Administracija predsednika Džoa Bajdena ne krije da želi da stabilizuje odnose sa Moskvom, bez obzira na nedavnu razmenu oštrih reči, poput Bajdenove izjave da je Putin “ubica”, i povlačenja potom ruskog ambasadora iz Vašingtona. Andjela Stent, jedna od vodećih američkih eksperata za Rusiju, kaže da su u pitanju kratkotrajne varnice. Dugoročna namera Bajdenove administracije jeste stabilizovanje strateških odnosa dve nuklearne supersile.
Do samita u Ženevi dolazi u jeku porasta animoziteta između Moskve i Vašingtona. Bela kuća je poslednjih meseci zavela niz sankcija RusijI zbog hapšenja i zatvaranja ruskog opozicionog aktiviste Alekseja Navaljnog, i mešanja Rusije u američke izbore.
U decembru je objavljeno da je izvršen masovni sajber napad na klijente američke kompanije za elektronsku bezbednost „SolarWinds“, koji je nazvan jednim od najvećih sajber-napada po razmerama i šteti nanetoj američkom javnom sektoru.
U martu Bajden je Putina nazvao “ubicom”, ubrzo posle toga ruski ambasador povučen je iz Vašingtona, dok je primanje akreditacije američkog ambasadora odloženo na neodređeno vreme.
Samit dvojice lidera trebalo bi da razdvoji strateške prioritete od drugih vrsta „požara u odnosima“ dve zemlje, smatra Stent.
“Dogovor o strateškoj bezbednosti podrazumeva kontrolu nuklearnog naoružanja I sajber aktivnosti. Prethodni sporazum o kontroli produžen je u februaru, potreban je novi. Ukoliko budu u stanju da se dogovore o te dve stvari, američka očekivanja bi bila ispunjena.”
Stent dodaje:
“Intuicija mi govori da će moći da uspostave veću predvidljivost u odnosima, što je želja Bajdenove administracije.”
Naša sagovornica, pri tom, sumnja da se mogu složiti oko Ukrajine, Belorusije ili kontroverznih političkim dešavanja unutar Rusije, pa ni o detaljima sajber napada koji su u Sjedinjenim Državama od izvršili akteri vezani za rusku vlast.
Sa stanovišta samog ruskog predsednika Putina, velika je stvar da sa predsednikom Sjedinjenih Država ravnopravno razgovara o najhitnijim pitanjima bilateralnih odnosa, dodaje Stent:
“Dve svetske nuklearne supersile koje bi mogle da budu vrlo destruktivne, ali i da konstruktivno sarađuju – to nije mala stvar. Verujem da je sa Putinove tačke gledišta održavanje ovog samita bitna stvar.”
Nije nevažno ni to što Kinezima može pokaže da Rusija ima i druge opcije, kaže Stent, dodajući.
“Poslednji put kada su se američki i ruski predsednik sastali u Ženevi bio je to samit Gorbačova i Regana 1985, čemu su prethodile višemesečne pripreme. Samit je trajao dva dana, dok je ishod najavio početak kraja Sovjetskog Saveza.”
Pripreme za ovaj samit su oskudnije, dnevni red je kratak i trajaće svega jedan dan, ali implikacije su krupne.
Mada nije pesimista, Stent ne želi da predviđa ishod drugog američko-ruskog samita u Ženevi. Ujedno je sigurna u skori post-ženevski susret na visokom nivou između Moskve i Pekinga.
