Linkovi

Nastavljena evakuacija iz Kabula, vođa talibana se vratio u Avganistan


Koosnivač talibana Mula Abdul Gani Baradar se vratio u zemlju

Tri dana pošto su talibani osvojili Kabul i preuzeli vlast u Avganistanu, iz glavnog grada je evakuisano više od 2.200 diplomata i civila, rekao je neimenovani zapadni zvaničnik Rojtersu. Iako su talibani rekli da žele mir i da će, u skladu sa islamskim zakonima, garantovati prava ženama, hiljade Avganistanaca i dalje želi da pobegne iz zemlje.

Sedamnaestoro ljudi je povređeno u stampedu na aerodromu u Kabulu, rekao je Rojtersu NATO zvaničnik.

Nije poznato koliko je Avganistanaca uspelo da napusti zemlju, osim njih 600 koji su u nedelju odleteli američkim C-17 vojnim avionom.

Britanija je saopštila da je uspela da evakuiše 1.000 svojih državljana, a Nemačka 130. Francuska je evakuisala 25 svojih državljana i 184 Avganistanca.

Talibani su izjavili da neće ometati evakuaciju Amerikanaca i drugih državljana zapadnih zemalja.

Jedan od koosnivača talibana Mula Abdul Gani Baradar, koji je 10 godina živeo u egzilu, vratio se u Avganistan. Talibani najavljuju da će se lideri pojavljivati u javnosti, za razliku od prošlosti kada su živeli u tajnosti.

"Polako ćemo svetu pokazati sve naše lidere, neće biti u senci", rekao je Rojtersu zvaničnik talibana.

Talbani obećali poštovanje prava žena i bezbednost pod islamskim zakonom

Portparol talibana Zabihula Mudžahid u utorak je obećao da će pobunjenici, koji su proteklih dana uspostavili kontrolu nad Avganistanom, poštovati prava žena, da se neće svetiti i da će osigurati da zemlja ne postane utočište za teroriste.

Mudžahid je na prvoj konferenciji za novinare pokušao da umiri zabrinute stanovnike i skeptične svetske sile, u okviru najnovijih napora talibana da ubede svet da su se promenili u odnosu na grupu koja je 1990-ih zavela brutalnu vladavinu u Avganistanu, prenosi agencija Asošijeted pres.

Starije generacije sećaju se ultrakonzervativnih islamskih stavova talibana, koji su podrazumevali kamenovanje, amputacije delova tela i javna pogubljenja tokom njihove vladavine pre invazije koju su predvodile Sjedinjene Države i koja je usledila posle terorističkih napada na Ameriku 11. septembra 2001.

Mudžahid je rekao da će prava žena biti poštovana u okviru normi islamskog zakona, ali nije precizirao šta to podrazumeva.

Ženama će biti dozvoljeno da rade i studiraju i da "budu veoma aktivne u društvu ali u okvirima islama", rekao je portparol talibana. Za vreme ranije vladavina talibana, ženama je bila uskraćena većina prava.

Mudžahid je takođe poručio da talibani žele da privatni mediji "ostanu nezavisni" ali i naglasio da novinari "ne bi trebalo da rade protiv nacionalnih interesa".

Dodao je da Avganistan neće dozvoliti da bude utočište osobama koje napadaju druge zemlje, kao što je to bio slučaj pre terorističkih napada na SAD. To je bila jedna od odredbi sporazuma koji su ekstremisti postigli sa Trampovom administracijom 2020. godine, a koji je na kraju doveo do povlačenja američkih snaga pod predsednikom Džo Bajdenom.

Talibanski borci u Kabulu
Talibanski borci u Kabulu

Portparol talibana obećao je da će pobunjenici obezbediti Avganistan, naglasio da ne žele da se svete i da su svi pomilovani, čak i ako su radili za bivšu vladu ili strane vlade i snage.

"Uveravam vas da im niko neće zakucati na vrata i pitati ih zašto su pomagali", tvrdio je Mudžahid.

Stanovnici Kabula naveli su da naoružane grupe idu od vrata do vrata i da traže pojedince koji su radili za prethodnu vladu i bezbednosne snage, ali još nije poznato da li je reč o talibanima ili kriminalcima koji se predstavljaju kao ekstremisti.

Jedna novinarka u Avganistanu ispričala je da se krije u kući rođaka i da je previše uplašena da se vrati na posao. Dodala je da ona i ostale žene ne veruju da su se talibani promenili. U razgovoru za AP nije otkrila ime iz straha za bezbednost.

Talibani su prethoodno objavili "amnestiju" širom Avganistana u utorak i pozvali žene da se pridruže njihovoj vladi, pokušavajući da smire situaciju u napetom glavnom gradu, gde je samo dan ranije na aerodromu nastao haos, dok su ljudi pokušavali da pobegnu od njih.

Komentari Enamulaha Samanganija, člana talibanske kulturne komisije, bili su prvi nagoveštaji o tome kako bi mogla da izgleda uprava na federalnom nivou, posle brzog osvajanja zemlje.

Iako nije bilo većih izveštaja o zlostavljanjima ili borbama u Kabulu, mnogi stanovnici su ostali kod kuće i u strahu nakon što su pobunjenici zauzeli prazne zatvore i opljačkali skladišta oružja.

"Islamski Emirat ne želi da žene budu žrtve", rekao je Samangani, koristeći ime kojim ekstremisti zovu Avganistan.

"Oni bi trebalo da budu u sastavu vlade prema šerijatskom zakonu".

Tokom prethodne vladavine talibana, u skladu sa oštrim tumačenjem islamskog zakona, žene su bile uglavnom zatvorene u svojim domovima. Pobunjenici su poslednjih godina nastojali da se predstave kao umereniji, ali mnogi Avganistanci su i dalje skeptični.

U međuvremenu, u utorak su nastavljeni razgovori talibana i nekoliko zvaničnika avganistanske vlade, među kojima su bivši predsednik Hamid Karzai i Abdula Abdula, nekadašnji premijer.

Razgovori su usredsređeni na funkcionisanje vlade pod talibanima imajući u vidu promene u Avganistanu poslednjih 20 godina, umesto jednostavne podele ministarstava, prenosi agencija Asošijeted pres pozivajući se na neimenovane zvaničnike upoznate sa pregovorima.

Jedan od lidera talibana, Mula Abdul Gani Baradar, doputovao je u utorak veče u Kandahar iz Katara što bi, kako prenosi AP, mogao da bude nagoveštaj da je blizu postizanje sporazuma.

Nastavljeni letovi sa aerodroma u Kabulu

Američki vojni avioni, kojima se iz Avganistana evakuišu diplomate i civili, ponovo su poleteli sa aerodroma u Kabulu dan nakon haotičnih scena kada su hiljade ljudi izašle na pistu u očajničkom pokušaju da napuste zemlju posle ofanzive talibana.

Bela kuća je saopštila da je Međunarodni aerodrom Hamid Karzai otvoren, da letovi doleću i sleću i na civilnoj strani, a da je od utorka ujutro raspoređeno 3.500 američkih vojnika.

"Sa aerodroma poleću vojni avioni sa američkim državljanima i osobljem američke ambasade. Juče smo evakuisali više od 700 ljudi, među kojima je i 150 američkih državljana", navodi se u saopštenju Bele kuće.

Pentagon je u utorak takođe potvrdo da američki vojni avioni, uz neke civilne letelice, poleću sa aerodroma u Kabulu.

General major Vilijam Tejlor, član Združenog generalštaba američke vojske, rekao je da će do kraja dana na aerodromu biti raspoređeno više od 4.000 pripadnika američkih snaga i da do sada nije bilo okršaja sa talibanima.

Dodao je da oko 500 do 600 pripadnika avganistanskih nacionalnih snaga pomaže Amerikancima "na obezbeđenju aerodroma", a da je cilj da avioni poleću svaki sat.

Portparol Pentagona Džon Kirbi rekao je da su američki vojni zvaničnici na aerodromu u kontaktu sa talibanskim komandantima.

"Bilo je razgovora, postoji komunikacija između njih i nas", rekao je Kirbi,

Vojni zvaničnici su saopštili da se veruje da se u području Kabula nalazi od 5.000 do 10.000 američkih državljana.

Savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven rekao je u utorak da su talibani preneli Sjedinjenim Državama da će obezbediti bezbedan prolaz za civile do aerodroma.

Salivan je na konferenciji za novinare u Beloj kući rekao da Sjedinjene Države veruju da evakuacije iz Kabula mogu da traju do 31. avgusta i da sa talibanima razgovaraju o preciznom vremenskom roku.

Stefano Pontekorvo, visoki civilni predstavnik NATO u Avganistanu, postavio video na Tviter na kome se vidi da je pista u Kabulu prazna, dok američke trupe čuvaju stražu. Na snimcima se u daljini može videti nešto što liči na vojni teretni avion.

"Pista je otvorena", napisao je u drugoj poruci na Tviteru. "Vidim avione kako sleću i poleću".

Sa aerodroma je poletelo najmanje 12 vojnih aviona, rekao je neimenovani diplomata, a prenosi Rojters. Avioni bi trebalo slete iz brojnih zemalja, među kojima su Australija i Poljska, da evakuišu svoje državljane i njihove avganistanske kolege.

Dok evakuišu civile, strane sile takođe razmatraju kako da odgovore na novu vlast u Kabulu i kako da reše problem izbeglica koje pokušavaju da napuste zemlju.

Preko noći, podaci o praćenju letova pokazali su da je avion američkog Marinskog korpusa KC-130J Hercules bio na aerodromu, a da je kasnije poleteo za Katar, ka vazduhoplovnoj bazi Al-Udeid u kojoj je i glavni štab američke vojne centralne komande.

Avganistanci u američkom vojnom avionu
Avganistanci u američkom vojnom avionu

Ministarstvo spoljnih poslova Nemačke je u međuvremenu saopštilo je da prvi nemački vojni transportni avion sleteo u Kabul, ali da je mogao da primi samo sedam ljudi pre nego što je ponovo morao da poleti.

"Zbog haotičnih uslova na aerodromu i redovne razmene vatre na pristupnoj tački sinoć, nije bilo moguće da bez zaštite nemačke vojske na aerodrom dođu ostali nemački državljani i drugi ljudi koje treba evakuisati", saopštilo je ministarstvo.

Specijalni vojni let sa oko 120 indijskih zvaničnika odvojeno je sleteo u zapadnu državu Gujarat pošto je u utorak poletio sa glavnog aerodroma u Kabulu, javili su Press trast of Indija i indijska državna televizija. Još jedan avion je takođe u ponedeljak poleteo.

Švedska ministarka inostranih poslova An Linde napisala je u utorak na Tviteru da se osoblje švedske ambasade u Kabulu vratilo u Švedsku.

"Tokom noći, osoblje švedske ambasade u Kabulu iz ministarstva spoljnih poslova, SIDA-e, Švedskog odbora za migracije, Policijske uprave i FBA evakuisano je u Stokholm. Sleteli su i u dobrom su stanju. Veliko hvala na trudu i dobrodošli kući", napisala je Linde.

U ponedeljak je hiljade Avganistanaca pohrlilo na glavni aerodrom u Kabulu, a neki su toliko očajnički želeli da pobegnu od talibana da su se držali za vojni avion u poletanju, posle čega su pali u smrt. Najmanje sedam ljudi poginulo je u haosu, saopštili su zvaničnici SAD.

"Neuspeh avganistanskih lidera"

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg je za brzi kolaps oružanih snaga u Avganistanu okrivio neuspeh lidera te zemlje ali je poručio da Alijansa takođe mora da istraži greške u svom programu vojne obuke.

Stoltenberg je rekao da "se avganistanski politički lideri nisu suprostavili" i da je "neuspeh avganistanskih lidera doveo do tragedije čiji smo danas svedoci".

Generalni sekretar u utorak je predsedavao sastankom ambasadora pri NATO-u na kome se razgovaralo o bezbednosnim implikacijama pobede talibana u Avganistanu.

NATO je vodio međunarodne bezbednosne operacije u Avganistanu od 2003. godine, ali se od 2014. usredsredio na obuku nacionalnih bezbednosnih snaga.

Komentarišući način na koji su se avganistanske oružane snage predale tokom ofanzive talibana, Stoltenberg je rekao da je "brzina kolapsa bila iznenađujuća" i da NATO "treba da izvuče određene lekcije".

EU: Poštovanje ljudskih prava uslov za saradnju

Evropska unija će sarađivati sa avganistanskom vladom posle povratka talibana samo ako bude poštovala osnovna prava, uključujući i prava žena, i spreči da teroristi koriste teritoriju Avganistana, saopštio je u utorak visoki predstavnik za spoljnu politiku Žozep Borelj.

Borelj je izneo stav EU u saopštenju izdatom posle vanrednog sastanka ministara inostranih poslova na kojem se raspravljalo o ofanzivi talibana.

Borelj je najavio da će Brisel nastaviti da pruža pomoć avganistanskom narodu zbog "pogoršanja humanitarne situacije u Avganistanu".

"EU poziva talibane da poštuju svoje obaveze pod međunarodnim humanitarnim pravom u svim okolnostima"", naglasio je Borelj i dodao da je prioritet unije da evakuiše svoje osoblje i njihove avganistanske kolege iz Kabula.

Povređene hiljade ljudi

Međunarodni komitet Crvenog krsta saopštio je da je širom Avganistana u borbama ranjeno na hiljade ljudi. Bezbednosne snage i političari predali su svoje pokrajine i baze bez borbe, verovatno verujući da dvodecenijski zapadni eksperiment prepravljanja Avganistana neće preživeti talibane. Poslednje američke trupe planirale su da se povuku krajem meseca.

"Svet teškog srca i duboko zabrinut prati događaje u Avganistanu", rekao je generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš.

Predsednik SAD Džo Bajden rekao je odlučno u ponedeljak da "čvrsto stoji iza" svoje odluke o povlačenju američkih snaga i priznao da su slike događaja u Kabulu "mučne". Bajden je rekao da se suočava sa izborom između poštovanja prethodno dogovorenog sporazuma o povlačenju ili slanja hiljada i hiljada vojnika nazad kako bi započeli treću deceniju rata.

"Nakon 20 godina, na teži način sam naučio da nikada nije bilo dobro vreme za povlačenje snaga SAD", rekao je Biden u televizijskom obraćanju iz Bele kuće.

Čini se da se razgovori nastavljaju između talibana i nekoliko zvaničnika avganistanske vlade, uključujući bivšeg predsednika Hamida Karzaija i Abdulaha Abdulaha, koji su svojevremeno vodili pregovaračke timove zemlje. Predsednik Ašraf Gani ranije je pobegao iz zemlje usled nadiranja talibana, a njegovo mesto boravka još nije poznato.

Zvaničnik koji ima direktna saznanja o razgovorima, a koji je govorio pod uslovom da ostane anoniman, jer nije imao ovlašćenje da informiše novinare, rekao je da je visoki vođa talibana Amir Kan Mutaki doputovao u Kabul iz Katara. Mutaki je bivši ministar visokog obrazovanja tokom poslednje vladavine talibana. Mutaki je počeo da stupa u kontakt sa avganistanskim političkim liderima čak i pre nego što je Gani pobegao.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG