Linkovi

Spoljnopolitička platforma republikanaca zasnovana na Trampovoj agendi "Amerika prvo"


Predsednik Donald Tramp na republikanskoj nacionalnoj konvenciji u Šarlotu, u Severnoj Karolini, 24. avgust 2020.

Spoljnopolitička agenda Republikanske stranke je protekle četiri godine gotovo u potpunosti definisana pristupom predsednika Donalda Trampa međunarodnim odnosima, koji obuhvata nove trgovinske sporazume, spekticizam prema međunarodnim organizacijama i pozive da se smanji broj američkih vojnika u inostranstvu.

Zbog pandemije koronavirusa i mera za njeno suzbijanje, republikanci ove godine nisu utvrđivali novu stranačku platformu, u kojoj se tradicionalno iznosi partijska vizija i politički prioriteti.

Međutim, Republikanska stranka je u rezoluciji, objavljenoj na konvenciji u Šarlotu u Severnoj Karolini, navela da bi "nesumnjivo jednoglasno podržala agendu Trampove administracije, da je mogla da se sastane ove godine i napiše novu platformu".

Stranka je podržala Trampove spoljnopolitičke ciljeve, koji uglavnom odražavaju predsednikov slogan "Amerika prvo", prvobitno iznesen tokom kampanje 2016. godine, a zatim ponovljen u ponedeljak u agendi za drugi mandat, koju je objavio njegov izborni štab. Među drugim spoljnopolitičkim ciljevima su "vraćanje vojnika kući" i "kraj zavisnosti od Kine".

Kina

Kina je postala jedna od glavnih spoljnopolitičkih tema u kampanji za izbore 2020. godine zbog Trampovog trgovinskog rata, ali i odgovora Pekinga na pandemiju koronavirusa.

Predsednik Donald Tramp rukuje se sa kineskim vicepremijerom Liu Heom, nakon potpisivanja trgovinskog sporazuma u Beloj kući, 15. januar 2020. (Foto: AP/Evan Vucci)
Predsednik Donald Tramp rukuje se sa kineskim vicepremijerom Liu Heom, nakon potpisivanja trgovinskog sporazuma u Beloj kući, 15. januar 2020. (Foto: AP/Evan Vucci)

Sjedinjene Države i Kina su u junu potpisale prvu fazu trgovinskog dogovora posle međusobnog uvođenja tarifa na proizvode vredne milijarde dolara. Republikanska stranka je pozdravila sporazum kao dokaz da predsednik može da ispuni svoje trgovinske ciljeve. Dogovor je potpisan nakon što je Trampova administracija postigla novi trgovinski sporazum za Severnu Ameriku.

Međutim, pregovori o drugoj fazi dogovora sa Kinom su u zastoju. Tramp je u julu rekao da mu taj sporazum "znači mnogo manje" zbog, kako je ocenio, kineske uloge u širenju pandemije koronavirusa. Ovog meseca je otkazao novu rundu trgovinskih pregovora sa Kinom, navodeći da "trenutno ne želi da priča s njom".

Pojedini članovi Republikanske stranke zatražili su od Trampa da zauzme još oštriji stav o Kini.

Edvard Olden, visoki saradnik Saveta za spoljnopolitičke ondnose, očekuje da će Tramp, ako bude ponovo izabran, dodatno zaoštriti spor sa Kinom.

“Obe stranke, a naročito republikanska, vide Kinu ne samo kao ekonomskog rivala, već i kao sve veću bezbednosnu pretnju", ocenjuje Olden.

Među ciljevima u Trampovoj agendi za drugi mandat su i "povratak milion radnih mesta u proizvodnom sektoru iz Kine" i sprečavanje sklapanje federalnih ugovora sa kompanijama koje sele poslove u Kinu.​

Avganistan

Predsednik Tramp u platformi za drugi mandat obećava i da će "zaustaviti beskonačne ratove" i vratiti američke vojnike kući, a slično je poručio i u kampanji 2016. godine.

Iako često ponavlja da želi da okonča ratove u Iraku, Siriji i Avganistanu, Tramp se suočava sa problemima kada je reč o ispunjenju cilja da smanji broj američkih vojnika raspoređenih u inostranstvu.

Američki vojnici u Avganistanu (Foto: Rojters/Lucas Jackson)
Američki vojnici u Avganistanu (Foto: Rojters/Lucas Jackson)

Predsednik Tramp je 2017. godine, na zahtev tadašnjeg komandanta snaga u Avganistanu Džona Nikolsona, pristao da poveća broj vojnika u toj zemlji na oko 14.000.

