Linkovi

Kakve bi sve promene u ponašanju ljudi pandemija mogla da ostavi iza sebe


Arhiva - Čovek nosi masku dok se vozi metroom u Njujorku, 12. mart 2020.

Do pre godinu dana, kada biste videli nekog da nosi masku, mogli biste da pretpostavite da je bolestan, ili možda čak malo čudan ili paranoičan. Danas, zahvaljujući pandemiji, nošenje maske kako bi se spečilo širenje Kovida 19 je nova normala za mnoge Amerikance.

U SAD, 34 države i distrikt Kolumbija zahtevaju od ljudi da nose prekrivena lica u javnosti. Ali da li bi takva navika mogla da nadživi pandemiju?

"Očekujem da će doći do trajnog efekta na navike koje smo prihvatili poput nošenja maske dok napuštate stan ili kuću", kaže dr Barun Matema, docent epidemiologije na Univerzitetu Kolumbia u Njujorku. "Ali, možda kako sećanje na samu pandemiju bude bledelo, tako će nestajati i ove navike".

Nisu svi Amerikanci prihvatili nošenje maske, posebno ono koji na maske gledaju kroz politička sočiva. Ali, pandemije su menjale javne navike i u prošlosti. Nošenje maski mnogo je raširenije u Ističnoj Aziji još od izbijanja SARS-a, virusnog respiratornog obolenja, 2003. godine.

Međutim, stručnjaci sa kojima je razgovarao Glas Amerike sumnjaju da će mnogi Amerikanci nastaviti sa navikom nošenja maske i nakon pandemije.

"Pretpostavljam da će svaki put kada imamo sezonu gripa i prehlade više ljudi to činiti (nositi maske), ali ja to ne doživljavam kao novi običaj na nivou cele nacije, ne mislim da smo svi naučili lekciju" kaže dr Boris Lušnjak, dekan Škole za javno zdravlje Univerziteta u Merilendu.

"Bilo je dovoljno teško naterati ljude da to učine usred svih podataka i svih informacija u vezi sa pandemijom", kaže on. "Mislim da ćemo još toga gledati, ali mislim da to neće biti široko rasprostranjeno".

Međutim, Lušnjak, koji je bio zamenik američkog generalnog hirurga od novembra 2010. do septembra 2015. godine, očekuje da će rukovanje postati manje uobičajeno.

"Mogu da vidim kako će se u budućnosti, posebno tokom sezone prehlade i gripa, ljudi odstupiti od toga govoreći: 'Hej, slušaj, hajde da mahnemo, poklonimo se jedni drugima, hajde da napravimo namaste. Uradimo nešto drugačije'", kaže on, "Tako da - da, mislim da će doći do kulturne promene u vezi sa rukovanjem."

Generalno, Amerikanci bi mogli biti manje raspoloženi za dodirivanje, smatra dr. Aron Glat, portparol Američkog društva za infektivne bolesti (IDSA).

"Mislim da je lakoća kojom smo se grabili, grlili, dodirivali, rukovali se... Mislim da će doći do promena u društvenoj praksi, u onome što se smatra prihvatljivim načinom da se pozdravi - možda, znate, udarac laktom, za razliku od čvrstog rukovanja i da možda se ljudi neće, znate, grliti i ljubiti sa drugim nepoznatim ljudima", kaže Glatt, koji je takođe profesor i šef zaraznih bolesti na Maut Sinaj Južni Nasau u Oušensajdu, Njujork.

Ostali dugotrajni uticaji mogli bi biti da se očekuje viši nivo čistoće.

"Kada prođete kroz nešto poput pandemije, bez obzira na to kako se politički osećate, to je prilično zastrašujući i nepredvidiv događaj. I osećam da će se neke navike koje smo prihvatili, poput higijenskih navika, verovatno zadržati na nekom nivou napretka", kaže Matema sa Univerziteta Columbia.

"Neke od ovih navika koje smo naučili, poput pranja ruku, uključujući nošenje maski, dezinfekcija površina, neke od ovih navika će se verovatno nastaviti", kaže on.

A to bi mogla biti jedan od pozitivnih zaostavština pandemije.

"Mislim da postoji pojačan osećaj svesti o tome kako se određene bolesti mogu širiti", kaže Glat iz IDSA-e. "Ljudi neće prihvatiti ... nečistoću ili lošu higijenu i možda će brisati stvari tamo gde u prošlosti ne bi pomislili. Možda će biti pažljiviji pri pranju ruku".

Industrije bi se takođe mogle promeniti. Više preduzeća je počelo da radi bez papira i kontakata tokom pandemije; manje je računa za potpisivanje, restorani su odbacili jelovnike na papiru, a avio kompanije imaju nove standarde za pročišćavanje i filtriranje vazduha.

"Vidim da je najvažnija komponenta što će strana koja pruža usluge u svetu reći reći 'naučili smo da je čistoća važna, da je dezinfekcija važna i nastavićemo da radimo to u svom radnom okruženju'", kaže Lušnjak sa Univerziteta u Merilendu. "To su one vrste praksi koje mislim da će ljudi tražiti, a zapravo se određene industrije mogu oglašavati, govoreći: 'Hej, mi to radimo na ovaj način, zašto ne dođete kod nas umesto na neko drugo mesto?'".

Još jedan dugoročni uticaj pandemije mogao bi biti to da će ljudi više ostajati kod kuće kada su bolesni.

"Ono o čemu smo ovde saznali je lepota rada na daljinu. Nemaju svi tu mogućnost, ali svet rada na daljinu zaista nam je otvorio nove mogućnosti da kažemo: 'Slušajte, znate, trenutno se ne osećam dobro'. Nekada je to uvek bio znak slabosti", kaže Lušnjak.

U post-pandemijskom svetu na ostanak kod kuće verovatno će biti gledati kao na uslugu prema kolegama koji putuju i saradnicima i kao napor da se zaustavi širenje bolesti.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG