Linkovi

Rat u Ukrajini

Ukrajinci strahuju da je Putin izabrao "opciju Grozni"

Stambena zgrada oštećena u granatiranju Černihiva, 4. marta 2022.

Larisa je pre tri dana napustila Harkov sa svojom 9-godišnjom ćerkom, a trauma joj se vidi na licu. Nervozni pokreti pokazuju da je pretrpela šok, i nedostaje joj suprug koji je odlučio da ostane da se bori.

Njeno ime znači tvrđava, ali njen stan u soliteru u drugom najvećem gradu Ukrajine - poprištu jednom od najbrutalnijih sukoba od početka ruske invazije - nije joj davao osećaj sigurnosti. Zgrada se tresla, a prozori su se rasprsli zbog ispaljenih raketa i projektila.

"Ruse ne zanima šta će pogoditi. Bili smo u skloništu, u podrumu", ispričala je za Glas Amerike 34-godišnja nastavnica, čekajući da uđe u Slovačku, odakle će se pridružiti svojoj baki koja živi u Litvaniji.

Ljudi beže u blizini zapaljene kuće za vreme granatiranja grada Irpina van Kijeva, 4. marta 2022.
Ljudi beže u blizini zapaljene kuće za vreme granatiranja grada Irpina van Kijeva, 4. marta 2022.

Slične su priče mnogih drugih koji su pobegli od sukoba, bilo da bi se domogli relativne bezbednosti zapadne Ukrajine, koja se i sama priprema da će rat stići i do nje, ili prešli u strane zemlje u kojima će provesti neodređeno vreme u egzilu.

Oni koji su izloženi granatiranju - u Kijevu, Harkovu i Marijupolju, luci na jugu zemlje u Azovskom moru koju su Rusi opkolili - kažu da su se tempo i intenzitet bombardovanja pojačali u protekla 24 sata, i da su stambene četvrti teško oštećene.

Francuski predsednik Emanuel Makron upozorio je u četvrtak da "najgore tek dolazi", posle dugog telefonskog razgovora sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Makronovo sumorno predviđanje je izazvalo jezu kod Ihora, Ukrajica koji je razmenjivao SMS poruke sa novinarima Glasa Amerike iz svoje kuće u opkoljenom Marijupolju.

"Granatiranje ne prestaje", kaže. "Zalihe hrane su nam se dosta smanjile, a vrlo je opasno izaći napolje".

Teško je uopšte stupiti u kontakt sa ljudima u Marijupolju, gde se telefonske i internet veze često prekidaju. "Grozni" je reč koju izgovaraju mnogi Ukrajinci u toj luci, što se odnosi na gotovo uništenje glavnog grada Čečenije krajem 1999. i početkom 2000, kada je Putin bio premijer, koji je ubrzo zamenio Borisa Jeljcina na mestu predsednika.

Oni kažu da žestoko granatiranje pokazuje da uprkos tome što je Putin navodno rekao Makronu - da invazija "ide po planu" - ruski pokušaji da pokore Ukrajinu ne uspevaju onako kako je bilo planirano.

To gledište dele nezavisni vojni analitičari među kojima je Najdžel Guld-Dejvis sa Međunarodnog instituta za strateške studije, "tink-tenka" za odbrambena pitanja sa sedištem u Londonu.

"Kako situacija postaje sve nestabilnija i manje predvidljiva, eskalacija je možda jedini put napred za Putina", ocenio je u jednom objavljenom komentaru.

"Putin je drastično potcenio koheziju Ukrajine i njenu želju da pruži otpor", rekao je dodajući da ruski predsednik ima "svaki podsticaj da okonča rat što je brže moguće".

"Postoje dva načina za to. Prvi, koji sada isprobava, jeste da pobedi u ratu kroz drastičnu eskalaciju. Ali smisao pobede je sada vrlo nejasan. Dok Rusija može da okupira Ukrajinu uz veliku cenu u životima, nijedan marionetski ruski režim neće biti legitiman ili stabilan. Ruska međunarodna izolacija i domaća kriza će se pojačati. Drugi način je da Putin smanji svoje ciljeve i postigne mirovni sporazum koji neće sadržati promenu režima u Kijevu", kaže Guld-Dejvis.

"Ali imajući u vidu Putinovu opsesiju Ukrajinom i koliko je podigao ulog, to bi za njega bio ponižavajući korak unazad, koji bi razmotrio samo ukoliko je opstanak njegovog sopstvenog režima u pitaju".

Vojni analitičar nije usamljen u mišljenju da se Putinov rat iz izbora postepeno preobrazio u rat iz nužnosti, i radi njegovog sopstvenog političkog opstanka.

U devet dana invazije, ruske snage su uspele da osvoje samo jedan grad. To je strateški značajna luka Herson u Crom moru, sa populacijom od 300.000 ljudi, gde prema tvrdnjama Moskve, ruske snage kontrolišu vladine zgrade, u okviru pokušaja da se Ukrajini preseče pristup moru, preko ključnih južnih luka. Ruske tvrdnje nisu zvanično potvrđene.

Osvajanje Hersona ruskim snagama daje pristup centralnim delovima ukrajinske teritorije iz Krima, koji je Rusija anektirala 2014, kako bi se uspostavio kopneni koridor koji povezuje dve otcepljene regije u Donbasu sa Krimom. Takođe se ruskim trupama omogućava da ojačaju opsadu Marijupolja.

Ukrajiski obaveštajci kažu da se ruske trupe spremaju da lažiraju scene kako njihove vojnike građani dočekuju kao heroje, i da ljudi iz Krima dolaze da budu "statisti" u toj predstavi.

"Kada Rusi ne mogu da ostvare prave ciljeve, fokusiraju se na lažne TV izveštaje", napisao je na Tviteru ukrajinski šef diplomatije Dmitro Kuleba.

"Kada su osvojili TV toranj u Hersonu planirali su predstavu - ruske trupe kako nude humanitarnu pomoć, dok lažni 'lokalci' dovedeni iz Krima da glume lažne 'demonstrante' koji traže da se region Hersona ujedini sa Krimom", dodao je Kuleba.

Sa padom Hersona, vojni stratezi očekuju da se će ruske snage sada preusmeriti pažnju na veliku luku Odesa, treći najveći grad u Ukrajini, 100 kilometara zapadno od Hersona. Ako uspeju da osvoje Odesu, Ukrajina će biti odsećena od Crnog mora.

Gore na severu, ruskim snagama je još teže i nisu uspele da osvoje neki veći grad, ali pažnja je usmerena na to šta se događa sa velikim konvojem tenkova na oko 30 kilometara od Kijeva, koji se ne kreće tako brzo kao što su mnogi očekivali.

Zvaničnici američkog Pentagona i nezavisni vojni analitičari imaju različita mišljenja o tome zašto se konvoj tako malo kreće danima. Neki koriste reč "zakočen" da bi opisali njegovo nenapredovaje, i spekulišu da su Rusi ostali bez goriva i zaliha. Drugi misle da su ruske snage u procesu pregrupisanja u pripremama za veliki napad na ukrajinsku prestonicu.

Ostale vesti dana

Ukrajinske snage se povukle iz Lisičanska, Rusija sada kontroliše Lugansk

Čovek prolazi pored bombardovane zgrade u Lisičansku

KIJEV - Ukrajinske snage povukle su se iz grada Lisičanska, čime je Rusija preuzela kontrolu nad celom oblasti Luganska i time ostvarila još jedan ratni cilj.

Ukrajina je saopštila da se povlačenjem čuvaju životi vojnika, te da će se regrupisati i izvesti kontranapad sa zapadnim oružjem dugog dometa.

Prema tvrdnjama Moskve, Lugansk je "oslobođen" posle preuzimanja Lisičanska i ranije Severodonjecka. Lugansk će, prema navodima Rusije, biti pripojen samoproklamovanoj Luganskoj Narodnoj Republici, čiju je nezavisnost Vladimir Putin priznao veče pred rat.

Fokus borbi sada će preći na Donjeck, gde Kijev i kontroliše određene delove teritorije.

Lugansk i Donjeck zajedno čine Donbas, industrijsko jezgro Ukrajine.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski kaže da će Kijev u Donbasu uzvratiti oružjem dugog dometa kao što su američki HIMARS raketni bacači.

"Činjenica da štitimo živote naših vojnika i naroda je jednako važna. Vratićemo teritoriju, ali životi su iznad svega".

Borbe se sada intenziviraju u oblasti Donjecka, gde je u gradu Slavjansk u nedelju poginulo bar šest osoba. Prema rečima Zelenskog, žestoko su bombardovani Harkov, Kramatoersk i Slavjansk.

Od početka ruske invazije na Ukrajinu 24. februara poginule su hiljade ljudi.

Koje oružje je obećano Ukrajini na samitu NATO?

ARHIVA - Ukrajinski vojnici ispaljuju francusko oružje na ruske snage u Donbasu (Foto: ARIS MESSINIS / AFP).

Ukrajina je na samitu NATO-a u Madridu zatražila novo teško naoružanje kako bi porazila ruske trupe.

Više od 450 ukrajinskih vojnika je ove nedelje u Velikoj Britaniji završilo obuku za novo oružje, među kojima su višecevni raketni sistemi (MLRS) koji se smatraju ključnim za susprostavljanje ruskoj artiljeriji.

“Ti sistemi mogu da prate metu što će im pružiti veću mobilnost i pomoći im da opstanu”, rekao je kapetan britanske armije Džejms Olifant.

Britanija i Sjedinjene Države poslali su nekolko MLRS sistema Ukrajini, pored drugog teškog naoružanja - haubica, oklopnih transportera, dronova kao i sistema za protivvazdušnu i raketnu odbranu.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je rekao NATO liderima da mu je hitno potrebno još savremenog naoružanja.

Ako nam date takvo oružje, možete u potpunosti da razbijete rusku taktiku uništenja gradova i terorisanja ukrajinskih civila”, rekao je Zelenski.

Međutim, sam NATO ne šalje teško naoružanje Ukrajini.

NATO kao institucija ne šalje to oružje jer ga nema. Ali saveznice ga imaju. Stoga NATO podržava ideju da članice daju pomoć ako mogu. Takođe je potrebna i pravovremena obuka koja je u toku", rekao je bivši zamenik pomoćnika američkog sekretara za odbranu Džim Taunsend.

Uprkos tim ograničenjima, nekoliko NATO članica je na samitu u Madridu obećalo novo oružje Kijevu.

Predsednik Džo Bajden je rekao da je dodatnih 800 miliona dolara vojne pomoći na putu za Ukrajinu – pored više od sedam milijardi dolara koje je administracija do sada obećala.

“Uključujući nove zapadne sisteme za vazdušnu odbranu za Ukrajinu, više artiljerije i municije, radare, dodatnu municiju za višestruke raketne sisteme HIMARS, koje smo već poslali Ukrajini. I druge zemlje šalju HIMARS”, rekao je Bajden.

Bajden na samitu NATO: Povećali smo prisustvo snaga u Evropi
please wait

No media source currently available

0:00 0:01:00 0:00

Iz Pentagona je u petak saopšteno da će SAD poslati ukrajini dva raketna sistema NASAMS, četiri dodatna protivartiljerijska radara, i artiljerijsku municiju.

Britanija je obećala dodatnih 1,3 milijardi dolara vojne pomoći, ukupno 2,8 milijardi od početka ruske invazije.

Francuska je saopštila da planira da pošalje šest dodatnih dugometnih raketnih sistema “Cezar” - ukupno je poslala 18. Ukrajina je razmestila te sisteme na obali Crnog mora blizu Zmijskog ostrva- koje su ruske snage napustile u četvrtak.

Nemačka je obećala da će dostaviti 15 protivavionskih tenkova u julu, dok Španija razmatra slanje oko 40 tenkova nemačke proizvodnje – mada u tome Berlin ima poslednju reč.

I dok rat ulazi u 5 mesec, Zapad još uvek nije snabdeo Ukrajinu teškim naoružanjem u meri u kojoj Kijevu to treba.

“Postoji politička računica da bi trebalo da damo malo više, ali ne toliko da bi to izazvalo eskalaciju i otelo se kontroli. Na neki način razumem tu računicu, ali mislim da je pogrešna, jer u suštini to znači da tražimo od Zelenskog da se bori jednom rukom”, ocenio je bivši zvaničnik NATO-a Fabris Potije.

Ukrajina procenjuje da joj je potrebno desetostruko povećanje zaliha oružja da bi se suprostavila ruskom artiljerijskom arsenalu.

Bivši šef Pentagona: Putin ide na spavanje "uplašen"

Bivši američki sekretar za odbranu Džim Matis u petak je oštro kritikovao ruskog predsednika Vladimira Putina, a njegovu invaziju na Ukrajinu nazvao je "nekompetentnom" i "nepromišljenom".

Matis je u govoru u Seulu, Putina uporedio sa paranoičnim likovima iz romana ruskog pisca Fjodora Doostojevskog.

"Putin je lik pravo iz romana Dostojevskog. Ide na spavanje ljut, uplašen, misli da je Rusija okružena noćnim morama", rekao je Matis na skupu u organiziciji Seulskog foruma za međunarodne poslove, Korejskog društva i Centra za strateške i međunarodne studije.

Bivši šef Pentagona nije se mnogo oglašavao u javnosti nakon što je podneo ostavku 2018. godine zbog neslaganja sa tadašnjim predsednikom Donaldom Trampom.

Matis nije direktno govorio o sporu sa Trampom, ističući samo da se bivši predsednik zalagao za netradicionalnu spoljnu politiku koja je dovodila u pitanje američke odnose sa saveznicima.

Matisovi najoštriji komentari bili su o Putinu, za kojeg je naveo da je poremećen i da ne može da donosi pametne odluke zato što pored sebe nema ljude koji bi ga dobro savetovali.

Na pitanje o najvećim poukama iz ruskog rata u Ukrajini, Matis je odgovorio: "Nesposobni generali ne bi trebalo da vam vode operacije". Takođe je ocenio da je ruska invazija "taktički nekompetentna" i "strateški nepromišljena".

Ruski predsednik Vladimir Putin na skupu u Turkmenistanu (Foto: AP)
Ruski predsednik Vladimir Putin na skupu u Turkmenistanu (Foto: AP)

“Rat je dovoljna tragedija bez dodate gluposti", naglasio je bivši američki sekretar za odbranu. Kritikovao je i Kinu zbog sve tešnjih odnosa sa Rusijom i nespremnosti da izrazi protivljenje ratu u Ukrajini.

Jedna zemlja "ne može biti velika ako podržava rusku kriminalnu invaziju na Ukrajinu", poručio je Matis.

Komentarišući svoj mandat pod Trampom, Matis je govorio o "intenzivnom periodu", a Trampa nazvao "neuobičajenim liderom", ali nije direktno kritikovao bivšeg predsednika.

"Demokratije će nekada biti populističke i raskidaće sa tradicijom. U prirodi je demokratija da povremeno isprobavaju ideje", naveo je Matis. Dodao je da bi Amerikanci na to trebalo da odgovore tako što će "i dalje imati poverenja u institucije" i "u one koji s vama nisu saglasni".

Matis je govorio u Južnoj Koreji, američkom savezniku koji je osetio dramatične posledice Trampove netradicionalne spoljne politike.

Na pitanje o Trampovim samitima sa severnokorejskim liderom Kim Džong Unom, Matis je rekao da nikada nije bio optimista u pogledu tih razgovora, ali da su diplomatski napori bili "ispravan potez".

“Kada je reč o rezultatima, nije ih bilo", ocenio je bivši šef Pentagona. Takođe je pozdravio novog južnokorejskog predsednika Jun Suk-jeola koji želi da njegova zemlja igra veću ulogu u svetu. Jun je ove nedelje prisustvovao NATO samitu u Madridu, kao prvi južnokorejski lider na sličnom skupu.

Matis je međum upozorio protiv nedavnih poziva u Seulu da se Južna Koreja nuklearno naoruža.

“Nije vam potrebno nuklearno naoružanje na poluostrvu da osigurate da postoji dugoročno odvraćanje dok god postoji poverenje između Južne Koreje i SAD", istakao je Matis.

Ankete pokazuju da većina Južnokorejaca podržava nabavku nuklearnog naoružanja naročito dok Severna Koreja nastavlja da razvija svoj arsenal.

Trebalo bi da uradite sve što možete da izbegnete nuklearno naoružavanje. To je užasno oružje", upozorio je Matis.

SAD najavljuju novu vojnu pomoć Ukrajini dok se NATO sprema za dugu borbu

Samit NATO-a u Madridu (Foto: REUTERS/Jonathan Ernst/Pool)

Američki predsednik Džo Bajden rekao je u četvrtak da će Sjedinjene Države poslati Ukrajini novo oružje i vojnu pomoć u vrednosti od 800 miliona dolara, i pozdravio hrabrost Ukrajinaca od početka ruske invazije u februaru.

Bajden je na konferenciji za novinare, na marginama samita NATO-a u Madridu, rekao da su SAD i NATO saveznici ujedinjeni u suprostavljanju ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.

"Ne znam kako će se sve završiti, ali Rusija neće poraziti Ukrajinu u Ukrajini. Ukrajina je već zadala težak udarac Rusiji", poručio je Bajden.

Američki lider, koji po svemu sudeći priprema saveznike za dug sukob u Ukrajini, dodao je: "Podržavaćemo Ukrajinu koliko god je potrebno". Međutim, nije izneo više detalja, prenosi agencija Rojters.

Sjedinjene Države su od početka ruske invazije poslale Kijevu vojnu pomoć u iznosu od više milijardi dolara.

Bajden je prethodno obećao više američkih trupa, borbenih aviona i ratnih brodova u Evropi, dok se NATO saglasio da poveća broj snaga u visokom stepenu pripravnosti na 300.000 od sredine naredne godine.

"Sjedinjene Države rade upravo ono što sam rekao da planiraju ako Rusija izvrši invaziju - jačaju prisustvo snaga u Evropi. Sjedinjene Države podstiču svet da bude uz Ukrajinu", rekao je Bajden.

Britanski premijer Boris Džonson rekao je da će London poslati dodatnu vojnu pomoć Ukrajini u iznosu od milijardu funti, a nove isporuke oružja najavio je i francuski predsednik Emanuel Makron.

Džonson je ocenio i da Putin, po svemu sudeći, nije spreman da povuče ili pregovara o uslovima mirovnog sporazuma.

"Nema o čemu da se razgovara. Ne samo što bi bilo veoma teško za ukrajinski narod da pristane na dogovor, nego i Putin ne nudi nikakav sporazum", rekao je Džonson na konferenciji za novinare.

U okviru najveće promene u evropskoj bezbednosti proteklih više decenija, Finska i Švedska će narednog utorka potpisati protokol o pristupanju NATO-u, najavio je generalni sekretar Jens Stoltenberg, mada bi ratifikacija u zemljama članicama mogla da potraje godinu dana.

Međutim, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan rekao je na konferenciji za novinare da dve zemlje prvo moraju da ispune data obećanja, da bi Turska odustala od veta na njihovo članstvo. Dodao je da je Švedska obećala da će izručiti 73 pojedinca za koje je naveo da su teroristi.

Ruski predsednik je u sredu rekao da će Rusija odgovoriti ako NATO rasporedi trupe ili infrastrukturu u Finskoj ili Švedskoj, čije su odluke da pristupe alijansi podstaknute ruskim ratom u Ukrajini.

Estonska premijerka Kaja Kalas rekla je da bi Zapad trebalo da bude spreman, naročito kada je reč o mogućim napadima na kompjuterske mreže Finske, Švedske i NATO-a.

"Naravno, moramo da od Putina očekujemo neko iznenađenje, ali sumnjam da će direktno napasti Švedsku ili Finsku", navela je Kalas.

Litvanski predsednik Gitanas Nauseda je dodao: "To je stil ruskog režima, da pokuša da nas zastraši".

Teški gubici mogli bi da ubede Rusiju i Putina da zaustave rat u Ukrajini

ARHIVA - Ukrajinski vojnici ispaljuju artiljerijsku vatru na ruske snage u Donjecku (Foto: AP/Efrem Lukatsky)

Ruski predsednik Vladimir Putin nema nameru da odustane od želje da kontroliše celu Ukrajinu, ali izgleda da razume da njegova nekada hvaljena vojska možda neće moći da mu pruži ono što želi, bar za sada.

Najnovija analiza, koju je u sredu podelila najviša američka obaveštajna zvaničnica, dalje sugeriše da bi moglo biti otvorenosti za okončanje trenutnih borbi u Ukrajini, čak i ako Rusija to vidi samo kao šansu da se bolje pozicionira za buduća osvajanja.

"Ocenjujemo u ovoj fazi da su njihove (ruske) kopnene snage degradirane do tačke u kojoj će im trebati godine da se vrate tamo gde su bile", rekla je direktorka Nacionalnih obaveštajnih službi Avril Hejns kasno u sredu, tokom diskusije u Vašingtonu u organizaciji Silverado polisi akselerejtor (Silverado Polici Accelerator) i tehničkog giganta Gugla (Google).

"Njihova vojska trenutno nije u stanju da postigne čak ni njihove kratkoročne vojne ciljeve", rekla je Hejns. "Potpuno je uverljivo, iz naše perspektive, da u zavisnosti od toga kako će se stvari razvijati u narednim mesecima i dalje, on (Putin) bude uveren da postoji vrednost u postizanju neke vrste dogovora."

Američki, evropski i NATO lideri u više navrata izražavali su svoju podršku Ukrajini i podržavali je slanjem milijardama dolara vrednih sistema naoružanja i druge bezbednosne pomoći koja je omogućila ukrajinskim snagama da otupe invaziju Rusije, koja se u početku fokusirala na zauzimanje glavnog grada Kijeva.

Ali dok su zapadne zemlje rekle da će Ukrajina odlučiti kako i kada okončati rat, američki zvaničnici su izrazili nadu u konačno rešenje pregovorima.

Čini se da komentari Hensove objašnjavaju razmišljanja da bi dogovor na kraju mogao biti moguć. Ali ona je priznala da Putinovo mirenje sa realnošću njegovog neuspelog "blickriga" nije znak da je bilo kakvo rešenje izvesno.

"Takođe, da budemo jasni, trenutno ne vidimo priliku da obe strane postignu mirovni sporazum", rekla je ona.

Spasioci pokušavaju da evakuišu ranjenog čoveka iz stambene zgrade pogođene u napadu ruske vojske, u Mikolajevu, Ukrajina, 29. juna 2022.
Spasioci pokušavaju da evakuišu ranjenog čoveka iz stambene zgrade pogođene u napadu ruske vojske, u Mikolajevu, Ukrajina, 29. juna 2022.

Umesto toga, Hejns je upozorila da su ruske snage usredsređene na zauzimanje što više teritorije u regionu Donbasa na istoku Ukrajine, dok konsoliduju kontrolu nad teritorijom koju su zauzeli na jugu.

"Rusija smatra da će - ako su u stanju da zaista slome jednu od najsposobnijih i najopremljenijih snaga na istoku Ukrajine - to dovesti do pada ukrajinskog otpora i da će im to dati veće mogućnosti", rekla je ona. .

U komentarima na odvojenoj konferenciji u Vašingtonu ranije u sredu, Hejns je rekla da Rusija kontroliše oko 20 odsto Ukrajine duž linije sukoba koja se proteže na 1.100 kilometara.

"Ukratko, slika je i dalje prilično sumorna, a stav Rusije prema Zapadu se zaoštrava", rekla je ona.

'Rusija plaća visoku cenu za mali deo osvojene teritorije'

Ranije ove nedelje, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je predsedniku SAD Džou Bajdenu i drugim liderima Grupe sedam da bi voleo da se rat završi do kraja ove godine. Zelenski je takođe rekao da želi da vidi oslobođenje cele Ukrajine, uključujući Krim, koji je Rusija anektirala 2014. godine nakon brze invazije.

