Linkovi

Grupa 7 osudila puč u Mjanmaru


Fotografi se kreću kroz gotovo praznu salu za konferencije za štampu, dok predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel (desno) i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, govore posle video konferencije lidera zemalja G7, u zgradi Evropsog saveta, u Briselu, 16. marta 2020.

Ministri spoljnih poslova Grupe 7 najrazvijenijih zemalja sveta osudili su vojni puč u Mjanmaru i izrazili zabrinutost zbog pritvaranja Aung San Su Ći i drugih političkih lidera.

"Duboko smo zabrinuti zbog pritvaranja političkih lidera i aktivista civilnog društva, uključujući državnu savetnicu Aung San Su Ći i predsednika Vin Minta, i zbog toga što su se mediji našli na meti", navodi se u izjavi ministara inostranih poslova Kanade, Francuske, Nemačke, Italije, Japana i Sjedinjenih Država.

Pozvali su mjanmarsku vojsku da okonča proglašeno vanredno stanje i omogući nesmetani humanitarni pristup za podršku najugroženijim ljudima u zemlji.

"Rezultati izbora u novembru moraju se poštovati i Parlament treba da što je pre moguće bude sazvan", saopštili su ministri iz G7.

U sredu je takođe došlo do prekida rada osoblja u 70 bolnica i medicinskih odeljenja u 30 gradova u znak protesta zbog puča.

U izjavi novoformiranog Mijanmarskog pokreta za građansku neposlušnost kaže se da je vojska postavila vlastite interese iznad interea stanovništva suočenog sa poteškoćama tokom pandemije koja je u Mjanmaru ubila više od 3.100 ljudi.

Zvaničnik američkog Stejt departmenta rekao je novinarima u utorak da je vlada SAD ranije ove nedelje zvanično proglasila vojno preuzimanje kontrole u Mjanmaru državnim udarom, što je oznaka koja "pokreće određena ograničenja na stranu pomoć (tamošnjoj) vladi".

Zvaničnik je rekao da će Sjedinjene Države "preduzeti mere protiv odgovornih", ali da će nastaviti programe koji pomažu građanima zemlje, uključujući i humanitarnu pomoć i inicijative za podršku demokratiji.

Mjanmarska vojska saopštila je da je njeno preuzimanje kontrole nad zemljom, koje bi trebalo da traje godinu dana, bilo neophodno jer vlada nije postupila po tvrdnjama o izbornim prevarama na izborima na izborima u novembru, na kojima jeu velikom broju pobedila stranka Nacionalna liga za demokratiju Aung San Su Ći.

Novo zasedanje parlamenta trebalo je da počne u ponedeljak.

Vođa republikanske manjine u Senatu, Mič Mekonel, rekao je u utorak da će Sjedinjenim Državama biti potrebna "pomoć naših prijatelja i saveznika" kako bi izvršile pritisak na vojsku Mjanmara.

"Vreme je da se slobodoljubive nacije zauzmu za demokratiju i nametnu svoje značajne troškove vojnoj hunti", rekao je Mekonel.

NLD je zatražio puštanje Aung San Su Ši, predsednika Vin Minta i drugih lidera stranke.

Američki zvaničnici "nisu mogli" da razgovaraju sa članovima NLD-a, rekao je zvaničnik Stejt departmenta i dodao da je "većina visokih zvaničnika u kućnom pritvoru".

U Mijanmaru, poznatom i kao Burma, dugo se vodila borbe između civilne i vojne vlasti, ali postojala je nada da će se preći u demokratiju sve dok nije izveden puč.

Britanska kolonija do 1948. godine, Mijanmarom su vladali diktatori uz podršku vojske od 1962. do 2010. godine. Pobuna 1988. dovela je do izbora 1990. godine, na kojima je stranka NLD ubedljivo pobedila, ali su izabrani članovi parlamenta zatvoreni, a diktatura se nastavila.

Aung San Su Ći, ćerka heroja u borbi za nezavisnost Mjanmara, generala Aung San, koji je bila ubijen 1947, pojavila se kao liderka u prodemokratskim skupovima i u NLD-u.

Dobila je Nobelovu nagradu za mir 1991. godine u kućnom pritvoru.

2010. godine, visoki general Tan Švin najavio je da će zemlja biti predata civilnim liderima, među kojima su bili i penzionisani generali.

Oslobodili su političke zatvorenike, uključujući zakonodavce iz Nacionalne lige za demokratiju i Aung San Su Ći, koja je izabrana tokom 2012. godine, a kasnije postala državni savetnik Mjanmara.

Ali Aung San Su Ći (75), iako popularna među budističkom većinom u Mjanmaru, suočila se sa padom međunarodne reputacije zbog tretmana njene vlade prema muslimanskoj manjini Rohindža u zemlji.

2017. godine, vojna akcija protiv Rohindža, izazvana smrtonosnim napadima na policijske stanice u državi Rakine, dovela je do toga da stotine hiljada Rohinja pobegnu u susedni Bangladeš.

Međunarodni krivični sud vodi istragu protiv zemlje zbog zločina protiv čovečnosti.

Najki Čing učestvovala je u pisanju ovog izveštaja.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG