Tokom razgovora pedsednika Džo Bajdena i kancelarke Angele Merkel u Beloj kući krajem prošle nedelje, dvoje lidera su istakli trajno savezništvo SAD i Nemačke, ali i mimoilaženja po dva navažnija geostrateška pitanja današnjice: odnosi Zapada sa Kinom i Rusijom ističe za Glas Amerike dugogodišnji ekspert za Nemačku, Stiven Sejbo.
Ugledni poznavalac kretanja u Nemačkoj kao i fluktuacija u američko-nemačkim odnosima proteklih decenija, ovog puta se osvrnuo na značaj Merkelinog boravka u Vašingtonu samo nekoliko meseci pre njenog odlaska sa čela vodeće zemlje u Evropi.
Bajden je dočekao Angelu Merkel, koju poznaje već niz godina sa parolom: „Amerika se vraća“, aludirajući na prethodni četvorogodišnji period trzavica između Vašingtona i Bona za vreme administracije Donalda Trampa, kaže Sejbo.
“Mislim da je to bio pokušaj obnavljanja čvrstih veza, sličan bivšeg predsednik Barak Obama kada je pokušao da popravi odnose nakon Bušove administracije i rata u Iraku, oko kojeg je takođe izbila duboka kriza u američko-nemačkim odnosima,” tvrdi Sejbo.
Uoči razgovora u Vašingtonu, Bajdenova administracija je takođe ukinula sankcije na nemačko-ruski projekat izgradnje Severni tok 2 i to nasuprot volji Kongresa u nadi da će Merkel uzvratiti gest i u odnosu na Rusiju i Kinu, dodaje Sejbo.
“Severni tok 2 to otežava. Teže im je da vrše pritisak na Rusiju nakon sklapanja ovakvog ugovora sa njom. Teže je reći ostatku Evrope da zadrže sankcije protiv Rusije zbog Ukrajine, dok Nemačka nastavlja sa ovim velikim poslovnim aranžmanom sa Moskvom. Kako održati balans u takvim okolnostima? Verujem da to podriva lidersku ulogu Nemačke u Evropi po pitanju Rusije", smatra taj stručnjak.
Bajden i Merkel se još manje slažu u vezi sa politikom prema Kini, ukazuje Sejbo.
“Kina je postala najveći trgovinski partner Nemačke, veći od Sjedinjenih Država. Merkel je, pri tom, u velikoj meri ekonomska, komercijalna kancelarka. Siguran sam da je Bajdenu istakla da je zabrinuta zbog kineskog kršenja prava intelektualne svojine, ali takođe rekla da je Kina izuzetno važna za Nemačku ekonomiju. Verovatno je dodala da Nemačka ne može da ide dalje od osude i da ne želi novi hladni rat", smatra on.
Nemački zvaničnici i dalje čvrsto veruju da će Peking izvršiti progresivne reforme ako Evropa i Kina nastave svoje bliske trgovinske odnose, dodaje Sejbo.
„I biće još više oklevanja u Nemačkoj slično: ‘Da, još uvek su nam potrebni Amerikanci, bliski smo s njima, ali moramo poslovati sa Kinom i Rusijom, ne možemo dozvoliti da nam Amerika diktira politiku", kaže on.
Nakon Bregzita, Nemačka je postala centralna sila u Evropi, što je uticalo ne samo na spoljnu politiku EU već i na transatlantske odbrambene odnose, smatra Sejbo.
„Nećete čuti Merkelovu da podržava obavezu izdvajanja dva odsto od godišnjeg bruto dohotka za NATO. Malo je verovatno da će sledeća nemačka vlada, povećati troškove za odbranu. Dakle, pojaviće se problem sa određenim brojem ljudi u američkom vojnom establišmentu", predviđa Sejbo.
U međuvremenu, američka Fondacija za odbranu demokratije u svom nedavnom izveštaju tvrdi da su nemački ekonomski odnosi sa Kinom „obrazac za strategiju KPK da dominira ekonomijom 21. veka i postavi svoja pravila za savremeni svet“.
Drugim rečima, nastavljajući postojeću politiku sa Kinom, Nemačka danas dobija, ali sutra otvara put svom padu.
