Administracija predsednika Donalda Trampa u četvrtak je zvanično obavestila Ujedinjene nacije o svom zahtevu da se Iranu ponovo uvedu sve sankcije svetske organizacije zbog, kako je navela, značajnog iranskog kršenja nuklearnog sporazuma iz 2015. godine, prenosi agencija Asošijeted pres.
Državni sekretar Majk Pompeo uručio je obaveštenje predsedniku Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Međutim, ostale članice su i pre Pompeovog poteza odbacile mogućnost obnavljanja sankcija protiv Irana i ocenile da Sjedinjene Države nemaju legalno pravo da to zahtevaju, s obzirom na to da se predsednik Tramp 2018. godine povukao iz nuklearnog sporazuma.
U pismi ambasadoru Indonezije, koja trenutno predsedava Savetom bezbednosti, Pompeo je naveo da Sjedinjene Države obaveštavaju to telo o "značajnom nepoštovanju" Irana u vezi sa nuklearnim sporazumom. Kao rezultat toga, kako je naveo Pompeo, pokrenut je proces ponovnog uvođenja sankcija UN.
Međunarodna agencija za atomsku energiju navela je da postoji određeno iransko kršenja sporazuma, ali je Teheran saopštio da je to rezultat američkog kršenja dogovora zbog povlačenja a zatim i ponovnog uvođenja oštrih unilateralnih sankcija.
Pompeo je u pismu naveo da su evropske potpisnice sporazuma pokušale da nateraju Iran da ga ponovo poštuje, ali da "uprkos sveobuhvatnim naporima i diplomatiji tih zemalja, i dalje postoji iransko "značajno nepoštovanje".
Američki državni sekretar je posle podnošenja zahteva rekao novinarima da će SAD uraditi sve što mogu da sprovode sankcije UN protiv Irana, ako se budu kršile.
Uz Pompeovo pismo, podneto je i objašnjenje na šest strana o tome zašto Amerika veruje da ima pravo da zatraži ponovno uvođenje sankcija, odnosno da pokrene proces na koji potpisnice imaju pravo zahvaljujući rezoluciji Saveta bezbednosti kojom je dogovor potvrđen.
Amerika tvrdi da se povlačenjem iz nuklearnog sporazuma ne poništava njeno pravo kao prvobitne potpisnice i stalne članice Saveta bezbednosti da zahteva obnavljanje sankcija.
Taj argument su, međutim, već odbacile ostale članice SB UN, među kojima su uz Kinu i Rusiju i američki saveznici Britanija i Francuska.
"Ne mislimo da imaju legalno pravo da to pokrenu. Zbog toga ćemo naravno to da osporimo", rekao je ruski ambasador Vasilij Nebenzja.
Kina je saopštila da je saglasna sa ruskim stavom, a iranski šef diplomatije Džavad Zarif rekao je u telefonskom razgovoru generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija Antoniu Guterešu da Savet bezbednosti mora da se odupre američkom zahtevu.
“To bi imalo opasne posledice po međunarodno pravo i samo bi uništilo međunarodne mehanizme i diskreditovalo Savet bezbednosti", ocenio je Zarif.
Prema odredbama rezolucije Saveta bezbednosti, današnjim obaveštenjem SAD počinje rok od 30 dana posle kojeg bi sankcije UN uvedene Iranu pre 2015. godine, a posle ublažene, bile obnovljene osim ako se ne usvoji posebna rezolucija kojom se produžava njihova suspenzija.
Međutim, Sjedinjene Države bi iskoristile pravo veta da blokiraju usvajanje bilo koje rezolucije kojom bi bilo produženo ublažavanje sankcija. Zbog legalne debate u pogledu zahteva SAD, moguće je da će ga ostale članice jednostavno ignorisati što bi dovelo u pitanje relevatnost Saveta bezbednosti i njegovu sposobnost da sprovodi svoje pravno obavezujuće odluke, navodi AP.
Evropljani strahuju da bi zbog ponovnog uvođenja sankcija, Iran mogao da se u potpunosti povuče iz sporazuma i da nastavi sa naporima da razvije atomsko oružje. Trampova administracija saopštila je da se povukla iz dogovora upravo zato što je doveo do ublažavanja sankcija, čime je otvoren veliki izvor prihoda za Iran, dok su istovremeno ublažena ograničenja na njegovu nuklearnu aktivnost koja se finansira tim novcem.