Broj pripadnika američkih snaga u Avganistanu sada je ponovo 8.500, što je gotovo isti nivo kao i kada je Tramp preuzeo položaj 2017. godine.

Predsednik je nedavno izneo plan za dalje povlačenje američkih trupa, što je deo još neispunjenih uslova iznesenih u sporazumu koji su SAD i Talibani potpisali ranije ove godine.

Tramp je pravdao pregovore sa Talibanima, navodeći u obraćanju u Ujedinjenim nacijama 2019. godine da "SAD nikada nisu verovale da postoje stalni neprijatelji".

Čarls Stivenson, profesor američke spoljne politike na Univerzitetu Džons Hopkins (SAIS), rekao je da kandidati obe stranke često obećavaju da će smanjiti broj vojnika, ali da teško ispunjavaju to obećanje kada preuzmu predsednički položaj.

“Postoji cena potpunog povlačenja iz regiona, uključujući diplomatsku i političku", ističe Stivenson.

Međunarodni savezi

Trampov pristup diplomatiji je mnogo drugačiji od većine bivših američkih predsednika. Javno je dovodio u pitanje vrednost međunarodnih saveza i organizacija, među kojima su NATO, Svetska trgovinska organizacija (STO) i Svetska zdravstvena organizacija (SZO).

Kada je reč o NATO-u, Tramp je tvrdio da mnoge članice ne troše dovoljno novca na odbranu i da time ne ispunjavaju u potpunosti zacrtane ciljeve.

“NATO članice moraju da plaćaju više, SAD moraju da plaćaju manje. To nije fer", tvitovao je Tramp pre samita alijanse 2018. godine.

Predsednik Donald Tramp na samitu u Londonu, 4. decembar 2019. godine (Foto: AP)
Predsednik Donald Tramp na samitu u Londonu, 4. decembar 2019. godine (Foto: AP)

Ekonomski troškovi često su ključni faktor u Trampovim spoljnopolitičkim stavovima. Američki lider preispitivao je troškove održavanja velikih američkih vojnih baza širom sveta, uključujući u Japanu, Južnoj Koreji i Nemačkoj.

Takođe je povukao SAD iz niza međunarodnih sporazuma od preuzimanja položaja, među kojima su Pariski klimatski sporazum, Sporazum o nuklearnim snagama srednjeg dometa sa Rusijom i nuklearni sporazum sa Iranom.

Tramp je kritikovao i tradicionalne američke saveznike, a sporio se i sa nizom svetskih lidera, između ostalog, i sa liderima Nemačke, Francuske i Kanade.

Olden smatra da Trampova agenda "Amerika prvo" često zalazi u politiku koja se može bolje opisati kao "Samo Amerika".

Ističe da su SAD, pod Trampom, "potpuno napustile ideju o važnosti saveznika i međunarodne saradnje".

Tramp je pravdao svoj pristup, a u Ujedinjenim nacijama je 2019. godine poručio da "pametni lideri uvek na prvo mesto stavljaju dobrobit svog naroda i zemlje.

"Budućnost ne pripada globalistima. Budućnost pripada patriotama", naglasio je američki predsednik.

Severna Koreja

Trampovi odnosi sa svetskim liderima često imaju ključnu ulogu u njegovoj spoljnoj politici.

To je najviše očigledno u odnosima sa Severnom Korejom. Tramp je na početku mandata nazvao severnokorejskog lidera Kim Džong Una "mali raketaš" i pretio Severnoj Koreji "vatrom i besom", da bi zatim poručio da je "razvio veoma dobar odnos sa Kimom".

Tramp se sastao sa Kimom tri puta, a navodno su razmenili i najmanje 25 ličnih pisama.

Predsednik Donald Tramp i severnokorejski lider Kim Džong Un rukuju se tokom sastanka u demilitarizovanoj zoni, 30. juna 2019. godine
Predsednik Donald Tramp i severnokorejski lider Kim Džong Un rukuju se tokom sastanka u demilitarizovanoj zoni, 30. juna 2019. godine

Na prvom samitu u Singapuru 2018. godine, dvojica lidera saglasila su se da rade na "potpunoj demilitarizaciji Korejskog poluostrva", ali nikada nisu usaglasila detalje tog sporazuma.

Uprkos nedostatku detalja, Tramp je postigao određen uspeh u sastancima sa Kimom. Od početka održavanja samita, Pjongjang se uzdržao od velikih raketnih i nuklearnih testova.

Međutim, pregovori su već mesecima u zastoju, a Severna Koreja odbija da razgovara. Kim je u januaru 2020. godine rekao da je spreman na "dugoročni" spor sa Amerikom.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG