"Očekuje se da nove kosovske vlasti pokažu posvećenost dijalogu Beograda i Prištine i otklone prepreke. Posebno je potrebno da se učesnice dijaloga, uzdrže od retorike i poteza koji obustavljaju dijalog", poručio je u Savetu bezbednosti Ujedninjenih nacija Zahir Tanin, šef Misije UN na Kosovu (UNMIK) tokom razmatranja izveštaja generalnog sekretara svetske organizacije Antonia Gutereša o Kosovu.
"Ohrabren sam nastojanjima međunarodnih faktora da pokrenu politički razgovor dve strane, koji se može pokrenuti isključivo odgovornom akcijom", rekao je Tanin.
Taj međunarodni zvaničnik ukazao je da su izbori na Kosovu, na kojima su većinu osvojile opozicione stranke, doneli, kako se izrazio, značajnu promenu.
"Promena je manifestovana u davanju poverenja nekonvencionalnim političkim liderima, koji nisu povezani sa prethodnim vlastima. Nadam se da će novo vođstvo uspeti da ispuni obećanje i obezbedi vladavinu prava, borbu protiv kriminala i korupcije", poručio je Tanin.
Šef Misije UNMIK-a je govorio i o hapšenju dvojice predstavnika te misije Mihailu Krasnočenku i Dejanu Dimiću, na Kosovu 28. maja, u okviru akcije kosovske policije, koja je tada saopšila, sprovedena u cilju suzbijanja organizovanog kriminala. Istakavši da UNMIK podržava borbu protiv kriminala, Tanin je rekao da je, u istrazi koju su sprovele nezavisne institucije na Kosovu, utvrđeno da nije bilo dokaza protiv članova misije UNMIK.
“Uhapšeni su uprkos tome što su se legitimisali. Korišćena je prekomerna sila, obojica su zadobili više teških povreda, kao i postraumatski sindrom. Hapšenje službenika UNMIK-a i vođenje istrage protiv njih narušilo je njihov imunitet i Rezoluciju 1244”, rekao je Tanin.
Ivica Dačić, ministar spoljnih poslova Srbije, poručio je u obraćanju da ljudi na Kosovu ne smeju da budu taoci, kako se izrazio, jednostranih poteza Prištine.
“Srbija je spremna da nastavi dijalog sa Prištinom sutra ako se za to steknu uslovi. Priština je novembra 2018. uvela takse nakon što nije primljena u Intrerpol. Umesto da se vrati dijalogu, ponovo se prijavila za članstvo u toj organizaciji, ali je onda aplikacija povučena.”, rekao je Dačić.
Prema njegovim rečima Briselski dijalog je bio zračak nade, a sporazum je rezultat teških pregovora i spremnosti na kompormis.
“Srbija je od početka dijaloga insistrala da sve teme treba da budu predmet dijaloga. Kao i da je sporazumno rešavanje svih pitanja važno. Takse su na snazi godinu dana, šteta se meri milionima dolara i svaki dan je sve veća. Objašnjenje odluke o taksama je navodni odgovor na kampanju Srbije za povlačenje priznanja nezavisnosti Kosova. Uprkos tome što podršku za priznanja Kosovo dobija od nekih od vas. Kosovo bi trebalo da prestane sa tom kampanjom. Dok vi tražite od Srbije da prestane sa tim, mnoge države rade na priznavanju Kosova", rekao je Dačić u Njujorku.
Govoreći o Aljbinu Kurtiju, pretendentu na funkciju premijera Kosova, kao političkom lideru koji u svojoj kancelariji drži zastavu Albanije, a ne Kosova, Dačić je upitao kako bi međunarodna zajednica reagovala kada bi on primao državnike sa zastavom Republike Srpske, entiteta Bosne i Hercegovine.
“Dovodite me u neprijatnu sitaciju da ja branim teritorijalni integritet Kosova od Kurtija”, rekao je Dačić.
Vljora Čitaku, ambasadorka Kosova u Sjedinjenim Državama, poručila je da Kosovo, kako se izrazila, nije ništa manje država zato što je Srbija ne priznaje.
“Već mlada republika koja se suočava sa uznemirijućim susedom. Kada je reč o dijalogu sa Srbijom - kako da verujemo da ga iskreno želi, kada čini sve suprotno od dogovorenog. Dijalog podrazumeva prihvatanje jednakih. Naša državnost neće biti predmet diskusije, to nije privremeni projekat, to je nešto što je postojeće. Kosovo je i u skladu sa odlukom Međunarodnog suda, imalo pravo da proglasi nezavisnost”, rekla je Čitaku.
Ukazala je i da pomirenje moja biti uzajamno i proaktivno.
“Ne može biti pomirenja bez pravde, dugujemo to žrtvama i preživelima, ali prevashodno našoj deci. Dugujemo mir za sva buduća vremena", rekla je ona.
Govoreći o privođenju dvojice službenika UNMIK-a, Čitaku je navela da je kosovska policija delovala profesionalno.
“Službenik UNMIK-a je pristao da bude ljudski štit kriminalcima sprečivši policiju u sprovođenju akcije. Šta bi se desilo kada bi bilo ko od nas sprečio policijsku akciju u bilo kom gradu sveta? Svi detalji policijskog postupanja su snimljenji u celosti. Znamo da je UNMIK obavestio svoje službenike o operaciji, kao i da zaobiđu određena područja Kosova. Službenik UNMIK-a svojom voljom se nalazio na mestu gde je uhapšen”, rekla je Čitaku.