U međuvremenu, američki i britanski vojni zvaničnici opisali su ruske dobitke u istočnoj Ukrajini kao sve veće uz upozoravanje zvaničnika da ruske snage plaćaju visoku cenu.

"Ukrajinci ih teraju da plate za veoma mali deo zemlje", rekao je novinarima u ponedeljak visoki zvaničnik američke odbrane.

Takođe postoje indicije da su ukrajinske snage, dok su strateški ustupale teren u mestima poput Severodonjecka, počele da pružaju otpor ruskim okupacionim snagama u gradu Hersonu na jugu zemlje.

"Izveštaji sugerišu da su Ukrajinci bili uspešni u oslobađanju nekoliko malih gradova severozapadno i zapadno od Hersona, pokazujući da uprkos taktičkom uspehu Rusa, oni nastavljaju da se drže", rekao je zvaničnik odbrane.

Prvi izveštaji takođe ukazuju na to da su ukrajinske snage dobro iskoristile četiri artiljerijska raketna sistema visoke pokretljivosti koje su obezbedile SAD, poznate kao HIMARS, a da bi još četiri sistema trebalo da uđu u Ukrajinu u narednim nedeljama.

Ali, kao odgovor, Rusija je lansirala sve veći broj projektila protiv Ukrajine.

Rusija je u sredu izvela nove napade, a gradonačelnik Nikolajeva, rečne luke nedaleko od Crnog mora, rekao je da je tamo palo osam projektila, uključujući jednu raketu koja je pogodila stambenu zgradu, ubivši četiri osobe i ranivši pet.

"Svuda se vode borbe", rekao je guverner Luganska Sergej Hajdaj. Rusi zauzimaju grad Lisičansk zgradu po zgradu, rekao je on.

Na fotografiji, napavljenoj od video snimka koju je objavila kancelarija za medije predsednika Ukrajine, vidi se, prema njihovoj tvrnji, trenutak nakon udara rakete u šoping mol i Kremečuku, Ukjraina, 28. juna 2022.
Na fotografiji, napavljenoj od video snimka koju je objavila kancelarija za medije predsednika Ukrajine, vidi se, prema njihovoj tvrnji, trenutak nakon udara rakete u šoping mol i Kremečuku, Ukjraina, 28. juna 2022.

Rusija je u sredu takođe odgovorila na odluku NATO da zvanično pozove Finsku i Švedsku da se pridruže alijansi.

Putin je rekao ruskoj državnoj televiziji da njegov cilj, za ono što je Kremlj naziva "specijalnom vojnom operacijom" u Ukrajini , ostaje da "oslobodi" Donbas.

On je dalje upozorio da će Rusija odgovoriti u naturi na sve pokušaje NATO da postavi trupe i vojnu infrastrukturu u Švedsku ili Finsku.

"Oni žele da se pridruže NATO-u, samo napred", rekao je Putin. "Ali moraju da shvate da ranije nije bilo pretnje, dok sada, ako su vojni kontigenti i infrastruktura tamo raspoređeni, mi ćemo morati da odgovorimo na isti način i stvorimo iste pretnje za teritorije sa kojih se stvaraju pretnje po nas".

Uprkos Putinovim upozorenjima, najviši američka obaveštajna zvaničnica rekla je da nema naznaka da Rusija žudi za još jednom borbom.

"Ne očekujemo da će (širenje NATO) rezultirati nečim što je u velikoj meri konfrontirajuće, jer, iskreno, oni su prilično fokusirani na Ukrajinu", rekao je Hejns, napominjući da se Moskva umesto toga angažovala u tekućim operacijama uticaja i kampanjama dezinformacija koje su usmerene na švedsku i finsku javnost.

"To može dovesti do toga da tokom dugog vremena menjaju svoje držanje", rekla je ona. "Moraćemo samo da vidimo".

U izveštaju su korišćene neke informacije agecnija Rojters i Asošijeted pres.

Učitajte još

XS
SM
MD
LG