Linkovi

Bajden veruje da se Amerika vratila, ali saveznici SAD nisu baš uvereni


Predsednik SAD Džo Bajden dolazi na konferenciju za štampu tokom samita NATO, u sedištu Alijanse u Briselu, 14. juna 2021.(Foto: AP Photo, Patrik Semanski)

Na sastancima sa G-7 i pred saveznicima Severnoatlantskog saveza u Evropi prošle nedelje, predsednik SAD Džo Bajden nije propustio priliku da ponovi svoju tvrdnju da se "Amerika vratila" na svetsku scenu i da je spremna da preuzme vođstvo u rešavanju velikih problema poput klimatskih promene, porasta autoritarnosti, sajber bezbednost i distribucije vakcina protiv koronavirusa državama sa niskim i umerenim prihodima.

Između ostalog, Bajden je okupio lidere nekih od najvećih svetskih demokratija iza plana za stvaranje globalnog infrastrukturnog fonda, nazvanog Izgradimo ponovo bolji svet (B3W), u konkretnoj nameri da ospori osmogodišnji kinesku Inicijativu za poas i put (BRI).

Ime programa vrlo je namerno podseća na krilaticu Bajdenove kampanje koja je obećavala da će pomoći SAD-u da se "ponovo izgrade bolje" od devastacije koju je donela pandemija.

Najavljujući program, opisao ga je kao "pravedniji" od kineskog BRI, i rekao da B3W "neće biti dobar samo za zemlje, već... dobar za ceo svet" i da "predstavlja vrednosti koje naše demokratije predstavljaju, a ne autokratski nedostatak vrednosti".

Posle četiri godine Trampove administracije, koja je cepala sporazume, gazila norme i antagonizirala dugogodišnje saveznike, Bajdenove reči su toplo pozdravljene. Ali mnogima obećanja zvuče prazno, kažu stručnjaci kao što je Hans Kundnani, viši istraživač u Evropskom programu u Čatam hausu, međunarodnom tink-tenk (analitičkom) centru u Londonu.

Iako prepoznaju da je međunarodna saradnja od suštinskog značaja za rešavanje globalnih problema, Kundnani je kaže da "Evropljani ne vide SAD kao posebno pouzdanog ili doslednog partnera".

Mračna poruka

"Generalno, rekao bih da postoji poprilično skepticizma oko ove ideje da se Amerika 'vratila'", rekao je. "Konkretno, među Evropljanima postoji taj osećaj... da će možda još jedan trampovski predsednik biti izabran za četiri godine. Mislim da je Trumpov šok teško to zaboraviti".

To je mračna poruka koju ponavljaju i stručnjaci iz Sjedinjenih Država.

"Pitanje američke pouzdanosti postaće glavni izazov za Bajdenovu administraciju", rekla je Barbara Bodin, bivša američka ambasadorka u Jemenu, veteranka američke diplomatije sa tri decenije iskustva.

"Jednostavno, svakome će negde u umu ostati pitanje: da li će bilo koji sporazum koji Sjedinjene Države sklope, bilo sa prijateljem ili neprijateljem, preživeti novi zaokret administracije", rekla je.

Pišući u časopisu Pregled politike u svetu (World Politics Review), Stujart M. Patrik, direktor za međunarodne institucije i programa globalnog upravljanja pri Savetu za inostrane odnose, izneo je slično zapažanje.

"Trampova era bacila je sumnju na američku globalnu izdržljivost, ohrabrujući bliske saveznike u Evropi i Aziji da se uzdrže od klađenja na iznenada hirovitu Ameriku... i srušila ono malo što je ostalo od bipartijskog internacionalističkog konsenzusa. Demokrate i republikanci sada naseljavaju različite spoljnopolitičke planete", napisao je.

Kako smo stigli dovde?

Proteklih nekoliko godina izazvalo je niz šokova među američkim saveznicima, koji su uzimali zdravo za gotovo Ameriku koja, iako nije uvek bila potpuno dosledna u svojim postupcima, u najmanju ruku nije bila nestalna.

Izbori 2016. bili su prvi od tih šokova, rekao je Kundnani iz Čatam hausa, jer kao i većina Amerikanaca, većina američkih saveznika nije očekivala da će SAD izabrati bivšu zvezdu rijaliti TV šoua bez političkog iskustva da vodi zemlju.

Nisu izostali ni drugi trzaji za saveznike SAD, dok se tadašnji predsednik obrušio na NATO i pokušavao da izgradi bliže odnose sa autoritarnim režimima od Pjongjanga do Moskve.