Džonatan Kohen, zamenik predstavnika Sjedinjenih Država u Ujedinjenim nacijama, u obraćanju članovima Saveta bezbednosti, poručio je da je Kosovo ispunilo sve kriterijume državnosti i da mu više nije potrebno angažovanje međunarodne misije – UNMIK-a.
“UNMIK bi trebalo da okonča svoju misiju. Predsednik Donald Tramp je imenovao Ričarda Grenela za svog specijalnog izaslanika u dijalogu Beograda i Prištine. Grenel je posetio region kako bi iskazao podršku stranama u procesu. Tarife koje su uvedene pogoršale su situaciju, ali i kampanja za povlačenje nezavisnosti koju sprovodi Srbija. Ohrabrujemo novoizabrane kosovske zvaničnike da formiraju vladu i nastave dijalog sa Srbijom, Srbiju da prekine kampanju koju vodi. Kao predstavnici međunarodne zajednice na nama je da im pomognemo da dođu do sveobuhvatnog i održivog rešenja", rekao je Kohen.
Dejvid Klej, predstavnik Ujedinjenog Kraljevstva na zasedanju, u svom izlaganju istakao je da je potrebno da Kosovo ostvari napredak u oblasti vladavine prava, borbe protiv korupcije, kriminala, kao i zaštiti prava manjina. Takođe, ukazao je da policija i tužilaštvo Kosova treba da budu u mogućnosti da rade na čitavoj teritoriji Kosova, kao i da svi članovi međunarodnih misija moraju biti zaštićeni tokom svog rada – aludirajući na majsko hapšenje predstavnika UNMIK-a.
“Nastavak dijalog Beograda i Prištine mora biti prioritet. Pozivamo obe strane na ukidanje tarifa i prekid kampanje povlačenja nezavisnosti. To mora biti primarno. Nije dobro da mnogo dogovorenog iz sporazuma nije primenjeno, jer to ne ide u korist građanima obe zemlje”, rekao je Alen.
Predstavnik Rusije u Savetu bezbednosti UN Vasilij Nebeznja aktuelno stanje dijaloga Beograda i Prištine označio je medicinskim terminom - koma.
"Nema optimizma. Dijalog je paralisan i očekujemo da bi aktivnosti na njegovom uspostavljanju mogle biti pojačane obrazovanjem nove administracije Evropske unije. Neke od svojih aktivnosti Priština treba da prekine, jer sprečavaju dijalog. Takođe, ne vidimo bilo kakav napredak u vezi sa uspostavljanjem vladavine prava ili poštovanjem ljudskih prava. Deluje nam da zapadni partneri imaju razumevanje za poteze kosovskih vlasti, koji ne doprinose smirivanju situacije", ukazao je ruski predstavnik u UN.
Izveštaj o Kosovu i zastoj dijaloga Beograda i Prištine
U izveštaju generalnog sekretara Gutereša, dokumentu koji obuhvata period od 16. maja do 15. septembra 2019. ukazano je da je duga pauza u dijalogu Beograda i Prištine blokirala napredak u normalizaciji odnosa dve strane - što je, kako je zaključio, stvorilo rizik od narušavanja stabilnosti na terenu.
Dijalog Srbije i Kosova, čiji je posrednik Evropska unija, u zastoju je od novembra 2018, kada su prištinske vlasti uvele takse u iznosu od 100 odsto na uvoz proizvoda iz Srbije i Bosne i Hercegovine, kao odgovor na kampanju vlasti Srbije za povlačenje priznanja nezavisnosti Kosova, blokadu članstva u Međunarodnoj policijskoj organizaciji (INTERPOL) i Organizacije za obrazovanje, nauku i kulturu Ujedinjenih nacija (UNESCO).
Antonio Gutereš, generalni sekretar UN, u izveštaju se založio za skoro formiranje nove vlade Kosova da bi, kako je ukazao, dijalog s Beogradom mogao brzo da se nastavi, kao i za uklanjanje svih prepreka za nastavak razgovora Beograda i Prištine.
Prethodna sednica Saveta bezbednosti UN, na kojoj je razmatran izveštaj generalnog sekretara te organizacije, održana je 10. juna ove godine. Tada je Zahir Tanin, šef misije Ujedinjenih nacija na Kosovu, ukazao je da je situacija u dijalogu dve strane i na samom Kosovu krhka, i da lako, kako se izrazio, može da sklizne unazad.
Događaj je obeležio je i verbalni okršaja Čitaku i Dačića, koji se dogodio po okončanju sednice.
Period od juna do oktobarskog zasedanja obeležilo je imenovanje dvojice diplomata Metjua Palmera i Ričarda Grenela, na pozicije izaslanika u okviru američke administracije, za pitanja Zapadnog Balkana i dijalog Srbije i Kosova.
U trenutku kada deluje da jenjava spremnost Evropske unije za integraciju područja Balkana, dok je istovremno, dijalog Beograda i Prištine blokiran skoro godinu dana, taj potez se u međunarodnoj javnosti tumači značajnije interesovanje SAD za rešavanje balkanskih otvorenih pitanja koja bi, kako se strahuje, mogla destabilizovati to područje.
U trenutku konstantnog pojačanog angažmana Rusije i Kine kroz vojno-tehničku saradnju i poslovne aranžmane.
Od usvajanja Rezolucije 1244, 10. juna 1999, Savet bezbednosti UN je raspravljao o Kosovu četiri puta godišnje. U februaru je dogovoreno da u 2019. budu održane tri, a 2020. dve sednice.
