Naučnici Univerziteta u Oksfordu uvereni su da bi delotvornu vakcinu protiv koronavirusa mogli proizvesti do septembra 2020. godine.
Sara Gilbert, profesorka i čelnica tima naučno-istraživačkog tima, istakla je da sa sigurnošću od 80 procenata uverena da će vakcina protiv koronavirusa biti efikasna.
Ukoliko bi bila potvrđena efikasnost vakcine britanskih stručnjaka protiv virusa, od čijih je posledica širom sveta obolelo više od tri miliona ljudi, to bi se dogodilo mesecima pre standardnog perioda od 12 do 18 meseci koliko je, prema procenama stručnjaka u ovakvim slučajevima, potrebno za razvoj vakcine.
Prve injekcije vakcine protekle sedmice ispitivane su na Džener institutu u Britaniji. Stručnjaci procenjuju da bi testiranja mogla trajati nešto duže od mesec dana – što predstavlja kraći vremenski okvir – u odnosu na druge pokušaje pronalaska vakcine.
Naučnici su uvereni u svoje sposobnosti da vakcinu sintetišu uskoro, što ostatku sveta uliva nadu da neće čekati do sledeće godine, što su bile prvobitne procene.
Preliminarna istraživanja bude nadu
Britanija je, u dobroj veri, počela da raspoređuje novčana sredstva kojima bi podržala razvijanje vakcine u širim razmerama – što je potez rizičan u finansijskom smislu ukoliko se pokaže da vakcina nije delotvorna protiv Kovida 19.
“Podržaćemo ih i pružiti sve potrebne resurse kako bi postigli uspeh“, izjavio je protekle sedmice Met Henkok – britanski državni sekretar zdravstva.
Istraživači, sa druge strane, samopouzdanje baziraju na saznanju da su osnovni sastojci vakcine bezopasni po ljude – što su pokazale ranije provere.
Sudeći po ranoj eksperimentalnoj fazi – vakcina je efikasna. To uključuje i rezultate koji pokazuju sposobnost da proizvede snažnu imunološku reakciju kod jedne vrste majmuna na kojoj je testirana.
Vakcina se sastojii od virusa regularne prehlade modifikovanog tako da se ne može razvijati u ljudima. Stručnjaci su dodali proteine koronavirusa u nadi da bi mogli pokrenuti proizvodnju antitela ljudskog imunog sistema – što bi organizam zaštitilo od Kovida 19.
Istraživanja osnovnih komponenti virusa traju već godinama u okviru nastojanja za pronalaženjem vakcine protiv malarije. Naučnica Sara Gilbert koristila je isti modifikovani virus da bi napravila vakcinu protiv jedne od ranijih vrsta koronavirusa.
Tradicionalna vakcina koristi oslabljenu verziju virusa da inicira reakciju imunog sistema kod ljudi. Treba, međutim, voditi računa ne samo o delotvornosti vakcine protiv virusa – već i da li je bezbedna po ljude.
Izazovi
Uprkos tome što preliminarni pokazatelji ulivaju nadu – jedna od prepreka istraživanjima mogao bi biti uspeh suzbijanja pandemije u Britanji.
Da bi prikupljeni podaci o vakcini imali efekta potrebno je da testirani subjekti ne dobiju koronavirus u okruženju u kom se nalaze. Međutim, ukoliko se bolest oko njih ne širi prirodnim putem rezultati istraživanja mogli bi izgubiti na verodostojnosti, ili bi pak bilo potrebno više vremena da se dođe do pouzdanih zaključaka.
Tako da stručnjaci ukazuju da će, ukoliko ne budu u Britaniji bili u mogućnosti da dobiju određenije ili konačne rezultate, biti potrebno da se istraživanja sprovedu u sredini u kojoj se virus brže širi.
Trenutno, širom sveta sprovodi se više od stotinu istraživanja vakcine protiv koronavirusa – u svega nekoliko započelo se sa istraživanjem na ljudima.
Američka kompanija Moderna prva je započela mala klinička ispitivanja u martu – u koja ljudi još nisu uključeni.
Sličnim istraživanjima bavi se kineska kompanija CanSino, kao i partnerstvo nemačkog BioNTech i američkog Pfizera.
Američki naučnici navode da su bili blizu pronalaska vakcine protiv koronavirusa pre nekoliko godina u vreme epidemije bolesti respiratornih organa SARS – ali je finansiranje prestalo pošto je SARS nestao. Od te bolest umrlo je više od 770 ljudi širom sveta.
