Linkovi

Evropski lideri: Vakcina neće biti razvijena dovoljno brzo


Medicinski radnici u bolnici u Sijetlu, 8. maj 2020. (Foto: AP/Elaine Thompson)
Medicinski radnici u bolnici u Sijetlu, 8. maj 2020. (Foto: AP/Elaine Thompson)

Premijeri Italije i Britanije Đuzepe Konte i Boris Džonson upozorili su da bi svet trebalo da se prilagodi na život sa koronavirusom i da ne može da čeka da ga spasi razvoj vakcine.

Zemlje širom sveta pokušavaju da pokrenu ekonomije koje trpe ogromne posledice pandemije. U Sjedinjenim Državama, gde je više od 36 miliona ljudi ostalo bez posla, sve je veći pritisak da se ukinu restriktivne mere i pokrenu poslovi, čak i dok vlasti priznaju da postoji rizik od novog talasa zaraza i smrtnih slučajeva, prenosi agencija Asošijeted pres.

Pod pritiskom regionalnih lidera i više nedelja pre ranijeg plana, italijanski premijer odlučio je da od ponedeljka otvori restorane, barove i objekte na plaži, istog dana kada se otvaraju radnje i nastavljaju verske službe.

”Suočavamo se sa rizikom da bi epidemiološka situacija mogla da se pogorša. Moramo da prihvatimo taj rizik, jer u suprotnom nikada ne bi mogli da pokrenemo ekonomiju", rekao je Konte u subotu veče i dodao da Italija "ne može da priušti" da čeka da se razvije vakcina.

Zdravstveni eksperti upozoravaju da će za razvoj vakcine možda biti potrebni meseci, ako ne i godine. Očekuje da da će italijanska ekonomija zabeležiti pad od 9 odsto ove godine zbog pandemije koronavirusa i dugih oštrih mera uvedenih da bi se sprečilo njeno širenje.

U Britaniji, premijer Boris Džonson koji je prošlog meseca bio u bolnici zbog koronavirusa naveo je u nedelju da vakcina možda nikada neće biti razvijena, uprkos ogromnim globalnim naporima.

“Rekao sam da ćemo uraditi sve što možemo da razvijemo vakcinu. Za to će biti potrebno dugo vremena i iskreno, vakcina možda neće biti proizvedena", napisao je Džonson za dnevni list "Mejl on sandej". Dodao je da Britanija pravi male korake ka otvaranju "i da pokušava da uradi nešto što nikada nije urađeno - da se izvuče iz potpunog karantina".

“Uprkos tim naporima, moramo da priznamo da ćemo možda živeti sa virusom neko vreme", napisao je Džonson.

Koronavirus je zarazio više od 4,6 miliona ljudi širom sveta, a odneo više od 312 hiljada života, prema podacima Univerziteta Džons Hopkins. U Sjedinjenim Državama preminulo je više od 88 hiljada ljudi, a u Evropi više od 160 hiljada.

U Nemačkoj je tokom vikenda ponovo počela da se igra Bundesliga, što pomno prate fudbalske lige širom sveta, kao i profesionalne sportske lige u Americi koje se suočavaju sa ogromnim promenama zbog pandemije.

Utakmice u Nemačkoj su se igrale na prazniom stadionima, ali su se prenosile širom sveta. Fudbalerima je savetovano da ne pljuju, rukuju se ili se grle da bi proslavili golove. Igrači i drugi članovi tima na klupi su nosili maske, a lopte i sedišta su bili dezinfekovani.

U Grčkoj su posle dva meseca otvorene crkve, u kojima je ograničen broj vernika i deljena sredstva za dezinfekciju. U Turskoj je tek drugi put dozvoljeno starijima od 65 godina da izađu iz kuća, na šest sati.

Male radnje otvorene su u većem delu Španije, gde je u nedelju zabeleženo samo 87 smrtnih slučajeva, što je najmanji dnevni broj žrtava od 16. marta. Međutim, oštre restrikcije ostale su na snazi u Madridu i Barseloni, najteže pogođenim područjima.

U Kini, najavljeno je otvaranje škola za mlađe učenike od 2. juna u Šangaju. U toj zemlji je obnovljeno 60 odsto avio-saobraćaja, u poređenju sa nivoima pre pandemije, a prvi put od 1. februara bilo je više od 10 hiljada letova dnevno. U Kini je u nedelju prijavljeno samo pet novih slučajeva, a u Južnoj Koreji 13.

XS
SM
MD
LG