U ovom trenutku rat u Ukrajini ne utiče previše na ekonomsku situaciju u Srbiji – rast cena goriva, hrane i svega ostalog u prodavnicama je pre svega posledica ranijih ekonomskih politika koje su vođene od pojave korona virusa.
Ukrajinska kriza je dolila ulje na vatru, u Evropi i celom svetu raste inflacija, ali kako u razgovoru za Glas Amerike kaže Slaviša Tasić sa Instituta ekonomskih nauka još ne treba strahovati od najgoreg scenarija, kraha ekonomije i nestašica robe:
“Nije došlo dotle da možemo imati nestašice, osim ako ih samo sebi nekako ne napravimo kroz restrikcije cena. Dakle, i nafta, i bilo koja roba, i benzin, i hrana – svega toga i dalje ima i nestašicu pravite jedino ako uzmete pa ograničite cenu, pa onda dobijete redove na pumpama. Dakle čak i u ono najgore doba, čak i 90-tih mi smo nestašice imali pre svega zbog ograničenja cena”.
U Beogradu još nema redova na pumpama i prodavnicama, a po rečima Tasića ekonomska situacija će se pogoršatvati u slučaju dužeg trajanja ratnih sukoba u Ukrajini.
“Najgori je produžetak rata. To je najgore za sve, da sad oni upadnu u konflikt i da Rusija ne posustaje, da Ukrajina neće da posustane. Još gore bi bilo da se ovo preokrene u konflikt celog NATO-a i Rusije, onda imamo nuklearni konflikt. Dakle sve što važi za Evropu, važi i za Srbiju, to bi bio najgori scenario. Ali to je više politički i taj ratni, vojni scenario, nego što je ekonomski”.
Prema podacima Privredne komore, Srbija iz Rusije uvozi pre svega gas i naftu, a izvozi jabuke, automobilske gume i drugu robu široke potrošnje. Ukoliko bi Srbija uvela sankcije Moskvi – iz ugla Rusije to je minorno pitanje, naročito iz ugla sankcija koje su proteklih dana uvedene, a kako kaže sagovornik Glasa Amerike pitanje hoće li se i Srbija priključiti tim merama je pre svega političko, a ne ekonomsko pitanje:
“I ako vama neko iz Evrope kaže morate uvesti sankcije Rusiji, inače ćemo mi vama, onda je bolje uvesti ih. Ako ne snosite nikakve posledice za neuvođenje sankcija, onda je bolje ne uvesti ih. To je pitanje političkih reperkusija. Najbolje, ekonomski, je trgovati sa svima. E sad sasvim drugo je pitanje da li vi hoćete politički da pošaljete neku poruku, da se opredelite – i u tom slučaju razmišljamo na jedan drugačiji, političko-ekonomski način”.
S obzirom da je Srbija gotovo stoprocentno zavisna od uvoza gasa i nafte iz Rusije, ovde se strahuje od mogućeg odgovora i uvođenja sankcija Srbiji ne ove ključne energente. Prema rečima Tasića, Srbija je mnogo više zavisna od ruske nafte nego od gasa:
“I dalje se može kupovati ruska nafta, to nije pod sankcijama, ali mora nekim zaobilaznim putevima i u suštini je teže i komplikovanije. I zato se za sada izbegava, nije ni lako to uraditi. Cene nafte i gasa svakako rastu, čak i ako se vi preorijentišete na nekog drugog, pa kupujete naftu sa drugog mesta – to ništa ne pomaže jer je cena porasla, pa je porasla”.
Zbog ratnih sukoba i bez sankcija je gotovo nemoguće poslovati i trgovati sa Ukrajinom i Rusijom i to se u Srbiji već polako oseća. Privrednici koji rade sa ove dve zemlje imaju probleme sa transportom robe, nabavkom sirovina i plaćanjem. Kako će situacija izgledati za koju nedelju ili mesec – to svakako najviše zavisi od toga hoće li rat brzo stati ili neće.
