Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj izjavio je da se premijer Kosova Aljbin Kurti saglasio sa dvomesečnim periodom za rešavanje pitanja registarskih tablica kako bi se, kako je rekao, izbegla situacija koja bi mogla da stvori veću opasnost.
"Rešili smo problem ličnih karata i recimo pasoša, slobodnog kretanja ljudi. Tablice je teže rešiti, jer, tu nije reč samo o nečijem kretanju, to je imovina koja se može prodati i kupiti. Ali ja sam optimista. Mislim da će za nekoliko nedelja, a do tada ćemo imati dvomesečni period, to nije nešto što će se desiti sutra. A Kurti je prihvatio proces od oko dva meseca kako bi izbegao situaciju koja bi mogla da stvori veću opasnost", izjavio je Borelj u razgovoru za Radio Slobodna Evropa.
O kakvom se tačno dvomesečnom periodu radi znači li to mogućnost da kosovske vlasti odlože primenu odluke o preregistraciji za još šezdeset dana Glas Amerike pitao je Petera Stana - portparola Evropske unije.
U kratkom odgovoru Stano je podsetio na nedavnu objavu šefa diplomatije Evropske unije Borelja datu u danu kada su Kosovo i Srbija postigli dogovor o ulazno-izlaznim dokumentima, bez navođenja više detalja.
“Rad na slobodi kretanja nije završen. Postoje još neki problemi i očekujem da će obojica lidera nastaviti da budu pragmatični kako bi rešili problem sa registarskim tablicama”, naveo je Borelj u pisanoj izjavi u subotu - ukazao je u odgovoru za Glas Amerike Stano.
Informacijom o mogućem dvomesečnom odlaganju odluke kosovskih vlasti o obaveznoj preregistraciji vozila registrovanih u Srbiji, koja je posle jednomesečnog odlaganja, trebalo da stupi na snagu prvog septembra raspolaže Leon Hartvel - gostujući saradnik pri tink-tenku IDEAS (Ideje) na Londonskoj školi ekonomije i analitičar vašingtonskog Centra za analizu evropske politike (CEPA).
"Bio sam u kontaktu sa izvorima iz kosovske vlade koji su mi preneli da su odlučili da to pitanje ostave po strani na dva meseca – tako da ne mislim da će to biti veliki problem 1. septembra. Mislim da to stranama daje vremena da nastave razgovore i uvide mogu li naći rešenje za to pitanje. Takođe, to daje vremena građanima da, ukoliko bude promena u vezi sa tablicama, potrebnu dokumentaciju dovedu u red. Tako mi je to objašnjeno", rekao je Hartvel u intervjuu za Glas Amerike.
Američki stručnjak veruje da bi se u okviru rešavanja spora u vezi sa registarskim tablicama trebalo usredsrediti na razgovor o krupnijim pitanjima, poput normalizacije odnosa, što je i proklamovana svrha dijaloga kojim posreduje Evropska unija.
"Veće pitanje je, naravno, sveobuhvatni sporazum na čije se postizanje čeka duže od decenije. A, kada pregovori zapnu, što je očigledan slučaj u dijalogu Beograda i Prištine, potrebno je odmaći se od pregovaračkog stola i baviti se činjenicama na terenu. Dijalog traje duže od decenije i ne daje značajnije rezultate. Vreme je da Sjedinjene Države i Evropska unija razmisle o načinima da promene igru", ukazuje Hartvel - uz uverenje da, u okolnostima rata u Ukrajini, nema boljeg trenutka za to.
Glas Amerike: Dakle, kada kažete da treba menjati igru – na šta konkretno mislite da bi EU i SAD trebalo da učine?
Hartvel: Prvo i najvažnije je da se prihvati da je dijalog u zastoju i da je potrebno tražiti alternativne načine za rešavanje pitanja koja izazivaju nestabilnost. Posredovanje je samo jedan od načina za rešavanje sukoba - tako da je potrebno da prošire vidike, izađu van okvira. Mislim da bi Sjedinjene Države, u saradnji sa Ujedinjenim Kraljevstvom, trebalo da pokušaju da utiču na pet država koje ne priznaju Kosovo - Kipar, Grčku, Rumuniju, Slovačku i Španiju - da ga priznaju ili barem da ne ometaju njegovo članstvo u Evropskoj uniji. Još jedan potez koji bi se mogao povući je da se od Beograda zatraži da se uzdrži od provokacija. Evropska unija nastavlja da pravi grešku – nagrađujući predsednika Vučića, uprkos njegovom lošem ponašanju, što neće promeniti način na koji on postupa. Postoje i drugi načini da se, da kažem, stvari odmaknu od pregovaračkog stola: da se pregovara o odbrambenom sporazumu SAD, Ujedinjenog Kraljevstva, nekoliko država članica EU i Kosova. Posle toga da se počne uključivanje Kosova u transatlantski savez – jer ta zemlja želi da bude deo NATO-a i drugih transatlantskih institucija. Tako da sam uveren da ima smisla da se Kosovo pridruži Partnerstvu za mir što će mu pomoći da se postavi na kurs za članstvo u Alijansi.
Glas Amerike: Smatrate li da je potreban veći angažman Sjedinjenih Država u procesu sa registarskim tablicama, ali i u vezi sa pravno obavezujućim sporazumom između Kosova i Srbije?
Hartvel: Definitivno. Mislim da su rezultati postignuti u poslednjih nekoliko nedelja posledica većeg američkog angažmana. Kao što mi je ambasador Nikolas Berns, ambasador SAD trenutno u Kini jednom veoma precizno elokventno objasnio, ukoliko Sjedinjene Države, Ujedinjeno Kraljevstvo, Evropska unija ne deluju zajedno – ništa se neće desiti. Dakle, potrebno je da budemo na istoj strani i mislim da je rat stvorio vrstu zamaha unutar NATO-a i među našim saveznicima da se reše neka od otvorenih pitanja, posebno na Balkanu.
Glas Amerike: Kada kažete da bi SAD trebalo više da se angažuju - šta bi trebalo tačno da urade?
Hartvel: Tokom mandata prethodne administracije predsednika Trampa, a čak i pre toga, deluje da su Sjedinjene Države igrale pozadinsku ulogu u procesu dijaloga Kosova i Srbije. Primenjivale su strategiju usredređivanja na ekonomsku diplomatiju – bez bavljenja političkim pitanjima. Onda je mandat preuzela Bajdenova administracija. Mislim da smo duži period imali veoma nevoljni pristup gde mi, Amerikanci, na neki način sledimo vođstvo EU u nadi da će Unija rešiti krizu. Ali, problem sa EU sada kao i u prošlosti je to što je previše podela unutar nje. Kada Unija govori o normalizaciji kao krajnjem cilju, nisam siguran šta to tačno znači i mislim da, čak ni svi učesnici nisu potpuno saglasni u vezi sa tim. Znam šta neki ljudi žele ili misle da to znači. Ali, ako cilj nije jasan - ne krećete se u željenom ili određenom smeru. Ako je cilj obostrano priznavanje suvereniteta, onda mislim da će to pomoći da se stvori drugačija dinamika ovog procesa.
Glas Amerike: Ko će imati najviše koristi od sporazuma o ulazno-izlaznim dokumentima i zašto je značajan – ako mislite da jeste?
Hartvel: Obični građani će imati najviše koristi od dogovora – postoji ona izreka da u borbi dva slona najviše strada trava. Tako da se nadamo da će ovaj novi aranžman sprečiti eskalaciju sukoba. Dakle, to je jedna tačka gledišta. Iz političke perspektive, druga je, da predsednik Aleksandar Vučić i premijer Aljbin Kurti mogu da tvrde da su ostvarili neku vrstu pobede. Vučić tvrdi da su očuvana prava oko 50.000 Srba na Kosovu da koriste lične karte izdate u Srbiji – a Kurti jer se može reći da je, prvi put, ostvario nekakav napredak u dijalogu. Takođe, Srbija je počela da priznaje dokumenta izdata na Kosovu – i rekao bih da je to veoma značajno.
Glas Amerike: Da li je primena ovog sporazuma održiva? Vlasti Srbije tvrde da je, citiram, reč o džentlmenskom usmenom sporazumu pod garancijama Evropske unije koji nikoga ne obavezuje u budućnosti….
Hartvel: Ne smatram da se radi o preterano složenom sporazumu. Njegova održivost trebalo bi da bude prilično jednostavna – osim ako se to pitanje ne bude politizovalo. Ne radi se ni o čemu preterano zahtevnom – reč je samo o ulasku i izlasku iz zemalja.
Glas Amerike: Da li bi taj sporazum mogao da dovede do razumevanja ili eventualnog dogovora u vezi sa registarskim tablicama pitanje – što je složenije pitanje?
Hartvel: Mogao bi, ali pitam se – šta ukoliko se to i dogodi? Pitanje registarskih tablica jedno od brojnih otvorenih pitanja koje je potrebno rešiti. Mislim da male sporazume ne bi trebalo da slavimo na način na koji to čine uključene strane. Razumljivo je da u procesu rešavanja sporova, posrednik nastoji da se postignu dogovori o manjim pitanjima, pa da se onda postepeno radi na većim – onim koja su sveobuhvatnija. Sada se nadamo da će, uslovno rečeno, male pobede pomoći da se izgradi poverenje. Međutim, potrebno je biti jasan: ovde je veće i složenije pitanje ono koje se odnosi na suverenitet Kosova. Sve ostalo zavisi od toga, bilo da je reč o registarskim tablicama ili pitanjima bezbednosti i ljudskih prava.
Glas Amerike: Da li bi sporazum o ulazno-izlaznim dokumentima mogao da doprinese da dve strane postignu pravnoobavezujući sporazum o normalizaciji odnosa što je jedan od ciljeva dijaloga koji se vodi posredstvom Evropske unije?
Hartvel: Apsolutno ne. Trenutno su strane u procesu podjednako daleko od sveobuhvatnog sporazuma kao što su bili prošle ili pretprošle godine. Ovde je reč o, uslovno rečeno, malom sporazumu koji ne doprinosi nekim značajnim promenama na terenu. Naravno, pomaže u deeskalaciji tenzija – što je veoma važno. Nemojte me pogrešno shvatiti - nemam nameru da omalovažavam sporazum. Ali ipak, daleko je od postizanja jednog velikog sveobuhvatnog sporazuma kojim bi bio rešen spor Kosova i Srbije.
