Linkovi

Mjanmar u vanrednom stanju, vojska preuzela vlast i uhapsila lidere zemlje


Vanredno stanje u Mjanmaru
please wait

No media source currently available

0:00 0:01:19 0:00

Vanredno stanje u Mjanmaru

Vojska Mjanmara preuzela je kontrolu nad zemljom i uvela vanredno stanje koje bi, kako su ukazale vojne snage, trebalo da traje godinu dana. Kao razloge svojih poteza vojska je navela navodne neregularnosti u vezi sa izborima održanim u novembru.

Na vojnom TV kanalu Miavadi saopšteno je da će izbori uslediti po isteku jedne godine i da će vojska će predati vlast pobedniku.

Prethodno su privedeni Aung San Su Ći, faktička liderka Mjanmara i drugi državni zvaničnici iz partije pod nazivom Nacionalna liga za demokratiju.

Portparol NLD-a Mjo Njunt rekao je da je predsednik Vin Mint zajedno sa ostalima odveden rano u ponedeljak.

"Koliko znamo, burmanska vojska je uhapsila sve važne ljude", rekao je. "Dakle, sada možemo reći da je to državni udar."

Na verifikovanoj Fejsbuk stranici stranke NLD kasnije je obljena izjava u kojoj se ljudi pozivaju da ne prihvate "puč" ili bilo kakav povratak "vojnoj diktaturi".

Vojnici stražare na vojnom punktu na putu ka oblasti u kojoj se nalazi kongres, u Nejpjidu, Mjanmar, 1. februara 2021. (Foto: Rojters)
Vojnici stražare na vojnom punktu na putu ka oblasti u kojoj se nalazi kongres, u Nejpjidu, Mjanmar, 1. februara 2021. (Foto: Rojters)

Američki državni sekretar Entoni Blinken izjavio je da su Sjedinjene Države "zajedno sa narodom Burme u njihovim težnjama za demokratijom, slobodom, mirom i razvojem" i pozvao vojsku da odmah preokrene svoje postupke.

Bela kuća je u saopštenju dodala: "Sjedinjene Države se protive svakom pokušaju da se promeni ishod nedavnih izbora ili da se ometaju demokratska tranziciju Mjanmara i preduzeće mere protiv odgovornih ako se ti koraci ne ponište".

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš surgisao je vojnom rukovodstvu Mjanmara da sve razlike reši mirnim dijalogom.

"Generalni sekretar najoštrije osuđuje pritvor Aung San Su Ći, predsednika U Vin Minta i drugih političkih lidera uoči uvodne sednice novog parlamenta Mjanmara. Izražava veliku zabrinutost zbog izjave o prenosu svih zakonodavnih, izvršnih i sudskih ovlašćenja na vojsku", rekao je u saopštenju Guterešov portparol Stefan Dužarik. "Ovi događaji predstavljaju ozbiljan udarac demokratskim reformama u Mjanmaru".

Danas je trebalo da bude održan prvi sastanak parlamenta nakon ubedljive pobede NLD-a na novembarskim izborima.

Evropska unija, Velika Britanija, Australija, Indija i Singapur takođe su izrazili zabrinutost zbog situacije u Mjanmaru.

"Sa dubokom zabrinutošću smo primetili razvoj događaja u Mjanmaru. Indija je uvek bila nepokolebljiva u podršci procesu demokratske tranzicije u Mjanmaru. Verujemo da vladavina zakona i demokratski proces moraju biti podržani", navodi se u saopštenju indijskog ministarstva spoljnih poslova.

Grupe za zaštitu ljudskih prava takođe su se usprotivile događajima.

Ming Ju Hah, zamenik regionalnog direktora Amnesti Internationala za kampanje, rekao je: "Istovremeno hapšenje istaknutih političkih aktivista i branitelja ljudskih prava šalje zastrašujuću poruku da vojne vlasti neće tolerisati nikakvo neslaganje usred današnjih događaja koji se odvijaju".

Zamenik direktora Hjuman rajts voča za Aziju Fil Robertson rekao je da vojne akcije "pokazuju krajnje prezir prema demokratskim izborima održanim u novembru i pravu naroda Mjanmara da bira svoju vladu".

U više medijskih izveštaja tvrdi se da su telefonska i internet usluga u većim gradovima u zemlji bili poremećeni. MRTV, državna televizija, nije emitovala program, a preko Fejsbuka je objavila da ima tehničkih problema.

Više izveštaja govori da su vojnici na ulicama prestonice Nejpjida i najvećeg grada Jangona.

Dešavanja u ponedeljak usledila su nakon više meseci tenzija u vezi sa novembarskim izborima. Vojska Mjanmara tvrdila je da je bilo izbornih prevara, što su navodi koje je izborna komisija u zemlji odbacila.

U subotu je Tatmadav, zvanično ime vojske Mjanmara, objavio izjavu u kojoj se tvrdi da se dogodila prevara na izborima i da međunarodna zajednica "ne bi trebalo da podržava sledeće korake političkog procesa po principu 'stanje redovno'".

"Tatmadav je taj koji vrši pritisak za poštovanje demokratskih normi", navodi se u saopštenju. "Tatmadav se ne protivi samom ishodu izbora... Umesto toga, Tatmadav smatra da je proces izbora 2020. neprihvatljiv, sa preko 10,5 miliona slučajeva potencijalnih prevara, poput nepostojećih glasova".

U proteklih nedelju dana, vojska Mjanmara odbacila je glasine da će izvesti puč nakon što je vrhovni komandant vojske, viši general Min Aung Hlaing, rekao višim oficirima da bi ustav, koji zabranjuje puč, mogao biti ukinut ako zakoni ne budu budu pravilno sprovedeni.

Vojska je rasporedila neobično velik broj tenkova oko glavnog grada, podižući uzbunu među civilima i vladinim zvaničnicima.

Hapšenje lidera u Mjanmaru, poznatom i pod nazivom Burma, samo je poslednji događaj u zemlji koja se bori između civilne i vojne vladavine i izaziva zabrinutost zbog prekida nacije u demokratiju.

Britanska kolonija do 1948. godine, Mijanmarom su vladali diktatori uz podršku vojske od 1962. do 2010. godine.

Pobuna 1988. dovela je do izbora 1990. godine, na kojima je stranka NLD ubedljivo pobedila, ali izabrani članovi parlamenta su zatvoreni, a diktatura se nastavlja.

Aung San Su Ći, ćerka heroja u borbi za nezavisnosti Mjanmara, generala Aung Sana, koji je ubijen 1947, pojavila se kao lider na prodemokratskim skupovima i u NLD-u.

Dobila je Nobelovu nagradu za mir 1991. godine, dok je bila u kućnom pritvoru.

2010. godine, visoki general Tan Švin najavio je da će zemlja biti predata civilnim liderima, među kojima su bili i penzionisani generali.

Oslobodili su političke zatvorenike, uključujući zakonodavce iz Nacionalne lige za demokratiju, i Aung San Su Ći, koja je izabrana tokom 2012. godine, da bi kasnije postala liderka Mjanmara.

Aung San Su Ći (75), iako popularna među budističkom većinom u Mjanmaru, doživela je pad međunarodne reputacije zbog tretmana njene vlade prema muslimanskoj manjini Rohinja u zemlji. 2017. godine.

Vojna akcija protiv Rohinja, izazvana smrtonosnim napadima na policijske stanice u državi Rakhine, dovela je do toga da stotina hiljada Rohingja pobegnu u susedni Bangladeš.

Međunarodni krivični sud istražuje zemlju zbog zločina protiv čovečnosti.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG