Linkovi

Jermenija i Azerbejdžan razmenjuju optužbe zbog kršenja najnovijeg primirja


Dim se uzdiže nakon artiljerijske paljbe azerbejdžanskih snaga, tokom vojnog konflikta u Stepanakertu, u separatističkoj oblasti Nagorno Karabah, 24. oktobra 2020.

I treći prekid vatre u enklavi Nagorno Karabah izgleda da se urušio u ponedeljak, ponovo ne uspevši da okonča četvoromesečne borbe oko te sporne teritorije.

Jermenija i Azerbejdžan optužile su jedna drugu za kršenje primirja koje su inicirale Sjedinjene Države, nakon što je ono stupilo na snagu u 8 sati po lokalnom vremenu.

Azerbejdžansko ministarstvo inostranih poslova saopštilo je da su jermenske snage granatirale sela u regionu Terter i Lačin u "velikom kršenju" primirja.

Sa svoje strane, jermensko ministarstvo odbrane koristilo je isti jezij, saopštivši da su azerbejdžanske snage "naveliko kršile" primirje artiljerijskom vatrom duž različitih delova linije kontakta.

SAD izdejstvovale (sada već prekršeno) primirje

Sjedinjene Države ranije u nedelju saopštile su da će novi humanitarni prekid vatre stupiti na efekat u ponedljak u konfliktu između Azerbejdžana i Armenije, koji je izbio oko enklave Nagorno Karabah, iako su nove borbe ubrzo zatim izbile između dve strane koje krive jedna drugu za neuspeh prethodnih primirja.

Prekid vatre je stupio na snagu u 8 sati ujutro po lokalnom vremenu 26. oktobra, kaže se u zajdničkom saopštenju Stejt dipartmenta i vlada Azerbejdžana i Jermenije.

"Čestitke jermenskom premijeru Nikoli Pašinjanu i azerbejdžanskom predsedniku Ilhamu Alijevu, koji su se složili da se pridržavaju prekida vate koji je stupio na snagu u ponoć. Mnogi životi će biti spaseni", napisao je predsednik SAD Donald Tramp na Tviteru.

Saopštenje je usledilo nakon što je američki državni sekretar Majk Pompeo u petak održao odvojene sastanke sa ministrima spoljnih poslova Jermenije i Azerbejdžana.

"Tim sastancima pridružili su se i kopredsedavajući OEBS-ove grupe Minsk, osnovane za posredovanje u sukobu, koju predvode Francuska, Rusija i Sjedinjene Države i koja ih je opisala kao 'intenzivne diskusije' o prekidu vatre i početak razgovora o suštini elementa sveobuhvatnog rešenja".

Minsk grupa je saopštila da su se njeni kopredsedavajući i ministri spoljnih poslova dogovorili da se ponovo sastanu u Ženevi 29. oktobra.

Ali erupcija novih borbi u nedelju i krah dva prethodna prekida vatre postignuta uz posredovanje Rusije pokrenuli su pitanja o izgledima za ovaj novi napor da se okončaju sukobi u Nagorno Karabahu, delu Azerbejdžana koji naseljavaju i kontrolišu etnički Jermeni.

Borbe koje su izbile 27. septembra oko sporne teritorije narasle su na najgori nivo sukoba od 1990-ih, kada je ubijeno oko 30.000 ljudi.

Lokalni zvaničnici u Nagorno Karabahu u nedelju su optužili azerbejdžanske snage da su tokom noći pucale iz artiljerije na naselja u oblastima Askerana i Martunija.

Azerbejdžan je rekao da su njegovi položaji napadnuti lakim oružjem, minobacačima, tenkovima i haubicama.

Jermenija je optužila azerbejdžanske snage za granatiranje civilnih naselja.

Baku je negirao ubijanje civila i rekao da je spreman da primeni primirje, pod uslovom da se jermenske snage povuku sa bojnog polja.

Ministarstvo odbrane regije Nagorno Karabah saopštilo je u nedelju da je zabeležilo još 11 žrtava među svojim snagama, pomerajući broj vojnih žrtava na 974.

Ranije u nedelju, tokom sastanka sa zvaničnicima odbrane, predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev optužio je Jermeniju za bombardiranje civilnih lokacija i lansiranje dve balističke rakete na grad Ganja.

Predsednik Jermenije Armen Sarkisian optužio je Baku da je "agresivno tvrdoglav i destruktivan".

Svetske sile žele da spreče širi rat koji bi uvukao Tursku, koja je izrazila snažnu podršku Azerbejdžanu, i Rusiju, koja ima odbrambeni pakt sa Jermenijom.

Razlike oko sukoba dodatno su zaoštrile odnose između Ankare i njenih saveznika u NATO-u. Pompeo je optužio Tursku da podgreva sukob naoružavanjem azerbejdžanske strane. Ankara poriče da je rasplamsala sukob.

Sarkisian je, u komentarima koje je štampala novinska agencija Armenpress, pozvao "globalne igrače" da se odmah uključe u prekid vatre i rekao da je Rusija bila "pouzdani i proaktivni posrednik" između sukobljenih strana.

Alijev je rekao da je "vrlo opasno" za Jermeniju da želi rusku vojnu podršku u sukobu i da treće strane ne bi trebalo da se vojno uključuju.

Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je da nekoliko puta dnevno razgovara telefonom sa liderima Jermenije i Azerbejdžana i da se nada da će Sjedinjene Države pomoći moskovskom posredniku u rešavanju sukoba.

Oko 30.000 ljudi je ubijeno u ratu oko Nagorno-Karabaha 1991-94. Jermeni enklavu smatraju delom svoje istorijske domovine; Azerbejdžan je smatra nezakonito okupiranom zemljom koja mora biti vraćena pod kontrolu.

XS
SM
MD
LG