Linkovi

Ruske trupe raspoređene na području Nagorno Karabaha


Ruski vojnici u zoni sukoba Azerbejdžana i Jermenije
please wait

No media source currently available

0:00 0:01:21 0:00

Ruski vojnici u zoni sukoba Azerbejdžana i Jermenije

Ruske trupe razmeštene su u planinskom području Nagorno Karabaha na osnovu sporazuma kojim su okončane borbe između azerbejdžanskih i jermenskih snaga, koje su trajale šest nedelja.

Poslednji od ukupno deset vojnih aviona sa ruskim mirovnjacima poleteo je u utorak, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane. Skoro 2.000 vojnika, 90 oklopnih transportera i 380 vozila i druge vojne opreme raspoređene su u zoni sukoba Azerbejdžana i Jermenije.

Na osnovu sporazuma koji su Azerbejdžan i Jermenija postigli uz posredovanje Rusije, azerbejdžanska strana će zadržati teritorije koje je osvojila u borbama, uključujući i drugi po veličini grad na području Nagorno Karabaha - Šuša (Shusha). Takođe, prema postignutom dogovoru potrebno je da se jermenske snage, do 1. decembra, odreknu mnoštva teritorija koje su držale pod kontrolom pre rasplamsavanja sukoba.

Jermensko Ministarstvo odbrane saopštilo je da su vojna dejstva na području Nagorno Karabaha obustavljena i da je na toj teritoriji uspostavljen mir.

Vladimir Putin, predsednik Rusije koja je posredovala dogovoru o prekidu sukoba dve strane, izjavio je da bi sporazum trebalo da otvori put trajnom političkom rešenju sukoba.

U kojem su poginule hiljade ljudi, mnoštvo ih je raseljeno, i pretio je da čitav region uvuče u rat”, rekao je Putin.

Turska, članica Severnoatlantske alijanse i saveznica Azerbejdžana, saopštila je da je sporazumom ostvarena značajna korist za tu državu. Turski šef diplomatije Melvut Čavušoglu sporazum je označio pojmom - sveti uspeh.

Informacije o prekidu sukoba dve strane dočekane su u svečarskoj atmosferi u Bakuu - glavnom gradu Azerbejdžana. Građani su se okupili na ulicama noseći državne simbole Azerbejdžana - vozila i autobusi trubili su duž ulica azerbejdžanske prestonice.

Potpisana izjava ima istorijski značaj i predstavlja kapitulaciju Jermenije. Time se završava višegodišnja okupacija “, saopštio je predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev.

Pojedini građani bili su nezadovoljni što su borbe okončane pre nego što je Azerbejdžan preuzeo kontrolu nad celim područjem Nagorno Karabaha. Izrazili su oprez zbog raspoređivanja ruskih mirovnih snaga. Azerbejdžan i Jermenija bili su u sastavu Sovjetskog Saveza, države čija je okosnica bila Rusija, sve do njenog raspada 1991.

Hteli smo da vratimo ceo Nagorno Karabah. Sporazum je neodređen. Ne verujem Jermeniji, a još više ne verujem Rusiji”, izjavila je agenciji Rojters Kijamala Alijeva, stanovnica Bakua.

Istovremeno, u prestonioci Jermenije Jerevanu, izbili su nemiri. Masa građana je tokom noći upadala u zdanja jermenskih vlasti – nezadovoljni postignutim sporazumom koji označavaju izdajom. Tražena je i ostavka premijera Nikola Pašinjana. Isti zahtev uputilo je i 17 jermenskih političkih partija.

Nemiri u Jerevanu
please wait
Embed

No media source currently available

0:00 0:02:37 0:00

Pašinijan je nakon potpisivanja sporazuma sa predstavnicima Rusije i Azerbejdžana tokom noći poručio da je, kako je rekao, doneo tešku odluku.

"Za sebe i za sve nas. Ona je rezultat ozbiljne situacije u vojnom smislu i procene ljudi koji je najbolje poznaju“, napisao je Pašinijan na društvenoj mreži Fejsbuk.

Araik Harutiunijan, lider Nagorno Karabaha, izjavio je da nije bilo nikakvih drugih rešenja osim zaključivanja mirovnog sporazuma - zbog rizika da azerbejdžanske snage osvoje čitavo poručje.mirovni sporazum zbog rizika da Azerbejdžan izgubi celu enklavu. Pašinjan je rekao da je mirovni sporazum zaključio pod pritiskom sopstvene vojske.

Tokom sukoba koji su izbili krajem septembra 2020. dve strane su potpisale ukupno tri sporazuma o prekidu vatre i postizanju primirja u kojima su posrednici bili Rusija, Francuska i Sjedinjene Države - ali se nijedno do sada nije održalo.

Azerbejdžan i Jermenija u sukobu su zbog planinskog područja Nagorno Karabah još od devedesetih godina prošlog veka i raspada Sovjetskog Saveza.

Nagorno Karabah je međunarodno priznat kao azerbejdžanska teritorija, ali ga kontrolišu jermenske snage usko povezane sa Jerevanom.

Dve države ratovale su do 1994. u sukobima u kojima je poginulo oko 30.000 ljudi.

Azerbejdžan i Jermenija u sukobu su zbog planinskog područja Nagorno Karabaha još od devedesetih godina prošlog veka i raspada Sovjetskog Saveza.

Ratne ruševine Stepanakerta
please wait

No media source currently available

0:00 0:01:57 0:00

Rusija, Francuska i Sjedinjene Države kopredsedavaju takozvanom Minsk grupom Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), koja je predvodila mirovne pregovore od ranih devedesetih godina prošlog veka.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG