Iako žena među stanovnicima Srbije ima više nego muškaraca, premalo ih je na rukovidećim pozicijama na kojima se donose odluke ključne po društvo. U Skupštini su značajno zastupljene, zahvaljujući zakonu o obaveznim kvotama na izbornim listama, ali ih je premalo u vladi, a i dalje je gotovo nezamislivo da političke partije vode žene, rečeno je između ostalog u sredu na konferenciji “Liderke u borbi protiv diskriminacije”, koju je na kraju projekta edikacije žena organizovala Akademija ženskog liderstva.
Jedan od većih uspeha borbe protiv diskriminacije tokom prethodnih godina je to što negiranje postojanja diskriminacije više ne postoji, složile su se učesnice. “Diskriminišu i dalje, ali neće se isčuđavati ako o diskriminaciji govorite, niti će pokušati da kažu da je nema”, rekla je jedna učesnica rasprave.
Akademija ženskog liderstva program je podrške ženama aktivnim u javnom životu. On okuplja političarke i aktivistkinje i nudi im priliku da unaprede znanja i veštine ali i da se povežu kako bi se zajedno borile i zastupale ženska ljudska prava do ostvarivanja pune ravnopravnosti. Projekat sprovodi Beogradski fond za političku izuzetnost uz podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID), a realizovan je u partnerstvu sa Centrom za podršku ženama iz Kikinde i Centrom modernih veština iz Beograda.
Tokom trajanja Akademije, njene edukativne kurseve o borbi za ravnopravnost pohađalo je oko 130 političarki iz svih delova Srbije, iz preko 30 stranaka i pokreta sa nacionalnog, lokalnog i pokrajinskog nivoa.
Sledeći korak u borbi za ravnopravnost polova je rad na jačanju uticaja žena u javnom životu, u politici, medijima, ali i u poslovnom svetu.
Laura Palmer-Pavlović, direktorka kancelarije za demokatski i ekonomski razvoj USAID, rekla je da kada žene učestvuju u politici i civilnom sektoru vlade bivaju otvorenije i demokratskije prema građanima.
„Puno puta videli da osnaživanje žena pomaže društvu. Kada žene učestvuju upolitici, vlade su obično otvorenije i demokratskije i otvorenije prema građanima. Ovaj rad od veće važnosti nego nikad, u Srbiji i širom sveta sve su veći izazovi, od ekonomske i migratske krize, do sve veće netolerancije. Žene imaju fantastičan potencijal za rešenja“, rekla je Palmer-Pavlović i podsetila da je strategija USAID u Srbijij podrška evropskim integracijama zemlje, te da je to povezano sa ključnim reformama. „Zanamo da taj proces neće biti lak“, rekla je ona.
Članica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, Branka Drašković, rekla je da od ukupnog broja preduzetnika žene čine tek jednu trećinu i da je njihov udeo na visokim funkcijama mali. "U bankama od 31 izvršnog direktora samo je 10 žena na toj funkciji". Iako visoke škole većinski upisuju i završavaju žene, u "Srpskoj akademiji nauka i umetnosti od 153 člana samo su 15 žene", rekla je ona.
"U politici ima više od 30 posto žena i u tome smo peti u Evropi, dok na selu 60 posto žena nema pravo na penziju", rekla je ona.
Žene same sebi najveća prepreka
Narodna poslanica u Skupštini Srbije i političarka Saveza vojvođanskih Mađara, Elvira Kovač, za koju je tokom predstavljanja naglašeno da je, pored toga što je žena u politici, i predstavnica jedne nacionalne manjinske zajednice u Srbiji, rekla je da su žene same sebi najveća prepreka i da moraju da menjaju sopstvenu svest, jer većina žena misli da politika nije "delatnost koja im priliči".
„Urađeno je puno, ali je sve to i dalje nedovoljno. Prepreke, kada pričamo o ženama u politici, se nalaze u nama, generano. Većina misi da je politika ružna reč, da je politika nešto što nije za mene… Puno sam radila da objasnim ženama da je politika činjenje da naše društvo bude bolje, menjanje naše okoline i da svi treba da damo svoj doprinos“, rekla je Elvira Kovač.
Ispričala je kako joj okruženje čestita, zato što je, dospevši do pozicije potpredsednice stranke, uspela i ostvarila maksimum. “Poptredsednica stranke... Positigla si sve“, jer „žena na mestu predsednika ne može da bude“.
Marija Lugarić, dugogodišnja zastupnica u hrvatskom Saboru i političarka iz Socijaldemokratske partije, naglasila je da je ponosna što se bavi politikom, delatnošću za koju „mnogi misle da je korumpirana i grozna“.
Ona je rekla da o temama rodne ravnopravnosti prevashodno treba raspravljat sa muškarcima. „Rodna ravnopravnost znači biti pošten prema ženama, ali i prema muškarcima“, rekla je ona i podvukla razliku između ravnopravnosti i jednakosti u politici „Jednak tretman muškaraca i žena u politici, koji bi bio na razini jednakosti, ne bi rezultirao ravnopravnošću“.
Govoreći o ulozi medija, Lugarić je ispričala primer svoje koleginice iz SDP-a, energične političarke atraktivnog izgleda, Sabine Glasovac. Iako pedantna, Glasovac je odlučila da počne da kasni na sednice hrvatskog Sabora, jer dok je dolazila pre početka sednice, fotoreporteri bi je redovno fotografisali, a mediji su se posle bavili time šta je obukla, kako izgleda i da li je različita u odnosu na prethodne dane – nešto što se muškarcima političarima ne događa.
Ipak, Lugarić je pozvala političarke da ne preuzimaju muški stil ponašanja u politici. „Mi političarke možemo biti uspešne u politici i da ostanemo žene. Mnoge su uspele jer su uzele muški model ponašanja – možemo da zadržimo svoj govor, način komunikacije… Želim da možemo biti žene u svim svojim aspektima i da možemo uspeti na ženski, a ne muški način“, rekla je Lugarić.
Ključna podrška USAID, neophodna pomoć domaćih institucija
Članica tima Akademije ženskog liderstva Marija Srdić rekla je za agenciju Beta da im nedostaje finansijska pomoć domaćih institucija i dodala da je konferencija "Liderke u borbi protiv diskriminacije" finansirana i održana zahvaljujući podršci američke agencije za razvoj USAID-a.
"Ako imamo podršku naših institucija znaćemo da je sve što radimo značajno za naše institucije i važno za naše društvo", rekla je ona.
Planetarni problem
Obraćajući se okupljenima, poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković ukazala je da je diskriminacija prisutna u svakom kutku planete, pa tako i kod nas. Diskriminacija ne poznaje ni granice, vere, običaje, rasu ili bio koju drugu odrednicu, već istrajava kroz vreme i vekove, nalazeći najbolje kanale da podrije, urušai ili uspori razvoj društva.
Važno je, rekla je poverenica, da se ne zatvaraju oči i da se ne ćuti o diskriminaciji, već da se govori o problemu, jer samo tako postoje dobre šanse da jednog dana bude bolje, drugačije društvo. Na procentu žena koje učestvuju u političkom životu može se proceniti napredak jedne države, rekla je.
Situacija se na globalnom novou popravlja, a u protekle dve decenije broj žena u nacionalnim parlamentima je udvostručen, no i dalje je na nivou od samo 23 procenta, što ne odražava pravu sliku uloge žena u društvu.
Navela je da se samo 10 žena u čitavom svetu nalazi na čelu države, devet žena je na čelu vlada, a slično je sa ministarskim funkcijama sa manje od 20 procenata žena, koje su često su zadužene za oblasti koje se tradicionalno povezuju sa ženama. Pohvalila je činjenicu da su u Srbiji žene zadužene u vladi za važne oblasti, koje su slovile za „muške“, poput infrastrukture, građevinarstva, saobraćaja, lokalne samouprave i pravde.
Srbija je, kako je navela poverenica, prva zemlja u regionu koja učestvuje u Indeksu rodne ravnopravnosti gde je zauzela 22 mesto od 29 zemalja, ali je po zastupljenosti žena u politici među 10 najboljih, a da je tome doprinelo uvođenje kvota. „Pred nama je mnogo posla, potrebno je kontinuirano raditi kako bi se položaj žena poboljšao, a time i svih građana, te konsolidovali čitavi temelji društva. Osnažene žene bi bile dobar motiv i primer za sve žene koje bi imale na umu da žene na rukovodećim položajima nisu neka retkost, već da je to uobičajena pojava“, naglasila je Janković.
Predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht rekla je da ne postoji nijedo društvo u kojem nema diskriminacije prema određenim grupama i da, iako se čini utopijskim, treba da se borimo da budemo društvo bez ikakvih diskriminacija.
Bez žena politika bi bila siromašnija i manje uticajnija. „Bez žena politika nema budućnosti“, zaključila je Liht.
"Ne daj na se, raspala se!"
Dugodišnja narodna poslanica iz Demokratske stranke i potpredsednica Skupštine Srbije, Gordana Čomić, u šaljivom tonu rekla je da je sve što je naučila o borbi protiv diskriminacije, naučila od svoje babe. „Kao maloj, rekla mi je: ‚Ne daj na se, raspala se‘. Nema ko drugi sem vas da ne da na vas“, poručila je ona ženama.
Ona je ukazala na „banalnost“ diskriminacije danas u Srbiji. „Svi diskriminišu, jer je to normalno – dobri ljudi, sa kučićima, predsednik vlade, moj kolega iz stranke – svi, jer je dozvoljeno da misliš da si zbog neke razike bolji“, rekla je ona.
„Morate kao liderke da ljuštite tu bananu diskriminacije. Mi smo na izasku iz faze negacije diskriminacije. Taj oblik negiranja je najteža faza diskrimnacije, to su ‚teški zemljani radovi‘, ta faza je za nama, ali smo sad u imbu“, rekla je ona.
Predložila je i konkretne poteze: „Ako ste liderke, gde god možete da podržite ženu, iz druge stranke, institucije – podržite je. Ne možete uvek, ja ne mogu da podržim ženu koja diskriminiše, ali onda joj se obratite. Time će se graditi dijalog o smanjenju diskriminacije u društvu, a do toga nismo stigli“, rekla je Gordana Čomić.
„Poličari lažu svuda, da ne možemo da promenimo svet – možemo! Žene služe da menjaju agendu društva. Otkačite se više od toga da postoje ljudi koji razumeju eonomiju - i mi žene; da postoje ljudi koji razumeju globalizacihju - i mi žene, da postoje sobe u koje zlaze pametni mušakrci – i mi žene. Ako hoćete da stvarno menjamo ovaj svet, a nema ko drugi od nas, onda moramo da znamo da je naša uoga u politici da pitamo to što smo već pitale – a ko je to tebe rodio da baš sve umeš, a da ja treba da dokažem da nešto znam“, energično je upitala Gordana Čomić.