Srbija i Crna Gora ne beleže napredak u borbi protiv korupcije, pokauje Indeks percepcije korupcije (CPI) za 2017. godinu, koji je objavila globalna organizacija Transparensi internešenel (TI). Prema izveštaju TI, Crna Gora je 2017. zadržala 64. poziciju na listi od 180 zemalja sveta, što znači da nije napredovala u odnosu na 2016, dok Srbija ima 41 poen i izgubila je jedan u odnosu na prethodno istraživanje percepcije korupcije kad je bila na 72. mestu.
Indeks koji rangira 180 zemalja i teritorija po ocenjenim nivoima korupcije u javnom sektoru koristi skalu od nula do 100, gdje nula oznacava visoku korupciju, a 100 da korupcije nema. Ovogodišnji indeks pokazao je da je više od dve trecine zemalja rangirano ispod 50, sa prosecnom ocenom 43.
U izveštaju se konstatuje da je u 2017. porastao autoritarizam u istocnoj i jugoistocnoj Evropi, sprecavajuci napore koji se preduzimaju protiv korupcije i ugrožavajuci gradanske slobode. U korumpiranijim zemljama jedan od najvecih izazova predstavlja korupcija u javnom sektoru, posebno u podrucjima kao što su politicke stranke, policija i pravosude.
Zamerke za obe države, Srbiju i Crnu Goru, odnose se uglavnom na slobodu medija, ali i na primenu zakona koje su obe Vlade donele, ali ih se ne pridržavaju i ne sprovode u praksi.
TI ukazuje da Srbija stagnira na listi, bez bitnih promena od 2008. zbog toga što nije donela potrebne zakone niti su postojeci primenjeni, a u pogledu stanja institucija koje se bore sa korupcijom stanje se tokom 2017. pogoršalo.
Iako se u Srbiji borba protiv korupcije, vladavina prava i evropske integracije predstavljaju kao prioriteti, tokom 2017. nisu sproveedene cak ni one aktivnosti iz Akcionih planova za pregovaracka poglavlja sa EU.
Predsednik TI Vladimir Goati je rekao da Srbija i pored napora za borbu protiv korupcije i ucvršcivanje vladavine prava nije "sprovela cak ni aktivnosti iz akcionih planova za borbu protiv korupcije u sklopu EU integracije" kojoj kaže da teži.
On ocenjuje da je Srbija pre svega stagnirala, jer je to zemlja zakasnele privatizacije, a i jer privatizacija nije dovoljno efikasna.
"Ne verujem da cemo se brzo osloboditi tog strašnog neprijatelja korupcije... Potrebno je više desetina godina za to, jer u Srbiji ipak postoji ljudski koruptivni mentalitet,"ocenio je Goati.
Takode, nisu doneti potrebni zakoni u okviru Poglavlja 23, kao što su novi Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, o javnim nabavkama, o slobodnom pristupu informacijama, o javno – privatnom partnerstvu i drugi.
Još jedna sporna stvar je primena, pošto cak i doneti zakoni, kao što je Zakon o javnim preduzecima se ne primenjuju, što za rezultat ima da su direktori u v.d. statusu mesecima i godinama, i sve ih je više.
Preduzete su reformske mere koje imaju određeni potencijal protiv korupcije, ali ni one nisu urodile plodom, kaže programski direktor TI Nemanja Nenadić.
Iz Brisela stalno stižu zahtevi Srbiji za dokaze da se slucajevi korupcije rešavaju, međutim u tome Srbija nema vidljivog napretka, a prema njegovoj oceni, u tom cilju prave se "smešane policijske akcije" hapšenja da bi se pokazalo da je državni aparat uspešan u borbi protiv korupcije.
U regionu je najbolje rangirana Slovenija koja je na 34. mestu, dok je Hrvatska na 57. poziciji. Lošiji rezultat imaju Albanija i Bosna i Hercegovina koje dele 91. mesto, a Makedonija je 107.
Što se tice regiona, Vlade treba da minimiziraju propise o medijima, ukljucujuci i tradicionalne i nove medije i osiguraju da novinari mogu raditi bez straha od represije ili nasilja. Civilno društvo i vlade treba da promovišu zakone koji se fokusiraju na pristup informacijama.
Preporuka IT je da vlade i preduzeca treba proaktivno da objavljuju relevantne informacije od javnog interesa u formatima otvorenih podataka. Proaktivno objavljivanje relevantnih podataka, uključujući vladine budžete, vlasništvo preduzeća, javne nabavke i finansije političkih stranaka, omogućava novinarima, civilnom društvu i ugroženim zajednicama da efikasnije identifikju obrasce koruptivnog ponašanja, navedeno je u izveštaju.