će NATO da proglasi Rusiju neprijateljem na samitu, i da objavljuje precizne koordinate "za svaki slučaj".

Đukanović sa Bajdenom: Ohrabruje ocjena dokazanog prijatelja da je CG na pravom putu

Predsjednik Crne Gore, Milo Đukanović objavio je u utorak veče na svom Tviter profilu da je razgovarao sa američkim predsjednikom na marginama kraljevske gala večere.

“Ohrabruje ocjena dokazanog prijatelja da je Crna Gora uvijek na pravom putu”, naveo je predsjednik Crne Gore nakon kratkog razgovora u Madridu sa predsjednikom SAD.

Đukanović je u Madridu na poziv generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga i predvodi crnogorsku delegaciju na sastanku šefova država i vlada.

"Prilika za podsjećanje na važnost Zapadnog Balkana i pažnju koju je predsjednik Bajden poklanjao postizanju i izgradnji mira u regionu", napisao je Đukanović na svom Tviter profilu.

Rusko zlato i odbrambena industrija mete novih američkih sankcija

ARHIVA - Američki Sekretarijat za finansije (Foto: Olivier DOULIERY / AFP)

Sjedinjene Države u utorak su uvele sankcije protiv više od 100 entiteta i pojedinaca i zabranile novi uvoz ruskog zlata, čime su povećale pritisak na Rusiju zbog invazije na Ukrajinu, u skladu sa obavezama preuzetim na ovonedeljnom samitu G7, prenosi agencija Rojters.

Sekretarijat za finansije je u saopštenju naveo da je sankcionisao 70 entiteta od kojih su mnogi, kako se navodi, ključni za rusku odbrambenu industriju kao i 29 pojedinaca, da bi se poremetili kapaciteti Rusije da razvija i raspoređuje oružje i tehnologiju koji se koriste u ratu u Ukrajini.

Kaznene mere predviđaju zamrzavanje imovine i zabranu poslovanja Amerikanaca sa sankcionisanim entitetima i pojedincima.

"Sankcionisanje ruske odbrambene industrije će umanjiti kapacitete (ruskog predsednika Vladimira) Putina i dodatno zaustaviti njegov rat protiv Ukrajine, koji je već opterećen lošim moralnim stanjem, prekinutim lancima nabavke i logističkim neuspesima", navela je u saopštenju američka sekretarka za finansije Dženet Jelen.

U okviru mera američke vlade, uvedene su nove sankcije Rosteku, ruskom državnom odbrambenom konglomeratu. Iz Sekretarijata za finansije je saopšteno da Rostek upravlja nad "više od 800 entiteta širom velikog broja sektora" i da su blokirani svi entiteti u kojima ta kompanija ima, direktan ili indirektan, udeo od više od 50 odsto.

Sankcionisana je i Ujedinjena vazduhoplovna korporacija, koja proizvodi ruske borbene avione MiG i Suhoj - letelice koje koriste i neki američki saveznici, među kojima su i pojedine članice NATO-a - a čiji je većinski vlasnik Rostek. Američka vlada saopštila je da je cilj da se "oslabi sposobnost Rusije da nastavi vazdušne napade na Ukrajinu".

Kažnjen je i Tupoljev, proizvođač ruskih strateških bombardera i transportnih letelica.

Uvedene su i sankcije protiv oko 20 entiteta koji razvijaju i proizvode vojnu elektronsku opremu, kao i protiv najvećeg ruskog proizvođača kamiona Kamaz, zato što se njegova vozila koriste za prevoz raketa i ruskih vojnika u Ukrajini.

Takođe se zabranjuje uvoz zlata poreklom iz Rusije, sa izuzetkom zlata koje se nalazilo izvan te zemlje pre utorka. Reč je o najvećem ruskom izvozu posle energenata. Zlato je ključni resurs za rusku centralnu banku suočenu sa ograničenim pristupom imovini u inostranstvu zbog zapadnih sankcija.

Među sankcionisanim pojedincima su i osobe koje su bile umešane u izbegavanje sankcija, kao i nekoliko aktuelnih i bivših zvaničnika separatističkih teritorija u Donbasu.

Stejt department takođe uvodi sankcije protiv 45 entiteta i 29 pojedinaca, među kojima su ruske vojne jedinice i obaveštajna agencija FSB (Federalna služba za bezbednost), saopšteno je iz Sekretarijata za finansije. Biće uvedene i restrikcije na izdavanje viza za više od 500 ruskih vojnih oficira, kao i drugih zvaničnika.

Bajdenova administracija je u utorak takođe saopštila da je uvela trgovinske sankcije protiv 36 kompanija, a neke od sankcionisanih kineskih preduzeća je optužila da pružaju podršku ruskoj vojnoj i odbrambenoj industrijskoj bazi, posle ruske invazije na Ukrajinu.

Kažnjene su i kompanije iz Rusije, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Litvanije, Pakistana, Singapura, Velike Britanije, Uzbekistana i Vijetnama.

Svedočenja iz ratom razrušene Ukrajine u Beogradu

O posledicama ruske agresije na Ukrajinu
please wait

No media source currently available

0:00 0:04:06 0:00

Zbog ruske agresije više od 17 miliona Ukrajinaca je pobeglo iz svojih domova, od čega je oko pet miliona izbeglo u inostranstvo, izjavio je zamenik ukrajinskog ambasadora u Srbiji Marko Martinjak i dodao da se istražuje 18.500 ruskih zločina u Ukrajini.

Marinjak kaže da je prema zvaničnim podacima poginulo 339 dece, da je Rusija ispalila na Ukrajinu 2.700 krstarećih projektila, ali da je uprkos svemu 90 odsto građana ove zemlje uvereno u pobedu, a čak 82 posto njih ne bi pristalo da ustupi teritorije za mir.

Govoreći o odnosima Srbije i Ukrajine Martinjak je rekao da dve zemlje povezuju prijateljske, istorijske i kulturne veze, kao i evropski put, ali i da 80 odsto građana Srbije podržava ruskog predsednika Vladimira Putina:

Mislim da su za ovu potpuno drugačiji realnost su odgovorni i mediji koji kreiraju lažnu sliku “cara Putina i oslobodilaca”. Nažalost, kada upališ televiziju ili čitaš novine u Srbiji ponekad imaš utisak da gledaš i čuješ državnu rusku propagandu.”

Beogradski advokar Čedomir Stojković, koji je nedavno posetio Ukrajinu, između ostalog i Buču, Irpin i Harkov, svedočio je o tome šta je video tamo i istakao da jedna evropska zemlja u ovakvoj situaciji ne može biti neutralna.

Srbija nije neutralna zemlja, ona je izmišljotinom postojanja neutralnosti vrlo jasno na ruskoj strani”, rekao je Stojković i istakao da Srbija nema nikakve odnose sa Ukrajinom, pa čak ni normalan roming.

On je kazao da se već na ukrajinskoj granici jasno vidi kakav je status Srbije – i da samo Rusi, Belorusi i Srbi prolaze kroz dodatnu kontrolu službe bezbednosti.

Mi možemo ovde da imamo neku iluziju da smo mi neutralna zemlja – vi kad dođete na granicu sa Ukrajinom vrlo je jasno da ste vi kao građani, i ova zemlja stavljeni na stranu jednoj zločinačkog agresorskog režima našom sopstvenom voljom. Nije to volja Ukrajine da nas tamo svrsta – to je obaveštajna procena cele obaveštajne zajednice Evrope i Zapada, jer prosto mi smo rizična zemlja, imamo velike sporazume sa Rusijom i prosto svako ko sa srpskim pasošem ulazi u Ukrajinu ora biti po prirodi sumnjiv jednako kao što su sumnjivi i Rusi", smatra Stojković.

Prema njegovoj oceni ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov je jedan od inspiratora rata, jer je godinama ceo ukrajinski narod predstavljao kao naciste, ali i da on tokom boravka u Ukrajini nije video nijedan nacistički, niti nacionalistički simbol.

Ne samo on, ali s obzirom da je on ministar spoljnih poslova koji je ovde trebalo da dođe, ja ga tretiram kao inspiratora tih zločina s obzirom na to da je on dobar deo svog vremena od početka rata do danas koristio da čitav jedan narod predstavi kao nacistički. Jedan divan narod da predstavi kao nacistički", kaže on.

Stojković je rekao kako je tokom posete Buči i Irpinu razgovarao sa lokalnim liderima o tome kako su Rusi imali spiskove za odstrel ljudi i kako su nakon proterivanja Rusa iz Buče zatekli desetine i stotine leševa koji su nađeni sa vezanim rukama i koji su ubijeni iz neposredne blizine, praktično streljani.

On ukazuje i da su u Ukrajinu su dovedene jedinice sa dalekog istoka Rusije - 64. motorna brigada iz Ističnog Kabarovska i 35. kombinovana armija, koje su bile najbezosećajnije i koje su počinile velike zločine.

Stojković je istakao i da u Srbiji nema pravih informacija o ratu u toj zemlji.

Mi smo informativno okupirana teritorija, zbog odsustva slobode izveštavanja o Ukrajini, koja je osam puta veća od Srbije, ima šest puta više stanovnika, zemlja je bogate kulture, gde svaki veći grad, za razliku od Beograda, ima zgradu opere”, izjavio je Stojković.

Svetlana Ninkovič je rođena u Zaporožju u Ukrajini, došla je u Beograd 7. marta, a to putovanje od nedelju dana je bio, kako je rekla, najteži put u njenom životu. Sa suzama u očima ona je govorila o tome šta se događa u Ukrajini i kako je imala kontakte sa koleginacama koje su ostale u Ukrajini o tamošnjim zbivanjima. Do skora je mogla da razgovara i sa prijateljicom iz Melitoplolja.

Ubijenim glasom ona mi je rekla – u centru grada nama idu tenkovi. Ne naši. Taj njen glas meni je govorio da je žena jednostavno šokirana time da njenim mirnim gradom dolazi okupaciona armija koja bukvalno uništava sve ispred sebe", kaže ova izbeglica iz Ukrajine.

Svetlana je govorila kako dolazi iz dela Ukrajine u kome se govori ruski, da i ona govori ruski i da nikada nije imala problema zbog toga.

Njen kraj je i kolekva kozaka, čuvenih zaporoških kozaka, koji se ne predaju. Kozački kraj je uvek bio kolevka slobode, rekla je Svetlana Ninkovič i dodala da niko u Ukrajini ne želi da dođe taj “ruski mir”.

Stoltenberg: Više od 300.000 NATO trupa u visokom stepenu pripravnosti

ARHIVA - Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg na konferenciji za novinare u Briselu (Foto: AP/Olivier Matthys)

NATO će značajno povećati broj trupa u visokom stepenu pripravnosti na više od 300.000, najavio je u ponedeljak generalni sekretar Jens Stoltenberg, dok se očekuje da članice alijanse usvoje novu strategiju u kojoj se Moskva opisuje kao direktna pretnja, četiri meseca od izbijanja rata u Ukrajini.

"Rusija je napustila partnerstvo i dijalog koji je NATO pokušavao mnogo godina da uspostavi sa njom. Izabrali su sukob umesto dijaloga. Žalimo zbog toga - ali naravno, moramo da odgovorimo na tu realnost", rekao je Stoltenberg u Briselu uoči samita NATO-a u Madridu.

Samit 28. i 29. juna održava se u ključnom trenutku za zapadnu vojnu alijansu nakon neuspeha u Avganistanu i unutrašnjih sporova za vreme mandata bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa koji je pretio da će povući Vašington iz NATO-a.

Međutim, ruska invazija na Ukrajinu dovela je do geopolitičkog preokreta i podstakla do sada neutralne zemlje Finsku i Švedsku da se prijave za članstvo u NATO-u, a Ukrajini omogućila da dobije status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, podseća Rojters.

Stoltenberg je rekao da će NATO transformisati postojeće snage za brzo reagovanje, čijih je 40.000 pripadnika već u visokom stepenu pripravnosti i povećati ukupni broj na "više od 300.000".

Taj potez preduzet je u okviru napora NATO-a da utvrdi novu strukturu prema kojoj će nacionalne snage biti na različitim nivoima pripravnosti kako bi Alijansa imala veći broj trupa u stanju borbene gotovosti u slučaju krize.

Na samitu, NATO će drugačije definisati Rusiju, koja je do sada nazivana strateškim partnerom.

"Očekujem da će saveznici jasno poručiti da Rusija predstavlja direktnu pretnju po našu bezbednost, principe i međunarodni poredak zasnovan na pravilima", najavio je Stoltenberg.

NATO borbene jedinice na istočnom krilu alijanse, naročito u baltičkim zemljama, biće podignute na nivo brigada, a hiljade trupa će biti u stanju pripravnosti u zemljama kao što je Nemačka, kao brzo pojačanje, dodao je generalni sekretar.

"Zajedno, to predstavlja najveću izmenu naše kolektivne odbrane i odvraćanja od Hladnog rata", ocenio je Stoltenberg.

Istovremeno je umanjio nade da će na samitu biti postignut napredak u pogledu protivljenja Turske članstvu Švedske i Finske, uz opasku " da neće davati obećanja ili spekulisati o određenim vremenskim rokovima". Stoltenberg bi trebalo u utorak u Madridu da se sastane sa liderima sve tri zemlje.

G7: Nove sankcije Rusiji i podrška Ukrajini "koliko god bude potrebno"

Lideri G7 na samitu u Nemačkoj razgovaraju putem video linka sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim (Foto: Tobias Schwarz/Pool Photo via AP)

Grupa sedam najbogatijih zemalja (G7) u ponedeljak je obećala da će podržavati Ukrajinu "koliko god bude potrebno" i da će uvesti nove sankcije Rusiji koje će obuhvatiti predlog da se ograniči cena ruske nafte.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je prethodno, u obraćanju na samitu u Elmau u Nemačkoj putem video linka, od lidera G7 zatražio više oružja i protivvazdušne odbrane.

Cilj saopštenja G7 bio je da se uputi poruka da su članice grupe sedam najrazvijenijih zemalja spremne da dugoročno podrže Ukrajinu, u trenutuku kada širom sveta rastu cene hrane i energije, delom i zbog ruske invazije.

"Nastavićemo da pružamo finansijsku, humanitarnu, vojnu i diplomatsku podršku i da budemo uz Ukrajinu koliko god bude potrebno", navodi se u saopštenju.

Nakon što su rakete pogodile Kijev u nedelju, američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven rekao je da Sjedinjene Države pripremaju novi paket oružja za Ukrajinu, koji obuhvata protivvazdušne sisteme dugog dometa i municiju.

"On (ukrajinski predsednik) najviše je razmišljao o raketnim napadima na Kijev i druge gradove širom Ukrajine i želji da dobije dodatne protivvazdušne kapacitete koji bi mogli da obaraju ruske rakete", rekao je Saliven novinarima o obraćanju Zelenskog.

Članice G7 saopštile su da su spremne da pruže bezbednosne garancije u posleratnom okruženju i naglasile, nakon prethodnih primedbi Ukrajine, da će Kijev sam odlučivati o budućem mirovnom dogovoru sa Rusijom.

Takođe su poručile da su obećale ili da su spremne da izdvoje do 29 milijardi 500 miliona dolara za Ukrajinu.

G7 takođe želi da poveća pritisak na Rusiju a da ne podstakne dodatni rast inflacije koja već izaziva probleme u brojnim zemljama, uključujući i SAD.

Proširene sankcije takođe bi pogodile prihode Moskve od izvoza zlata, rusku vojnu industriju i zvaničnike koje je Rusija postavila na delovima ukrajinske teritorije pod ruskom kontrolom.

Cilj uvođenja ograničenja na cene nafte je da se smanji ruski profit i istovremeno snize cene energije.

"Dvostruki cilj lidera G7 je da se direktno pogode Putinovi tokovi prihoda, naročito kroz energiju, ali da se takođe umanje posledice po ekonomije G7 i ostatak sveta", rekao je neimenovani američki zvaničnik na marginama samita G7, prenosi agencija Rojters.

Zapadne sankcije su teško pogodile rusku ekonomiju, a cilj novih mera je da se Kremlj dodatno spreči da profitira od izvoza nafte. Američki zvaničnik je rekao da će članice G7 raditi sa drugima - uključujući Indiju - da se ograniče ruski prihodi od nafte.

Indija nije kritikovala Rusiju zbog invazije na Ukrajinu i tržište je za rusku naftu, gas i ugalj dok pokušava da balansira odnose sa Moskvom i Zapadom.

SAD su takođe najavile da će uvesti sankcije protiv stotina pojedinaca i entiteta, uz više od 1.000 koji su već sankcionisani, zatim kazniti kompanije u nekoliko zemalja i uvesti tarife na stotine ruskih proizvoda.

Učitajte još

XS
SM
MD
LG