Ali sledeći veliki šok dogodio se 2018. godine, kada je Tramp povukao SAD iz Zajedničkog sveobuhvatnog akcionog plana (JCPA), nezvanično poznatog kao Iranski nuklearni sporazum.

Većina Evropljana nikada nije gledala dalje od podrške Obamine administracije sporazumu, pa nisu uspeli da shvate da je nedostatak republikanske podrške na domaćem terenu zahtevao da Obama zaključi sporazum lako ukidajućom uredbom, a ne čvršće obavezujućim zakonom.

Drugačija perspektiva izbora 2020

Sve u svemu, Tramp će povući SAD iz najmanje 13 glavnih međunarodnih sporazuma, organizacija, pa čak i ugovora, često na načine koji su saveznicima izgledali proizvoljno i hirovito.

Kako su se približavali izbori 2020. godine, ti saveznici gledali su na glasanje kao na signal koji bi nagovestio da li je Trampova administracija bila aberacija ili pokazatelj da je došlo do neke trajne promene u SAD.

Sa svojom pobedom u ruci 2020. godine, Bajden je bio nestrpljiv da rezultat pretoči u dokaz da su SAD spremne da se vrate na svoje nekadašnje mesto lidera demokratskih država sveta. Ali mnogi američki saveznici prihvatili su sasvim drugačiju poruku od rezultata izbora.

Nastavljeni skepticizam

Istina, Bajden je zaista dobio mesto predsednika sa više od 81 milion glasova, najviše koliko je jedan predsednički kandidat ikada dobio. Ali istovremeno, Tramp je ipak dobio više od 74 miliona glasova - što je drugi najveći broj glasova koje je jedan kandidat ikada dobio i preko 11 miliona glasova više nego što je dobio četiri godine ranije.

Dakle, kako Bajden insistira na povratku Amerike, Kundnani kaže da Evropljani vide nešto sasvim drugo. "Ono što Evropljani vide kada gledaju Ameriku je duboko podeljena zemlja - duboko polarizovana na sve načine koje poznajemo", rekao je on.

To ima duboke posledice na način na koji druge zemlje računaju sa SAD kada je u pitanju dugoročno planiranje.

Oblik budućih sporazuma

Partnerstvo za izgradnju boljeg sveta (B3W) biće ključni izazov za Bajdenovu administraciju. Navođenje zemalja da se potpišu milijarde dolara vredne dugoročne aranžmane koji utiču na njihov razvoj u narednim decenijama zavisiće od njihovog uverenja da će program i dalje postojati kada Bajden više ne bude u Beloj kući.

I to će važiti ne samo za B3W, već i za bilo koju veliku multilateralnu inicijativu koju Bajden preduzima.

Bodin, sada direktorka Instituta za proučavanje diplomatije na Univerzitetu Džordžtaun, rekla je da očekuje da će saveznici koji postignu velike multilateralne sporazume sa SAD insistirati na postojanju "rigorozno zacrtanih odredbi o povlačenju", iako je, primećuje, Trampova administracija ignorisala svoje obaveze po pitanju povlačenja u iranskom nuklearnom sporazumu.

Izvršena prilagođavanja

Šire gledano, rekla je, očekuje da će međunarodni kompaktni sistemi biti strukturirani na način koji treba da preživi potencijalni izlazak SAD, ističući da su druge države već počele prilagođavati dogovore odsustvu Sjedinjenih Država.

Nakon što se Tramp povukao iz Pariskog klimatskog sporazuma 2020. godine, preostale države glasale su da se pridržavaju svojih obaveza. A kada su SAD napustile trgovinski sporazum o Transpacifičkom partnerstvu u prvim danima Trampovog predsedavanja, glavne ekonomije regiona su napredovale - i pozdravile najvećeg regionalnog rivala Sjedinjenih Država, Kinu, koja je ušla u sporazum.

Bajdenova najveća prednost ovde je što ima dugogodišnje lične veze sa liderima širom sveta i na njega se uglavnom gleda kao na čoveka od reči. Ali njegov najveći nedostatak je nešto što on zapravo ne može da kontroliše američki politički sistem da ne poskakuje napred-nazad između visoko polarizovanih partija koje međusobno poništavaju obaveze.

"Problem nije kredibilitet Džoa Bajdena; to je kredibilitet našeg političkog sistema", rekla je Bodin.

Podsećajući na bivšu državnu sekretarku Medlin Olbrajt, koja je svojevremeno SAD nazivala "neophodnom državom", Bodine je rekla da se plaši da bi Sjedinjene Države koje ne mogu nagovoriti druge nacije da svoje obaveze shvate ozbiljno mogle "preći iz neophodne u nezgodnu do nevažne".

XS
SM
MD
LG