Infodemija, svojevrsna poplava lažnih vesti, nastala je usred pandemije koronavirusa, kao posledica potrebe za informacijama o samoj pandemiji i o tome kako se treba ponašati dok ona traje, izjavio je predstavnik Svetske zdravstvene organizacije za Srbiju Marjan Ivanuša na trećem u nizu vebinara EU info centra, pod nazivom "Priče iz karantina - stvarni virus i lažne vesti".
Preporuka odavno poslata javnosti jeste da treba biti informisan, ali da vesti ne treba pratiti neprestano, jer to može da dovede do pogoršanja mentalnog zdravlja, naveo je on.
"Kako se SZO bori protiv lažnih vesti? To nije lako - kredibilitetom. On se gradi decenijama, a može se izgubiti za tren oka" rekao je on, dodavši da je komunikacija bila lakša kada se radilo o eboli, na primer, jer "o njoj znamo", dok je Kovid virus o kojem se tek uči, ali da ljudi ipak očekuju preporuke i da stručna javnost sve zna.
Govoreći o lažnim vestima, on je rekao da je njih nekada moguće igrorisati, ali nekada ne. Protiv lažnih vesti, nastavio je, borite se dobrom saradnjom sa medijima, ali važna je i spremnost ljudi da prave razliku između pravih i lažnih vesti.
To, međutim, danas nije lako, jer za razliku od vremena pre nekoliko decenija, kada su postojali samo državni televizijski kanali, danas "svako može da objavi šta hoće".
SZO uživa poštovanje u Srbiji
Međutim, Ivanuša nije želeo da medije deli na ozbiljne ili neozbiljne rekavši da svaki mediji ima svoju publiku, a da je zadatak organizacija kao što je njegova da dođe do što većeg broja ljudi, odnosno do svačije publike.
On je istakao da su mediji u Srbiji pokazali "veliko poštovanje" prema SZO i napomenuo da su svi novinari sa kojima je bio u kontaktu imali profesionalan odnos.
"To su dobri novinari, upoznati sa materijom o kojoj izveštavaju, što je veoma važno, jer onda postavljaju bitna pitanaja", rekao je Ivanuša.
Rekao je da je veoma važno priznati kada se ne što ne zna, ali da to treba saopštavati balansirano kako se kod ljudi ne bi izazvao još veći strah.
Ne zna struka, ali "zna Fejsbuk"
Novinarka Fejknjuz tragača Tijana Femić Bumbić rekla je da su oni koji se bave plasiranjem lažnih vesti prepoznali potrebu ljudi da se više informišu o pandemiji, posebno u situacijama u kojima medicinska struka nema odgovore.
"Ono na šta smo naišli i sa čime smo se i ranije susretali je da struka, SZO i naše institucije, ne mogu da daju instant odgovor na neka pitanja povodom Kovid pandemije koja je nova za nas. I onda vi na tradicionalnim medijima čujete da oni nemaju odgovor, što je legitimno, i odete zatim na Fejsbuk i nađete 15 kanala i svi oni imaju rešenje", rekla je Femić Bumbić.
Ekipa novinara sa kojima sarađuje na Fejknjuz tragaču primetila je da su se takva "rešenja" i razne "preporuke" tokom pandemije posebno pojavljivale na platformama Viber i WhatsApp, među kojima je bila i vest da soda bikarbona leči koronavirus.
Lažnu vest teže prozreti kad ima "koren istine"
U lažnoj vesti, nastavila je, sve može biti lažno, ali postoji i manipulativni sadržaj koji može da se oslanja na neki "koren istine". To čini da je teže prozreti neke lažne vesti, no sa druge strane u našim medijima moguće je pronaći neke banalne primere.
Kazala je da postoje mehanizmi za proveru autentičnosti vesti, pa i objavljenih fotografija, ali da nije realno očelivati da se ljudi, recimo kada se vrate umorni sa posla, bave proverom autentičnosti pročitanih informacija.
U čitanju lažnih vesti na koncu je neophodna, zaključila je, medijska pismenost: Indicije da je nešto lažna vest mogu biti nemogućnost da se utvrdi njen izvor ili nedostatak "druge strane".
Prema podacima Fejknjuz tragača, kaže ona, zapažena su 43 lažna narativa, odnosno teme u vezi sa pandemijom, a takve vesti su podeljene 220.000 puta na Fejsbuku.
Organizovani odgovor na lažne vesti
Saša Mirković, ekspert za medijsku pismenost na projektu Podrška medijskim reformama u Srbiji, rekao je da postoji odgovor infodemiji lažnih vesti i da je, tako, Crveni krst organizovao grupu uticajnih ličnosti sa društvenih mreža, takozvanih infulensera, da se bore protiv lažnih vesti, jer "infodemija je globalni problem".
On je ocenio da su se tokom pandemije mediji prebacili u "korona mod".
"Čini mi se da taj 'korona mod' jeste bio modalitet u načinu informisanja, ali zapravo supština u pristupu tim informacijama i načinu i oblikovanju plasiranja vesti nije promenjena. Ono što je promenjeno je to što će, kako vreme bude prolazilo, interesovanje javnosti biti manje, pa će se manjiti publicitet lažnih vesti i njihov uticaj. Neće biti u vezi sa Kovidom 19 već se se preusmeirti na neke druge događaje koji će postati mnogo bitniji", kazao je Mirković.
Mirković je napomenio da je na početku epidemije brza reakcija vlasti protiv nekih autora lažnih vesti, poput one o nestašici goriva zbog koje su se formirali redovi na pumpama, zbog čega je autor lažne informacije brzo pronađen i uhapšen, odvratila mnoge od plasiranja lažnih informacija.
