Linkovi

Srbija otvorila klaster 4 u pregovorima sa EU


Premijerka Srbije Ana Brnabić, državni sekretar MIP-a Slovenije Gašper Dovžan i komesar za proširenje EU Oliver Varhelji obraćaju se mediima povodom otvaranja Klastera 4 u pregovorima Srbije sa EU, u Briselu, 14. decembra 2021. (Foto: Tviter nalog Ane Brnabić)
Premijerka Srbije Ana Brnabić, državni sekretar MIP-a Slovenije Gašper Dovžan i komesar za proširenje EU Oliver Varhelji obraćaju se mediima povodom otvaranja Klastera 4 u pregovorima Srbije sa EU, u Briselu, 14. decembra 2021. (Foto: Tviter nalog Ane Brnabić)

Srbija je u utorak na Međuvladinoj konferenciji u Briselu, posle dvogodišnjeg zastoja, napravila novi korak u evrointegracijama otvorivši Klaster 4 koji, po novoj metodologiji, objedinjuje četiri srodna poglavlja u pristupnim pregovorima.

Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je u Briselu da je otvaranjem Klastera 4 Srbija otvorila 22 od 35 pregovaračkih poglavlja sa Evropskom unijom, što je za zvanični Beograd veliki i važan korak, dok je evropski komesar za priširenje Oliver Varhelji dodao da EU šalje jasnu i snažnu poruku da Unija "odgovara" na napredak.

Brnabić je, na konferenciji za novinare, posle Međuvladine konferencije Srbije i EU istakla da fokus ostaje na reformama u oblasti vladavine prava, reforme u oblasti zašiti životne sredine i energetskoj tranziciji, ali i regionalna stabilnost, dijalog s Prištinom i ekonomija, prenosi FoNet.

Prema njenim rečima, Srbija da je mogla da bira koji bi klaster otvorila, to bi bio ovaj povezan sa pitanjima Zelene agende, jer je od posebnog značaja za građane Srbije.

Imamo kapacitet u Srbiji da se ozbiljno i na sistemski način bavimo ovom temom, rekla je Brnabić, uz napomenu da je Srbija ispunila merila za otvaranje Klastera 4 koji se sastoji od četiri poglavlja.

Znamo da je to dugotrajan, režak i izuzetno skup proces, dodala je ona.

Brnabić je navela da je otvaranje Klastera 4 ogromna motivacija za dalji rad i reforme na evropskom putu, u oblasti vladavine prava, javne uprave, privrede i ekonomije, kako bi se država ojačala i evropske integracije iskoristile kao način da građani bolje žive.

Upitana o novcu potrebnom za usklađivanje sa EU u sektoru zaštite životne sredine, Brnabić je rekla da je pre nekoliko godina rekla da je samo šest milijardi evra potrebno da postrojenja za prečišćavanje voda, a da je sa sve ukupno potrebno "daleko više od 10 milijardi evra".

Komesar za susedsku politiku i pregovore o proširenju EU Oliver Varhelji ocenio je da je otvarnjem Klastera 4 na Međuvladinoj konferenciji sa Srbijom potvrđeno da je ona učinila važan korak ka pristupanju Evropskoj uniji.

Ovim korakom se šalje snažan politički signal o predanosti EU da nam se Srbija pridruži, rekao je Varhelji na konferenciji za novinare, uz napomenu da reforme u oblasti vladavine prava i normalizacija sa Kosovom određuje brzinu napretka Srbije.

On je ocenio da je ovo je veoma dobra vest za Srbiju i njene građane, ali i region, jer se šalje jasna i snažna poruka da EU ubrzava korak ka Zelenoj agendi.

Pregovori o proširenju napreduju, a EU odgovara na taj napredak i priznaje novu opredeljenje Srbije ka reformama u oblasti vladavine prava, istakao je Varhelji ukazujući na ustavnu reformu. EU će nastaviti da doprinosi i finansijski i da se fokusira na tu oblast zelene agende, da Srbija može da se usklađuje sa standarima Unije, rekao je Varhelji.

Državni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Slovenije, predsedavajuće EU, Gašper Dovžan je naglasio da za EU proširenje ostaje glavna politika i strateška investicija u mir, prosperitet i stabilnost Evrope.

Konstatovali smo da su ispunjene obaveze koje se tiču poreske politike, energetike, ali dodatni napori su potrebni u sektoru nezavisnosti pravosuđa, medijskih sloboda, borbe protiv korupcije, organizovanog kriminala, rešavanje pitanja ratnih zločina, rekao je Dovžan.

On je dodao i da će tempo napretka Srbije u procesu približavanja EU odrediti reforme vladavine prava i normalizacija odnosa sa Kosovom. Srbija je jutros na Međuvladinoj konferenciji, posle dvogodišnjeg zastoja, otvorila Klaster 4, koji, po novoj metodologiji, objedinjuje četiri srodna poglavlja u pristupnim pregovorima.

U okviru Klastera 4 koji objedinjuje Zelenu agendu i održivu povezanost su poglavlja Transportna politika, Energetika, Trans-evropske mreže i Životna sredina i klimatske promene.

Čestitka Borelja

Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj čestitao je na Tviteru premijerki Srbije Ani Brnabić otvaranja Klastera 4 u pregovorima Srbije sa EU i istakao da je sada važno da Beograd nastavi da radi na vladavini prava i dijalogu sa Prištinom.

"Danas, otvorili smo Klaster 4 - Zelena agenda i održiva povezanost, sa Srbijom. Čestitke @anabrnabic na ovom važnom koraku na evropskom putu Srbije", napisao je Borelj.

"Sada, važno je da se napreduje na poslu koji je ispred, uključujući vladavinu prava, usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU i dijalogu Beograda i Prištine", napisao je Borelj.

Borelj je bio najavljivan da će se ovog jutra obratiti na konferenciji za novinare u Briselu s premijerkom Srbije Anom Brnabić, ali su to učinili evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji i državni sekretar slovenačkog ministarstva spoljnih poslova Gaspar Dovžan.

"Velike i dobre vesti"

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio je danas da su "velike i dobre vesti" došle iz Brisela, gde je Srbija otvorila jedan pregovarački klaster i to je nazvao "značajnim i velikim uspehom".

Vučić je u objavi na Instagramu podsetio da taj klaster obuhvata četiri pregovaračka poglavlja koja se tiču transportne politike, transevropskih mreža, životne sredine i energetike, i zahvalio se predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen i svim državama članicama, kao i građanima Srbije.

"Čestitke građanima Srbije, jer su oni najzaslužniji za reforme koje smo sprovodili u prethodnom periodu", rekao je Vučić. "Od Vlade Srbije tražim i molim ih da nastave i da ubrzaju reforme u oblasti vladavine prava, ali i svim oblastima o kojima sam govorio. Ovo je veliki podsticaj i podstrek - kada smo ujedinjeni, kada smo svi zajedno i borimo se za našu zemlju uvek možemo sve da postignemo", poručio je predsednik Srbije u obraćanju na svom zvaničnom Instagram nalogu.

A poslanik Evropskog parlamenta i izvestilac za Srbiju Vladimir Bilčik ocenio je danas da je otvaranje Klastera 4 sa Srbijom dobra vest kada je reč o proširenju EU.

Napredovanje u poglavljima koja su povezana sa Zelenom agendom, zaštitom životne sredine, transportu i energiji prilika je da Srbija demonstrira svoju predanost evropskoj budućnosti i usaglašavanju sa ciljevima EU kada je reč o klimatskoj politici, dodao je Bilčik na Tviteru.

Beširi: Otvaranje klastera 4 pritisak na Vladu da uredi oblast zaštite životne sredine

Odluka EU da otvori klaster 4 sa temom životne sredine doneta je u trenutku kada građani u Srbiji blokiraju puteve zahtevajući čist vazduh, vodu i zemljište, traže da kompanija Rio Tinto ne dođe u Srbiju i da se zakonom zabrabni eksploatacija litijuma.

Naim Leo Beširi iz Instituta za evropske poslove smatra da je EU odlukom da u ovom trenutku otvori poglavlja o životnoj sredini poslala poruku i Vladi i građanima.

"Meni deluje da je EU odlučila da da "boost" ne samo Vladi Srbije, kao što je rekla ministarka (za evropske integracije Jadranka) Joksimović, već i jedan pritisak na vladu Srbije da se poglavlja koja su najlošije ocenjena, pre svega poglavlje 27 zaštita životne sredine je najlošije ocenjeno od svih poglavlja, usaglašavanje sa pravom EU, i to je pritisak na vlast u narednim godinama da se to polje uredi", kaže Beširi za Glas Amerike.

Za usklađivanje sa evropskim standardima u oblasti zaštite životne sredine, Srbiji će biti potrebno više od 10 milijardi evra, procenila je premijerka Ana Brnabić.

Baš zato, kaže Beširi, Srbija ovu oblast i ne može da sredi bez EU.

"Imamo stotine divljnih deponija, užasno zagađene reke, zemljište, vazduh sad već svake zime ozbiljno osećamo, tako da ta pitanja ne mogu da se reši, ni energetska efikasnost i nezavisnost ne može da se reši bez ozbiljnih investicija koje Srbija ne može da priušti sama. Može da priušti kroz donacije EU i povoljne kredite evropskih banaka, i to će proces trajati dosta dugo. Kada pogledamo priključivanje drugih zemalja Istočne Evrope, videćemo da su postojala prelazna merila, da ste vi postajali članica EU iako niste ispunili sve kriterijume koje propisuje EU, to je sektor koji zahteva velika sredstva jer je decenijama skroz ignorisan. Zato je potrebna ne samo deklarativna podrška EU, već i ozbiljna finansijska podrška".

Sa nova četiri, Srbija sada ima otvorena 22 poglavlja od 35. Samo su dva privremeno zatvorena.

Beširi kaže da se Srbija tokom pregovaračkog procesa sa EU nije pokazala kao kredibilan partner jer ne ispunjava obećano u zadatim rokovima.

"Ja bih rekao da je otvaranje kllastera uspeh sa ozbiljnom dozom skepticizma. Srbija je u poseldnjih 8,9 godina razgovora sa EU, a svakako od 2014, pokazala da nije kredibilan partner u reformama i pregovorima. Srbija je pokazala da ne sprovodi reforme brzinom koju je sama predložila EU, konstantno se kasni, konstantno se krši obećanje koje se daje Briselu...Odlazak u EU nije samo deklarativan, podrazumeva ozbiljne reforme, promenu zakona, promenu sistema i kontinuirano pokazivanje da ste spremni da takav sistem primenite. Srbija u ovom drugom konstatno podbacuje i ne uspeva da uveri ne samo EU, već i građane, da je spremna da sprovede reforme. Sa jedne strane se može gledati kao uspeh, jer smo stigli do broja 22 otvorenih poglavlja od ukupno 35, ali sa druge strane, ako izuzmemo Tursku, Srbija je zemlja koja najduže pregovara sa EU. Mi još nismo ni na pola posla", zaključuje Beširi u razgovoru za Glas Amerike.

XS
SM
MD
LG