Javna dobra Srbije, oličena pre svega u prirodnim resursima i životnoj sredini sve češće su meta koruptivnih radnji, a građani moraju da uzimaju u svoje ruke posao države i štite vode, rude, zemljište ili vazduh upravo od države i stranih investitora – osnovna je poruka debate "Zarobljeno javno dobro u zarobljenoj državi", koju su organizovali Evropski pokret u Srbiji i Fondacija Fridrih Ebert.
Korupcija je teško dokaziva i često ne postoji dokaz da je neka osoba uzela novac, ali postoji sumnja zašto se neke stvari dozvoljavaju, što po rečima Jovana Rajića, predsednika Upravnog odbora RERI-ja, svakako potvrđuje da se radi o zloupotrebi javnog dobra i javnih resursa građana ove zemlje i države Srbije.
“Imate recimo u Zrenjaninu čuvenu fabriku Linglong koja se gradi iza kineskog zida, mimo očiju javnosti, gde ljudi, novinari ne mogu da priđu ni na javnu površinu koja se nalazi ispred fabrike. Imate 10 ili 11 građevinskih dozvola koje se izdaju bez prethodno sprovedene procene uticaja na životnu sredinu. Bez da ljudi znaju kako će izgradnja tog postrojenja uticati na život građana Zrenjanina”, rekao je Rajić.
Miroslav Mijatović iz Koalicije za nadzor javnih finansija je rekao da su analizirali bilateralne sporazume koji su sklopljeni 2019 i 2020 godine.
Takvim direktnim ugovorima sa ekskluzivitetom se apsolutno suzbija konkurencija i o njima građani ne znaju ništa, kaže Mijatović.
“Tokom te dve godine imamo 28 ugovora koji su vredni su 4 milijarde evra, a mi nemamo nikakav uvid u te ugovore, šta u njima piše”, istakao je Mijatović i postavio pitanje kakve tehnologije Srbija dobija takvim investicijama.
“Nama strani investitori koji dolaze ovde, između ostalog i kineski investitori, mogu biti glavni zagovarači da mi nikada ne pristupimo Evropskoj uniji, jer oni upravo dolaze ovde iz prikrivene državne pomoći, a to su ti ustupci njima, svim investitorima da se ne pridržavaju zaštite životne sredine", podvlači on.
Nadovezujući se na ovu tezu, Jovan Rajić (RERI) je ocenio da u Srbiju dolaze prljave tehnologije kojima više nigde nema mesta i koje su proterane čak i iz Kine:
“Oni ne mogu da rade u Poljskoj, ne mogu da rade u Mađarskoj ili u Češkoj, a probali su u tim konzervativnijim sredinama, otvorenijim prema tim prljavim tehnologijama. Možda neko od njih bi tamo otišao da je mogao. Nije mogao niko, jer tamo postoje neki mehanizmi kontrole. Ovde nažalost ne postoje nikakvi mehanizmi. Ovde može da dođe ko god želi i ko se dogovori pod određenim uslovima da radi", kaže Rajić.
Iva Marković iz inicijative “Pravo na vodu”, je govoreći sistemima za preradu otpadnih voda podsetila da je Srbija imala mogućnost da te projekte sprovodi u saradnji sa Evropskom unijom koja zahteva mnogo birokratije, papira i provera, ali da je to na kraju urađeno u nekakvoj direknoj pogodbi sa Kinom, zbog čega se o tim tehnologijama ne zna ništa.
“Kod nas toliko uništena životna sredina i priroda da su građani morali da ustanu jer je to postalo egzistencijalno pitanje. Da je pitanje pitke vode sada u ravni sa pitanjem krova nad glavom”, poručila Marković i istakla da danas civilno društvo radi posao države i štiti javna dobra.
“Sve, pa i pitanje zaštite životne sredine zapravo političko pitanje, što ne mora da bude loše”, dodala je Marković dok je Jovan Rajić ocenio da predstavnici vlasti smatraju da imaju tapiju na to da se bave politikom:
“Vi vidite besnu reakciju onih koji vrše vlast u ovoj zemlji kada neko pomene neko pitanje koje njima ne odgovara. Oni kažu - to je politička agenda, vi se bavite politikom. Pa šta! To je život, to je životno pitanje. Mi živimo u jednoj neprirodnoj situaciji - mi štitimo javno dobro od svoje države i investitora. Od ljudi koji vrše vlast i od investitora. Posao države jeste da štiti javno dobro i da ga čuva za sve nas. Ovde je situacija šizofrena – mi čuvamo javno dobro od države, odnosno od ljudi koji vrše vlast danas u ovoj zemlji i investitora kojima ti ljudi koji vrše vlast dozvoljavaju da rade šta hoće”, rekao je Rajić.
Učesnici debate su istakli i da se u Srbiji menjaju zakoni i propisi kojima se korupcija praktično ozakonjuje i stvaraju uslovi za bujanje korupcije. Kako je istaknuto praktično se ruši ustavni poredak zemlje jer dozvoljava neposredna pogodba države za investitorima. A tu gde nema transparenstnosti, gde nema javnih nabavki, gde nema procedura – tu počinje korupcija, rečeno je na današnjoj debati.
