Linkovi

Tramp preti povlačenjem, optužuje Nemačku da nedovoljno izdvaja za NATO


Trodimenzionalni simbol Severnoatlantske alijanse ispred sedišta organizacije u Briselu (Foto: Reuters)

Američki predsednik Donald Trump potvrdio je da želi da smanji broj američkih trupa stacioniranih u američkim vojnim bazama u Nemačkoj, iznoseći da lideri evropskih sila ne troše dovoljno na sopstvenu odbranu.

“Oni duguju NATO-u milijarde dolara i to znaju", rekao je Trump.

"Zašto bismo radili ono što radimo, ako ne plaćaju?"

Manje od 24 sata kasnije, nakon telefonskog razgovora sa predsednikom Trampom, Generalni sekretar NATO-a, Jens Stoltenberg saopštio je da još nije dogovoren vremenski rok ni čvrst plan za predloženo povlačenje najmanje 9.500 američkih vojnika iz Nemačke.

Stoltenberg je takođe sugerisao da bi odluka mogla da bude ublažena, ukoliko Berlin pristane da poveća svoj doprinos vojnom budžetu Alijanse, kao i da očekuje “pregovore” o tom pitanju na dvodnevnom samitu ministara odbrane članica NATO-a, koji bi trebalo da bude održan u sredu i četvrtak. (17. i 18. juna)

U međuvremenu, najavljeno premeštanje vojnika iz Nemačke u Poljsku pojačalo je bojazan kod mnogih američkih i evropskih lidera da Trampova administracija namerava da napusti ulogu garanta bezbednosti Evrope.

Niz republikanskih i demokratskih lidera u Kongresu nazvalo je eventualnu promenu politike, kratkovidom i potencijalno opasnom za američku bezbednost.

Evropljani, međutim, već duže vreme slute da bi promene zaista mogle da uslede. Prvi evropski lider, koji je uočio smanjeni interes aktuelne Bele kuće za održavanje transatlantskih odnosa bio je francuski predsednik Emanuel Makron.

Još prošle jeseni, u intervjuu britanskom nedeljniku Ekonomist, Makron je upozorio da se “Evropa suočava sa prvim američkim predsednikom, koji ne deli našu viziju evropskog projekta”, kao i da je vreme da “članice NATO-a preispitaju do koje mere su Sjedinjene Države uopšte privržene Severnoatlantskoj alijansi.”

Prema Makronu, pojačano američko laviranje oko zaštite Evrope, odvija se u jeku pogoršanog geostrateškog položaja starog kontinenta, uspona Kine, sve autoritarnije vlasti u Turskoj i Rusiji, kao i Bregzita, koji je Evropsku uniju de facto učinio slabijom.

Sa takvom ocenom i upozorenjem slažu se i mnogi analitičari, uključujući Stivena Sejboa, eksperta Američkog instituta za savremene nemačke studije.

Međutim, on takođe napominje da evropske teškoće nisu isključivo posledica odnosa Trampove administracije prema transatlantskom savezništvu, već i rezultat dugogodišnjeg zanemarivanja pitanja kolektivne bezbednosti od strane evropskih članica NATO-a:

“Umesto funkcionalnog evropskog vođstva u spoljnoj i odbrambenoj politici, SAD nemaju jednog, usaglašenog evropskog partnera za saradnju i dijalog”.

Heder Konli, analitičarka za Evropu u Centru za međunarodne i strateške studije sumnja da će najnovija epizoda biti dovoljan podstrek za veću evropsku bezbednosnu integraciju.

Jedino će ubrzati pisanje o evropskoj odbrambenoj strategiji i pisanje beleški u kojima se opisuje potreba za većom autonomijom u odnosu na američku odbranu. Kao što generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg često navodi, 80 odsto odbrambenih snaga NATO-a čine članice Aljanse koje nisu u Evropskoj uniji. Od preostalih 20 procenata, Francuska i dalje ima najznačajnije evropsko vojno učešće u NATO-u, posle koje slede Nemačka, Italija i Poljska”.

Sejbo dodatne teškoće vidi i u eventualno različitim pristupima SAD i Evrope prema Kini, za koju kaže da je opasniji “egzistencijalni” rizik za Zapad nego što je Sovjetski Savez ikada bio:

“Sjedinjenim Državama su potrebni saveznici i partneri ukoliko žele da sačuvaju svoju vodeću ulogu i svoje vrednosti. Evropljani su i dalje najbolja opcija, razlaz bi mogao da oslabi pozicije i Amerike i Evrope.”

Jens Stoltenberg, generalni sekretar NATO-a, nedavno je za Alantski savet govorio o potrebi dubljeg političkog povezivanja NATO-a sa susedima Kine, koji već imaju sporazume o partnerstvu sa zapadnom Alijansom.

Po njemu, "ne radi se o globalnom prisustvu, već globalnom pristupu:”

„Potrebno je da još više sarađujemo sa istomišljenicima, poput Australije, Japana, Novog Zelanda i [Južne] Koreje, kako bismo očuvali globalna pravila i institucije koje su decenijama doprinosile našoj bezbednosti. Cilj je postaviti norme i standarde i u svemiru i sajber-prostoru - o novim tehnologijama i globalnoj kontroli naoružanja, u prilog dalje izgradnje sveta na temeljima slobode i demokratije, umesto ucene i prisile".

Neki Stoltenbergov apel tumače kao prikriveni opis onoga što zapadni analitičari veruju da čini srž kineske politike na međunarodnoj sceni - ucena slabijih nacija putem ekonomskog i diplomatskog pritiska.

Makronova poruka Evropi:

"Ako se ne probudimo preti veliki rizik da ćemo dugoročno nestati u geopolitičkom smislu odnosno da više nećemo imati kontrolu nad svojom sudbinom. U to duboko verujem.”

Veliki broj Evropljana ne krije nadu u promenu na američkom vrhu na izborima u novembru, odnosno da Trampa zameni demokratski predsednički kandidat Džo Bajden.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG