“Poznati su nam navodi protiv korisnika franšize i oni su uzeti u obzir tokom temeljne analize koju smo sproveli”, navedeno je u pisanom odgovoru multinacionalne kompanije Meriot internešnel (Marriot International) na upit
Saradnja Milenijum rizortsa i Meriot internešenela
Milenijum rizorts (Millennium Resorts) i američki hotelski lanac Meriot internešnel (Marriot International) 19. maja potpisali su ugovor o saradnji u izgradnji kompleksa u Vranjskoj Banji - na jugu Srbije.
Uz predstavnike tih kompanija – potpisivanju su prisustvovali premijerka Ana Brnabić i ambasador Sjedinjenih Država u Srbiji Entoni Godfri.
Stojan Vujko, direktor Milenijum tima, rekao je tom prilikom da će ta kompanija uložiti 90 miliona evra u hotelski kompleks koji će se sastojati od dva hotela brenda Meriot i medicinskog centra Sofka. Kako je ukazao, prva faza radova trebalo bi da bude završena 2023. godine, a poslednja do 2026. godine.
Markus Lenart, regionalni potpredsednik Meriot internešenel, ukazao je da je Srbija za tu kompaniju jedan od strateških prioriteta u regionu.
"Srbija je tržište koje ima ogroman potencijal, i investitori to prepoznaju na internacionalnom nivou - širi se kapacitet aerodroma, razvija se infrastruktura i to su sve znaci da postoji poverenje da će Srbija imati odgovarajuću ulogu na međunarodnom tržištu", rekao je Lenart.
Entoni Godfri, ambasador Sjedinjenih Država u Srbiji, ocenio je da se radi o važnoj prekretnici u ekonomskim i kultutnim odnosima Srbije i SAD i poručio da ovakvi projekti ukazuju na oporavak privrede od posledica pandemije.
Premijerka Srbije Ana Brnabić je istakla da se radi o najvećem projektu kompanije Meriot internešenel na Balkanu, i najvećoj investiciji u srpski turizam. Istakla je veliki značaj ove investicije za Vranjsku Banju i jug Srbije.
"Investicija će za jug Srbije značiti oživljavanje, budućnost i dolazak novih investitora, poslove i plate i bolji kvalitet života", rekla je Brnabić.
Na novinarsko pitanje o tvrdnjama lidera Narodne stranke Vuka Jeremića da je kompanija Milenijum tim do imovine u Vranjskoj Banji došla po povlašćenoj ceni, premijerka Srbije je odgovorila da do sada nije bilo nikakvog interesovanja za ulaganja u kapacitete te banje, koji su bili nezavršeni ili ruinirani.
"Ti koji govore da je nešto prodato ispod cene, volela bih da dovedu makar jednog investitora, za bilo koju cenu, da uzme neku našu banju, da uloži ne 90 nego devet ili jedan milion evra", rekla je Brnabić.
Glasa Amerike povodom ugovora o saradnji koji je taj američki hotelijer potpisao sa srpskom kompanijom Milenijum rizorts (Millennium Resorts – ćerke firme koja se nalazi u stopostotnom vlasništvu preduzeća Milenijum tim (Millennium Team).
Meriot internešnel kontaktirali smo pošto je objavljeno da će sarađivati na projektu hotelskog kompleksa u Vranjskoj Banji na jugu Srbije - posla čija vrednost, kako je najavljeno, iznosi 90 miliona evra.
Razlog tome su brojni istraživački tekstovi nezavisnih medija u Srbiji koji kompaniju Milenijum tim povezuju sa mnogim koruptivnim aktivnostima, kao i kontroverznim noćnim rušenjem u beogradskoj četvrti Savamala, čiji izvršitelji i nalogodavci pravosudnim organima i javnosti Srbije nisu poznati ni pet godina posle tog događaja.
Meriot internešnel je u kratkom odgovoru Glasu Amerike pojasnio da ima dugogodišnju proceduru koja služi za procenu potencijalnih vlasnika i korisnika franšize hotela te kompanije.
“Taj proces je sproveden i u ovom slučaju, u skladu sa našim redovnim protokolom”, precizirano je u odgovoru u kom je istaknuto i da Meriot internešnel nije finansijski investitor u projekat.
“Već je kompanija dala ograničenu licencu na osnovu ugovora o franšizi. To znači da primalac franšize može da koristi neke naše određene brendove u skladu sa standardima i zahtevima navedenim u ugovoru o franšizi”, zaključeno je u odgovoru Glasu Amerike jedne od najpoznatijih svetskih hotelijerskih kompanija koja pod svojim okriljem ima trideset hotelskih brendova, poput “Ric-Karltona”, “Šeratona”, “Bulgarija” i naravno “Meriota”, 7.000 objekata u više od 131 države i teritorije širom sveta.
Prema javno dostupnim podacima kompanija Meriot internešnel je u 2019. imala 174.000 zaposlenih, dok je u 2020. taj broj opao na 121.000.
Šta je Milenijum tim?
Na zvaničnoj internet stranici kompanije Milenijum tim navedeno je da je to preduzeće u privatnom vlasništvu, od kada je nastalo 2003, izraslo u regionalnog lidera u oblasti izgradnje hidrotehničkih i infrastrukturnih objekata - poput saobraćajnica, železnica, gasovoda, toplovoda.
Takođe, na sajtu kompanije ukazano je da gaji partnerske odnose sa Gazpromom (ruskom državnom energetskom kompanijom), Naftnom industrijom Srbije (koja je u većinskom ruskom vlasništvu), Srbijagasom (srpskom državnom kompanijom za skladištenje transport i distribuciju prirodnog gasa), Fijatom, ali i Belgrade Waterfront-om, odnosno Društvom Beograd na vodi d.o.o. realizatorom zajedničkog projekta Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata “Beograd na vodi”, koji se od svojih početaka, nalazi na meti kritika dela javnosti i arhitektonskih stručnjaka u Srbiji.
Kompaniju Milenijum tim više nezavisnih istraživačkih medija u Srbiji dovodilo je u vezu sa vladajućom Srpskom naprednom strankom predsednika Srbije Aleksandra Vučića – označavajući je realizatorom ili izvođačem radova brojnih značajnih i unosnih državnih projekata.
Rušenje u Hercegovačkoj
Jedan od njih upravo je "Beograd na vodi" koji je uzrokovao da, prema stavovima kritičara, javno dobro poznatije kao Savski amfiteatar - inače dostupno svim građanima - pod okriljem takozvanog investitorskog urbanizma, prelazi u privatne ruke, ali i da se izgradnjom u tom pojasu reke Save podriva bezbednost Beograda, prestonice Srbije, od poplava.
Sa druge strane, realizatori projekta “Beograd na vodi” i njegov glavni zagovarač predsednik Srbije Aleksandar Vučić, javnost i struku uveravaju da je projekat u potpunosti bezbedan - ističući da predstavlja simbol ekonomskog razvoja Srbije.
Projekat je, prema tvrdnjama realizatora vredan, tri milijarde dolara, planirana je izgradnja 7.000 stanova i useljavanje 14.000 ljudi.
Upravo je u kontekstu projekta “Beograd na vodi” ime kompanije Milenijum tim, kao jednog od podizvođača u tom poslu, u javnosti Srbije imalo veoma negativan odjek.
Naime, u noći nakon parlamentarnih izgora u Srbiji 2016. godine, grupa maskiranih muškaraca blokirala je beogradsku Hercegovačku ulicu, u području “Beograda na vodi” bagerima srušila objekte dve privatne firme i jednog restorana. Svedoci, koji su se tokom noći zatekli na tom mestu, danima nakon incidenta u izjavama medijima su ukazivali da su ih maskirane nepoznate osobe presretale i pritvarale na oko sat vremena - oduzimajući im lične stvari i mobilne telefone, nakon čega su ih oslobađali. Mreža za istraživanje korupcije i kriminala (KRIK), nagrađivani nezavisni istraživački medij, objavio je snimak rušenja, ali i izjavu očevica koji je ukazao da su bageri koji su korišćeni pripadali Milenijum timu.
Kompanija je odbacila bilo kakvu umešanost u taj događaj.
Aleksandar Vučić, aktuelni predsednik Srbije, tada kao mandatar za sastav Vlade nakon tek održanih izbora, poručio je juna iste godine da je nesumnjivo da iza rušenja objekata u Savamali stoje najviši organi gradske uprave u Beogradu koji će, kako je tada rekao, snositi odgovornost. Nikoga, međutim, nije imenovao.
Tadašnji Ombudsman Saša Janković je objavio izveštaj u kom je ukazao da je u noći između 24. i 25. aprila 2016. policija odbila da izađe na teren i uskratila građanima zaštitu i da je takvo naređenje policiji stiglo, kako je u dokumentu ukazano, sa vrha.
“Više desetina ljudi u crnim uniformama i fantomkama preuzelo je faktičku vlast nad delom Beograda i mašinama preprečilo prilaz ulici, uz primenu sile srušili su objekte, dok su crni automobili sa prekrivenim registarskim tablicama patrolirali Savamalom”, deo je izveštaja tadašnjeg zaštitnika građana.
Jedina osoba koja je odgovarala u tom slučaju je Goran Stamenković koji je, u noći rušenja, bio šef smene službe beogradske policije.
Stamenković je priznao krivicu pred Višim sudom u Beogradu i osuđen je na uslovnu kaznu jer nije reagovao na prijave građana i nije poslao policajce da zaustave rušenje.
Aprila 2021. još jedan višestruko nagrađivani nezavisni istraživački medij - Balkanska istraživačka mreža (BIRN) objavio je da u periodu dužem od dve godine nadležni tom mediju odbijaju da dostave rešenje o ozakonjenju poslovno-stambenog objekta u vlasništvu Gorana Stamenkovića – koji je krivično odgovarao zbog rušenja u Savamali. BIRN je objavio da je legalizacija tog objekta, navodno, bila protivusluga za Stamenkovićevo preuzimanje krivice na sebe u slučaju rušenja u Hercegovačkoj.
Stanovi za pripadnike vojske i policije
Takođe, Balkanska istraživačka mreža je izvestila da je Milenijum tim bio uključen u posao izgradnje stanova za pripadnike vojske i policije, kao i bezbednosnih službi, u Nišu i Vranju. U okviru tog posla sa turskom kompanijom “Tasiapi”, decembra 2018. zaključen je ugovor vredan 13,1 miliona evra.
“Iznos je bio dva miliona evra veći od državne projekcije pre raspisivanja tendera, ali je ipak odobren. U martu 2019. službenik 'Tasiapija', označen inicijalima O.M. optužen je za primanje mita u vezi sa tim projektom. Optužnica protiv Milenijum tima nije podizana”, ukazano je u tekstu Balkanske istraživačke mreže (BIRN).
Poslovi gasifikacije
Milenijum tim je kompanija, koja je u slučaju nekoliko opština i gradova, strateški partner i izvođač radova na izgradnji gasovoda. Takav je slučaj bio i u beogradskoj opštini Grocka. Početna vrednost posla o kom je ugovor potpisan novembra 2012, prema objavi investitora, kompanije “Srbijagasa”, bila je oko 21 milion evra.
Prema pisanju gročanskog medija “Žig info” koji se bavi lokalnim temama od javnog interesa, projekat čiji je završetak Milenijum tim predvideo za tri godine (2015, prim.nov), još nije okončan.
Takođe, u potonjim godinama “Žig info”, ali i višestruko nagrađivani nezavisni istraživački medij “Insajder” izveštavali su da je ukupna cena projekta gasifikacije oko 30 miliona evra - što je za oko devet miliona više nego što je na njegovom početku najavio investitor “Srbijagas”.
Milenijum rizorts i Vranjska banja
Milenijum rizorts, ćerka kompanija u stopostotnom vlasništvu Milenijum tima, u drugoj polovini 2019. kupila je hotel “Železničar” u Vranjskoj banji, kao i nezavršeni objekat čija je izgradnja počela sedamdsedetih godina prošlog veka, i trebalo je da bude hotel. Država Srbija, odnosno Ministarstvo privrede, odobrilo joj je pomoć od 10 miliona evra za izgradnju dva hotela i klinike u Vranjskoj banji, objavio je nezavisni medij “Nova ekonomija”, pozivajući se na odluku Komisije za kontrolu državne pomoći.
Savet za borbu protiv korupcije saopštio je decembra 2020. da sumnja u sistemski organizovanu korupciju koja se dogodila prilikom prodaje specijalnih bolnica za rehabilitaciju u vlasništvu Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (RFPIO), među kojima su i nepokretnosti u Vranjskoj banji.
U izveštaju je ukazano da je Savet pratio rad Fonda u periodu od 2009. do 2019. godine.
"Sistemska korupcija koja je uočena bila je usmerena na svesno pričinjavanje štete. To se činilo tako što je trećim licima bilo omogućeno da se činjenjem ili nečinjenjem obogate na račun imovine Fonda putem kupovine nepokretnosti po cenama koje su znatno niže od tržišnih", precizirao je Savet za borbu protiv korupcije u izveštaju.
To telo je zaključilo da je Milenijum rizorts postao vlasnik celokupnog jezgra opštine Vranjska banja za ukupno 1.855.000 evra.
Pojedini opozicioni političari, poput lidera Narodne stranke Vuka Jeremića, poslednjih meseci iznose brojne optužbe o navodnim koruptivnim aferama u koje je bio umešan Milenijum tim - uključujući i kupovinu nepokretnosti u Vranjskoj banji koje su bile u vlasništvu Republičkog fonda za penziono i zdravstveno osiguranje.
U istom intervalu Milenijum tim je na to reagovao tužbama protiv medija koje su prenosili navode takvih istupa, pa su u aprilu 2021. utuženi lokalni mediji Info Vranjske, Jug Press, kao i list Danas i televizija N1. Ukupan odštetni zahtev iznosi 800.000 evra - odnosno 100.000 po tužbi. Neki od ovih medija objavili su više tekstova o temama koje su menadžmentu Milenijum tima bile sporne.
Inače, tekstovi koje su objavljivali bile su uglavnom prenesene agencijske vesti.
Ovakve postupke kompanije Milenijum tima, deo medijske javnosti u Srbiji okarakterisao je kao slap tužbe, čija je svrha sputavanje medija da bez pritisaka rade svoj posao.
“Reč je o moćnom oružju bogatih bilo da je reč o zvaničnima, kompanijama, pojedincima da ućutkaju medije. Pravi cilj tih tužbi nije utvrđivanje istine ili zaštita njihovih podnosilaca žalbe od klevete, već izbegavanje i neutralizacija svake kritike. Ti postupci su izuzetno opasni, jer medije i novinare iscrpljuju novčano i psihološki. Onemogućava novinare da se usredsrede na svoj rad, jer je potrebno da idu na sud i pripremaju odbranu. Takođe, potrebno je i pronaći znatna finansijska sredstva kako bi se odbranili”, objasnio je u nedavnom intervjuu Glasu Amerike, povodom Dana slobode medija, Pavol Salaj, predstavnik za Evropsku uniju i Zapadni Balkan u nevladinoj organizaciji “Reporteri bez granica”.
Sa druge strane, Milenijum tim izneo je tvrdnje da je kompaniji povređen ugled, objavio je portal “Raskrikavanje” koji je imao uvid u tužbe podnete protiv nekoliko medija.
Negirano je bilo kakvo učestvovanje u koruptivnim radnjama i navedeno da je novinari trebalo da kontaktiraju zvaničnike kompanije za komentar i proveru navoda pre objave tekstova.
Poslednja u nizu tužbi podneta je protiv Tima za razvoj i integracije, kao osnivača lokalnog medija Info Vranjske, i glavnog i odgovornog urednika Saše Stojkovića zbog povrede časti i ugleda, objavljeno je u ponedeljak.
Odštetni zahtev iznosi dva miliona dinara - odnosno oko 17.000 evra.
