Vejvoda: Grenelova akcija razbudila Evropu, koja se ponovo aktivirala

  • Jela Defrančeski

U Srbiji se još od vremena predsednika Vlade Zorana Đinđića govorilo Srbija treba da izvuče neki maksimimum iz minimuma, podseća visoki saradnik Instituta za društvene nauke u Beču

Ivan Vejvoda, visoki saradnik Instituta za društvene nauke u Beču, smatra da mogući trajni odlazak kosovskog predsednika Hašima Tačija iz kosovosko-srpskog dijaloga nije nikakva prepreka za njegov nastavak. Po njegovim rečima u Prištini se već sprema novi pregovarački tim. Ono što je novo, kaže Vejvoda, odnosi se na Evropsku uniju:

Vejvoda: Ovo što je ambasador (Ričard) Grenel podstakao i što se stvarno događa, dovelo je od toga da se Evropa razbudila i odjednom postala mnogo aktivnija, s obzirom da je organizovala sastanke u Briselu pre neki dan i svi govore da će biti uskoro sastanak u Parizu, u formatu kakav je bio u Berlinu, gde su domaćini bili kancelarka Merkel i francuskis predsednik Makron.

Glas Amerike: Da li je neophodna američko-evropska saradnja na tom poslu?

Ne propustite: Hodžis: Da sam na mestu lidera u Prištini ili Beogradu, imao bih na umu narednu generaciju


Vejvoda: Svakako to mora biti zajednička evropsko-američka inicijativa, odnosno zajednički američko-evropski proces, gde je Evropa već duže vremena delegirana da vodi ovu stvar, što je potpuno normalno i zdravorazumski, s obzirom da su Srbija i Kosovo deo evropskog kontinenta, istorije i tako dalje.

Bez Amerike to neće ići, s obzirom na njenu ulogu u poslednjih 30-ak godina u ovom regionu. I, naravno, Amerika sa svojim uticajem u međunarodnim finansijskim institucijama poput Svetske banke, Međunarodnog monetarnog fonda, sigurno ima načina da pomogne da se stvori jedan značajniji ekonomsko-finansijski paket, koji bi pomogao kad se jednom sporazum postigne, da pospeši razvoj u tim zemljama.

Evropa je ključna, jer ona može da pomogne da podstakne ono što se sprema već neko vreme, a to je regionalna ekonomska saradnja, neki to zovu Šengen, drugi Ženšen. U stvari da omogući lakši protok ljudi, roba i kapitala.

Glas Amerike: Da li Unija, čijih pet članica, uključujući Španiju i Slovačku, odakle su prvi diplomata Evrope Žozep Borelj i pregovarač Miroslav Lajčak, ne priznaju nezavisnost Kosova, može da se saglasi oko toga?

Ne propustite: Borelj: Ne takmičim se ko će pre dovesti Vučića i Tačija za isti sto

Vejvoda: Pet zemalja EU koje nisu priznale nezavisnost Kosova imaju sve neki oblik saradnje, neku vrstu odnosa sa Kosovom. Na nižim nivoima imaju nekakav režim putovanja između zemalja i priznaju kosovske dokumente. I u njihovim izjavama se jasno govori kada bude postignut sporazum između Srbije i Kosova da u tom trenutku one nemaju ništa protiv da priznaju nezavisnost Kosova. Čak i Španija je to rekla, koja je jedna od zemalja koje imaju najstrožiji stav u tom pogledu.

Glas Amerike: Da li će prilagođavanje administrativne granice Srbije i Kosova biti element mogućeg sporazuma?

Vejvoda: Mislim da će sigurno gledati da se nađe jedno rešenje, koje će biti u okvirima koje većina zemalja zastupa, naravno pre svega Nemačka i Francuska i druge zemlje. (Sporazum) Mora da se uklopi u vrednosni sistem Evropske unije, jer obe zemlje žele da postanu jednog dana članice. Srbija je kandidat i pregovara, Kosovo je još daleko od te situacije. Međutim, zbog želje da se priđe evropskom mirovnom projektu, da jug Zapadnog Balkana postane deo tog projekta, da bi se odnosi izgladili, da bi se normalno trgovalo i putovalo neophodno je da se samere sa evropskim pravilima. Evropska unija je jasno rekla Srbiji, pre svega, da ne želi da primi još jednu zemlju poput Kipra, koja nema rešen svoj teritorijalni status. To je rečeno svim vladama u Srbiji od 2000. na ovamo i potpuno je jasno da evropskog ulaska nema bez rešavanja tog pitanja.

Glas Amerike: Kako bi izgledao eventualni sporazum Beograda i Prištine?

Ne propustite: Da li se EU i SAD bore za glavnu reč u dijalogu Srbije i Kosova

Vejvoda: U Srbiji se još od vremena predsednika Vlade Zorana Đinđića govorilo Srbija treba da izvuče neki maksimimum iz minimuma. Situacija je zaista da srpska vlast nema više de facto poziciju koju je imala pre NATO bombardovanja, pre 1999. godine. Tu se gledaju razne mogućnosti. Jedna sigurno koja nije ispunjena iz Briselskog dogovora 2013. – to je da se stvori Zajednica srpskih opština na Kosovu. Jedan veliki član tog ugovora, koji kosovska vlast nije dovela u situaciju za koju bi moglo da se kaže da srpska zajednica na Kosovu ima to što je tada dogovoreno.

Mislim da će to biti jako važan faktor u tom procesu da se postigne eventualni sporazum. Formalizacija znači da postoji slobodan tok robe, ljudi i kapitala. I, naravno (drugo) pitanje je status Kosova u međunarodnim organizacijama, tu se pre svega misli na to da li će Kosovo dobiti status članice Ujedinjenih nacija.

Zato se toliko govorilo o primeru dve Nemačke. Zapadna Nemačka se složila da Istočna Nemačka postane članica Ujedinjenih nacija, a da je pri tom nije priznala.

To su nekakvi okviri u kojima su razne varijante izučavane od Farskih ostrva do Južnog Tirola. Postoje različiti načini na koji se ti odnosi mogu rešiti i normalizovati.