Kjav Mo Tan, ambasador Mjanmara pri Ujedinjenim nacijama, predstavljajući stavove civilnih vlasti koje su svrgnute početkom februara, zatražio je od svetske organizacije upotrebu svih potrebnih sredstva u akciji protiv vojske Mjanmara – kako bi u toj zemlji ponovo bila uspostavljena demokratija.
„Potrebne su najoštrije moguće akcije međunarodne zajednice da se hitno okonča vojni puč, da prestane ugnjetavanje naroda, da se vlast vrati narodu i da se obnovi demokratija“, rekao je Kjav Mo Tan.
Obratio se tokom zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija pošto je Kristin Šrejner Burgejner, specijalna izvestiteljka UN za Mjanmar, poručila da nijedna država ne bi trebalo da prizna vojnu huntu koja je preuzela vlastu u Mjanmaru.
Šrejner Burgejner je govorila o potrebi slanja, kako se izrazila, zajedničkog signala podrške demokratiji – zatraživši isovremeno od uticajnijih država da od vojske Mjanmara traži da odobri nezavisnu procenu situacije.
Snage bezbednosti ispalile hice upozorenja tokom rasterivanja demonstranata
U istom danu snage bezbednosti ispalile su hice upozorenja tokom građanskih protesta u Jangonu, najvećem gradu u zemlji, pokušavajući da rasteraju grupu od oko hiljadu ljudi koja se tokom noći okupila u tržnom centru u četvrti Tamve.
Demonstranti su se okupili protestujući protiv puča koji je mjanmarska vojska izvela početkom februara, pritvorivši izabrane državnike, među kojima i Aung San Su Ći.
Na ulicama Jangona raspoređen je veći broj pripadnika snaga bezbednosti, kao i vozila sa vodenim topovima.
Prema izveštajima državnih medija i navodima očevidaca, najmanje pedeset policajaca u opremi za razbijanje demonstracija intervenisalo je protiv demonstranata. Tom prilikom uhapšena je najmanje jedna osoba.
Agencija Rojters javila je da je jedan japanski novinar priveden tokom protesta u Jangonu. Ukoliko se informacija potvrdi to bi ujedno bilo i prvo hapšenje jednog stranog izveštača od kada je sproveden vojni udar u Mjanmaru.
Svetska banka je u četvrtak saopštila da je Mjanmaru prekinula isplatu novčanih sredstava nakon što je vojska preuzela vlast u toj državi.
Vojska ne uspeva da spreči proteste, u kojima su do sada poginule tri osobe, i kampanju građanske neposlušnosti, oličenu u masovnim štrajkovima zbog vojnog puča i hapšenja političkih lidera, uprkos obećanjima državnih vojnih zvaničnika o održavanju novih izbora – kao i upozorenja da će protiv demonstranata biti primenjene kaznene mere.
Protesti u Mjanmaru otpočeli su početkom februara pošto je vojska izvela državni udar i preuzela vlast, pritvorivši izabrane političke lidere te države, uključujući i Aung San Su Ći.
Vojska u Mjanmaru preuzela je vlast 1. februara nakon tvrdnji o izbornoj prevari na novembarskim izborima, na kojima je pobedila Nacionalna liga za demokratiju Su Ći. Izborna komisija je odbacila optužbe vojske.
Sjedinjene Države, Britanija, Kanada i Novi Zeland uveli su sankcije vojnim liderima, a mnoge zemlje su pozvale vlasti u Mjanmaru da izbegavaju nasilje. Lideru vojne hutne Min Aung Hlaingu već su bile uvedene sankcije zbog obračuna sa Rohindžama.
U utorak je američki Sekretarijat za finansije uveo sankcije još dvojici vojnih zvaničnika Mjanmara kao odgovor događaje i ubistva demonstranata u toj zemlji.
