Linkovi

Toplije vreme može da uspori, ali ne i zaustavi Kovid 19


Ljudi sede u bašti kafića u Taragoni, u Španiji (Foto: AP)

Od izbijanja pandemije koronavirusa u Kini prošle zime, postojala je nada da će Kovid 19 nestati sa promenom godišnjih doba.

"Veliki broj ljudi misli da će to nestati u aprilu sa vrućinom", rekao je predsednik SAD Donald Tramp na sastanku sa guvernerima u februaru.

April je prošao, a pandemija ne posustaje. Međutim, kako se približava leto u delovima sveta, eksperti kažu da postoji manji uticaj porasta temperatura i vlažnosti vazduha.

Ističu da to neće zaustaviti pandemiju, ali da može da uspori rast broja novih zaraza. A posledice vremenskih prilika na širenje zaraze možda bi mogle da objasne zašto neka tropska područja nisu tako teško pogođena kao regioni sa umerenijom klimom.

Sezona Kovida

Koronavirus, koji izaziva Kovid 19, spada u grupu respiratornih virusa, među kojima su i neki koji uzrokuju običnu prehladu. S obzirom na to da te bolesti obično dolaze i prolaze sa godišnjim dobima, pojedina istraživanja sugerisala su da bi to moglo da se dogodi i sa Kovidom 19. Međutim, prema nekim istraživanjima, uticaj vremenskih prilika na novu bolest je manji ili ga uopšte nema.

Virusi koji izazivaju prehladu i grip šire se lakše tokom zime, delom i zbog toga što je vazduh suvlji. Tokom leta, vlažnost vazduha je veća, zbog čega se virusne čestice ne prenose tako lako.

"Te čestice u vazduhu postaju vlažnije i teže i padaju na tlo", objašnjava Katriona Še, biolog na Univerzitetu Pen stejt, ali i dodaje:

"To nije stručno objašnjenje".

Pojedini naučnici, koji rade na procenama širenja virusa, počinju da uključuju i temperaturu u svoje modele.

"Vidimo tu povezanost. Za svaki porast temperature od jednog Celzijusa, prenošenje se smanjuje za oko 2 odsto", kaže Kristofer Marej, direktor Instituta za procenu zdravlja, na Univerzitetu države Vašington.

"To nije ogroman efekat, ali sa mnogo toplijim temperaturama bi mogao da utiče na situaciju", kaže Marej i dodaje da ipak nema jasnog odgovora na to pitanje.

"Da li smo sigurni? Ne. Da li ima ljudi u naučnoj zajednici koji veruju da bi efekti promene godišnjih doba ili rasta temperatura mogli da budu veći? Apsolutno", naglasio je Marej.

Prema jednom od novijih istraživanja, uticaj vremenskih prilika je sličan: promena u prenošenju virusa od oko tri odsto za svaki porast temperature od jednog stepena. Relativna vlažnost i atmosferski pritisak takođe utiču na situaciju.

"Samo vreme ne može da suzbije epidemiju tokom leta, iako pomaže u smanjivanju obima prenošenja do određenog stepena", kaže jedan od autora istraživanja Hazir Rahmandad, sa Instituta za tehnologiju države Masačusets (MIT).

Tropska depresija

Autori istraživanja su koristili podatke o prenošenju virusa i vremenskim prilikama sa više od 3.700 lokacija širom sveta, da bi procenili koliko vreme utiče na širenje zaraze u najmnogoljudnijim gradovima u svetu.

Vrućina i vlažnost "mogu delimično da objasne manje obime zaraze u južnoj Aziji i Africi do sada", navodi se u istraživanju.

Dok vreme može da umanji rizik od prenošenja za oko 25 odsto tokom najtoplijih meseci u Bostonu, u Masačusetsu, u tropskim gradovima kao što je Lagos, u Nigeriji, taj pad je više od 40 odsto kao posledica vrućine i vlažnosti vazduha.

Međutim, virus se širi i pod tim uslovima, što pokazuje primer Singapura, gde je nedavno došlo do naglog porasta broja zaraženih na 700 do 800 dnevno.

"Vidimo da se virus prenosi širom sveta, pod različitim temperaturama. Verujem da postoji određeni efekat vremenskih uslova, ali je virus toliko zarazan, da postoje drugi, mnogo važniji faktori", naglašava profesor Anhel Serano Aroka sa Katoličkog univerziteta Valensije.

Gustina populacije, mere socijalnog distanciranja i testiranje i praćenje prenošenja virusa verovatno imaju više uticaja nego vremenski uslovi, smatraju eksperti.

Za Mareja i njegove kolege na Univerzitetu države Vašington najvažniji faktor je mobilnost, a zatim i testiranje po glavi stanovnika.

Kada je njegova grupa više nego udvostručila projekcije za broj žrtava Kovida 19 u SAD do početka avgusta, sa 60 na 135 hiljada, to je uglavnom urađeno zato što su države počele da ublažavaju restriktivne mere, a građani počeli više da se kreću čak i u područjima gde su naredbe da se ostaje kod kuće i dalje na snazi.

Temperatura je verovatno "važan, ali minimalan faktor", kaže Marej, ali i dodaje da naučnici i dalje imaju mnogo da uče o Kovidu 19.

"Dok rastu temperature u pojedinim mestima, možda ćemo razumeti bolje kakav će biti efekat promene temperatura ili godišnjih doba", ističe Marej.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG