Prisustvo žena u sektoru bezbednosti od posebne je važnosti za položaj žena u društvu generalno, složile su se učesnice onlajn tribine "Položaj žena u sektoru bezbednosti" koji je preko Zoom platforme održan u organizaciji Instituta za evropske poslove.
Novinarka Danica Vučenić, moderatorka panela, podsetila je na početku na prognozu Svetskog ekonomskog foruma (SEF) iz decembra 2019. godine da se očekuje da će rodna neravnopravnost potpuno nestati tek u sledećem veku i to ako se bude održala sadašnja dinamika borbe za ravnopravnost. Takođe je podsetila na ocenu generalnog sekretara UN Antonija Gutereša da će aktuelna pandemija koronavirusa dodatno unazaditi ravnopravnost žena na svetu.
Sama Srbija se, prema indeksu rodne ravnopravnosti SEF, našla na dosta visokom 39. mestu od 150, podsetila je Vučenić, a jedan od razloga je visoka zastupljenost žena na ključnim državnim pozicijama u zemlji. Sada bi rezultat verovatno bio i bolji, zbog činjenice da žene zauzimaju praktično polovonu mesta u aktuelnoj Vladi Srbije, ocenila je ona.
Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti, nagasila je da će istinska ravnopravnost biti vidljivija kada slika u društvu bude drugačija po pitanju upravo prisustva žena u strukturama bezbednosti i u sportu.
Napominjući da veruje samo u male i kontinuirane pomake koji donose napredak, nikako revolucije, Janković je rekla da je sektor bezbednosti pokazao istinsku posvećenost unapređenju položaja žena i poštovanje preporuka institucije koju predvodi.
Janković je rekla da su obrasci i kultura ponašanja značajno promenjeni u društvu poslednjih 20 godina i da je značajno povećano prisustvo žena kako u ministarstvima vojske i policije, tako i među pripadnicima tih oružanih snaga.
Ovoliko žena na bitnim pozicijama u društvu, smatra, dovoljno je da bi se menjao dominantno muški kultirni obrazac, koji je vladao decenijama i vekovima.
Značaj rezolucije 1325 SB UN
Gordana Čomić, ministarka za ljudska i maninska prava i društveni dijalog, ocenila je da nikakvih pomaka po pitanju prisustva žena u snagama bezbednosti ne bi bilo da 2000. godine nije doneta Rezolucija 1325 - "Žena, mir, bezbednost" - koja je u trentku donošenja u Savetu bezbednosti UN delovala kao "dosta benigan dokument".
Žene su nakon toga ušle u sektor bezbednosti, kazala je ona: "Moje znanje o ženama je da nema nikoga ko će ih iz tog sektora izbaciti, ikada. Kolike su teškoće? Ogromne", kazala je Čomić i kao najveći problem navela stav "Meni tamo nije mesto ako sam žena".
To je isti onaj stav koji je '20-ih godina prošlog veka postojao za žene u redakcijama ili za žene koje brane doktorsku tezu, navela je.
Ocenila je da je dobro što su žene u setoru bezbednosti, ali da nije dobro što su napravljene sve moguće prepreke za one koje su htele da u taj sektor stupe.
"Nije dobro što Srbija nema ženu generala. Nema je za sada. Onda tačno vidite da sektori u kojima je više rađeno sa većinom, kao policija ili obaveštajne službe, tu imate više žena. Ali vojska, koja je tvrđa i čvršća u strukturi u predrasudi - jer 'ratovanje je muški posao' - je postavljala više prepreka", kazala je Čomić.
Ocenila je da se nije razumelo da su žene prestale da budu objekti rata i mira. "Hiljadama godina smo bili objekat, niko nas nije pitao da li da se ubijamo ili ne ubijamo", kazala je ona. "Niko nas nije pitao ni o ratu, ni o miru, a rezolucija 1325 je omogućila da se moramo pitati i o ratu, i - još važnije - i o miru".
Kada se posmatra izgradnja mira, muškarci i dalje žele da pobede jedan drugog, a žene žele da "pobede zajedno teško nasleđe koje ne želimo da prebacimo u budućnost", rekla je ministarka.
"To je razlika u pristupu koja nije rodna, nego životna, zato što smo prestale da budemo objekti ratova i mira i postale smo subjekti - nadam se ne proizvodnje ratova", rekla je Čomić.
"A šta će muškarci u Vladi?"
Odgovarajući na pitanje moderatorke Vučenić da li je to što polovinu mesta u Vladi čine žene mera položaja žena u društvu u Srbiji u kojoj su žene "i siromašne, i tučene, i suočavane sa užasnim problemima socijalnim, fizičkim i obrazovnim" , Čomić je odgovor započela pitanjem "da li biste se ikad zapitali šta znači 50 odsto muškaraca u Vladi".
"Da li možete zamisliti lice muškarca kome se postavlja pitanje za koje ja insisturam da novinari pitaju - 'kako vi, gospodine, harmonizujete svoju ličnu i profesionalnu karijeru?' On ne razume pitanje. Nema tu šta da se usklađuje".
Čomić je nastavila da je sasvim očekivano da cela kritička janvost umanji značaj toga što je 48 odsto žena u parlamentu ili 50 u vladi.
Rekla je, međutim, da niko ne očekuje od kritičke javnosti da kaže da je 11 žena u Vladi mera dobrog života žena u Srbiji.
Problemi žena u mirovnim operacijama
Poverenica Brankica Janković je rekla da je zabeleženo nekoliko slučajeva odustajanja žena od tužbi za seksualno uznemiravanje - žena koje su bile pripadnice oružanih snaga Srbije u mirovnim misijama Ujedinjenih nacija, podsećajući da je samo u 2020. u mirovne operacije poslate 42 žene, što je "veliki broj".
Naglasila je da je neophodno imati puno senzibiliteta prema ženama koje se nalaze u mirnovnim misijama, jer su te okolnosti povoljne za povredu prava tih žena.
"Ne. Jedanaest žena u vladi je rezultat višedecenijske borbe hiljada žena u Srbiji. Šta će te žene proizvesti kao rezultat u vladi? Moj predlog za sve žene u vladi je (pitanje) - a šta će proizvesti muškarci? Zašto ja celog veka moram da dokazujem da sam sposobna za politiku? To ne neproduktivno (pitanje) od strane kritičke javnosti. Hoće li ona umeti? Ne znam rođače. Pitaj njega hoće li on umeti", kazala je Čomić naglasivši da hoće da bude izložena kritici i nadzoru za sve što ume i ne ume, ali da je neprodutivno odgovarati na pitanja da li je sposobna za tu poziciju kao žena.
"Broj žena u Vladi ne odražava položaj žena u društvu, ali bi mogao da promeni perskeptivu da niko više ne pita šta ona može da uradi", nastavila je Brankica Jaković. Dolazi vreme, kazala je, kada ćemo ravnopravno pitati muškarce "a šta si ti uradio", nevezano za to ko je kog pola.
Upitana šta je mera položaja žena u društvu u Srbiji, Brankica Janković je rekla da bi bilo neozbilno bilo šta izdvojiti - broj žena koje trpe nasilje, broj ubijenih žena ili sa druge strane broj žena na najvišim državnim funkcijama.
Ocenila je da je kretanje društva unazad na ovom polju moguće - ne po pitanju donošenja diksiriminatorskih zakona, ali da u smislu dolaska jačanja snaga koje žele da vraćaju društvo unazad.
"To je prilično često i u mnogo razvijenijim državama", rekla je ona objašnajvajući da je digitalno društvo, pored brojnih prednosti, donelo i brojne probleme na tom polju zbog kojih su "žene sada izložene i novim oblicima nasilja koje je digitalno društvo omogućilo".
