Linkovi

Ćuta: Države nema i građani moraju da uzmu zakon u svoje ruke


Protest za zaštitu životne sredine "Ekokoški ustanak", ispred zgrade Doma Narodne skupštine Srbije, u Beogradu, 10. aprila 2021. (Foto: VOA/Jovana Đurović)

Nije pitanje da li država radi svoj posao ili ne. Država ne postoji, zbog čega građani moraju da uzmu zakon u svoje ruke, izjavio je danas ekološki aktivista iz pokreta Odbranimo reke Stare planine Aleksandar Jovanović Ćuta i dodao da kad god država ćuti i ne odgovara na zahteve i pitanja građana to znači da je u pozadini kriminal i pljačka.

Na današnjoj onlajn debati "Informacije o zaštiti životne sredine - koliko je teško doći do njih", Jovanović je podsetio na slučaj Stare planine i bespravnog podizanja mini hidroelektrana 2016. i 2017. godine, kada su građani morali da rade posao države i ruše sve što su razni investitori radili mimo zakona i ostavili planinu bez reka.

"Kad institucija koja je u obavezi da pruži informaciju od javnog značaja to ne radi, ja onda uzmem pa presretnem predsednika države na ulicama Pirota i onda tražim direktno od njega tu informaciju. To isto važi i za premijerku Anu Brnabić, to isto važi i za institucije koje ćute. I nekoliko puta su me i bukvalno izbacivali iz raznih kabineta, jer ako država ćuti - ja im dođem na vrata", rekao je Jovanović na debati.

Poverenik za informacije od javnog značaja Milan Marinović je, govoreći o novom Zakonu o slobodnom pristupu informacijama, rekao da su u odnosu na prvu verziju zakona mnoge primedbe javnosti i međunarodnih institucija usvojene i da je onaj tekst koji je bio na javnoj raspravi u značajnoj meri poboljšan.

"Zakon je učinjen još boljim, a moja je ocena bila i pre toga da je on suštini bio ka većem ostvarenju prava. Sama činjenica da najveći broj žalbi koji dođe do nadležnog tela, do poverenika je zbog nepostupanja organa vlasti, a da to nije sankcionisano 17 godina - sada će biti sankcionisano od strane poverenika. Sama ta činjenica će uticati i na efikasnije, i na brže postupanje i samim tim na brže dobijanje informacija", rekao je Marinović.

Po podacima koje je izneo Poverenik za informacije od javnog značaja u prvih 10 godina prosečno je godišnje podnošeno oko jedan odsto žalbi zbog informacija o životnoj sredini, a u prva četiri meseca ove godine te žalbe su činile 4,8 odsto.

Aleksandar Jovanović Ćuta o borbi za dostupnost informacija iz oblasti ekologije
please wait

No media source currently available

0:00 0:01:31 0:00

Pomoćnica generalnog sekretara poverenika Slavoljupka Pavlović rekla je da je najviše žalbi u oblasti zaštite životne sredine bilo kada je reč o informacijama koje se odnose na kvalitet vazduha i upravljanje otpadom, kao i na projekte koji mogu imati uticaj na životnu sredinu kakvi su Rio Tinto i mini hidroelektrane.

Ona je ukazala da je kao i u drugim slučajevima žalbi, prvi problem ćutanje uprave.

Novinarka CINS-a Dina Đorđević je kao novinarka istraživačkog portala potvrdila da postaje sve teže dobiti tražene informacije od predstavnika vlasti i kao primere iznela slučajeve tendera u EPS-u, zagađenog vazduha u Smederevu i okolini ili Ziđinga koji posluje u Boru. Prema njenim rečima donedavno je dobijanje traženih informacija još nekako i bilo moguće, ali se sada institucije polako zatvaraju:

"Ministarstvo za zaštitu životne sredine sada insistira da svaki put pita sud za svaki predmet, što celu operaciju odlaže na 40 dana, pa ni nakon toga ne odgovori", rekla je Đorđević i naglasila da je Zavod za zaštitu prirode jedna od malobrojnih institucija koja odgovorno radi svoj posao i uvek brzo odgovori na zahteve za traženim informacijama.

Mirko Popović iz nevladine organizacije RERI je istakao da je RERI u poslednje dve godine pokrenuo više od 150 raznih slučajeva i dodao da bi bez istitucije poverenika koja je građena više od 10 godina, bilo jako teško dobiti tražene informacije.

"Budući da mi živimo u društvu u kojem je najveći izazov razumeti jednu fundamentalnu činjenicu da informacija, podatak, dokumenti koja nastaje u radu organa javnih vlasti pripada nama. Nema onoga što je tajno u radu javnih vlasti, osim u izuzetnim slučajevima kada je to označeno iz posebnih razloga oznakom tajnosti", poručio je Popović i ocenio da javni službenici ne razumeju da nema onoga u njihovom poslu što je tajno.

"To treba i javnost da razume i mislim da bi onda mnogo više se zalagala za svoje pravo da zna", nastavio je Popović i podsetio da je Srbija ove godine dobila najnižu ocenu od 2012. godine na globalnom indeksu percepcije korupcije i da u Srbiji kontinuirano opada standard demokratije.

Bivša poverenica Hrvatske za slobodan pristup informacijama Anamarija Musa je potvrdila tezu da i odlaganje davanja informacija od strane državnih organa zapravo znači uskraćivanje informacija. Prema njenoj oceni šira javnost često ne percipira kao važne informacije o životnoj sredini, a po iskustvu Hrvatske nije bilo puno zahteva za dobijanje javnih informacija u vezi sa ekologijom, koliko bi se očekivalo da ih bude.

"Stvarnost ne prati tu važnost", istakla je Musa, dok je direktorka projekta za odgovornu vlast američkog Programa za razvoj (USAID) Džeklin Vilijams Bridžers rekla je da su podaci o životnoj sredini važni, jer se odnose na ono što direktno utiče na zdravlje ljudi.

XS
SM
MD
LG