Linkovi

Održan 'Ponos Srbije' u Beogradu: Parada je protest, ne zabava


Parada "Ponos Srbije" pod parolom "Borba još uvek traje - pridruži se" u Beogradu, 29. juna 2019.

Parada "Ponos Srbije", peta po redu, održana je u subotu u centru Beograda pod sloganom "Borba još uvek traje - pridruži se!". Parada nije zabava već protest, naglasili su organizatori i zatražili od države obrati više pažnje na LGBT zajednicu.

Kolona aktivista, koji se bore za prava LGBT, po prvi put je prošla Knez Mihailovom ulicom. U pratnji jakih policijskih snaga, privatnog obezbeđenja i pripadnika žandarmerije kolona je od Pionirskog do studentskog parka prošla bez incidenata.

Peta parada "Ponos Srbije" održana u Beogradu
please wait

No media source currently available

0:00 0:01:44 0:00

Nedaleko od učesnika parade okupila se manja grupa mladjih ljudi, protestujući s velikim transparentom "Dogodine u Prizrenu", ali incidenata nije bilo.

Okupljeni su nosili zastave duginih boja, simbol LGBT pokrta, a na čeku kolone razvučen je bio transparent "Borba još uvek traje - pridruži se".

Nosili su brojne parole: "Hoćemo da se pravno vidimo", "Moj život, moja pravila", "Imam pravo da volim koga hoću", "Voli tvoje LGBT prijitelje", "Hoću život dostojan čoveka", "Prevencija zločina iz mržnje", "Volite svoje LGBT prijatelje", "A što ćemo ljubav kriti", "Adam i Steva, Ema i Eva", "Neka ljubi ko god koga hoće"...

Parada "Ponos Srbije" u Beogradu, 29. juna 2019.
Parada "Ponos Srbije" u Beogradu, 29. juna 2019.

Predstavnici LGBT pokreta i organizatori skupa, ove godine istakli su četiri zahteva: da se pravno regulišu istopolna partnerstva u Srbiji; da se depatologizuje transrodni identitet i omogući dostupnost hormonske terapije; da se državne institucije senzibilišu za rad sa LGBT i da se u budžeti za nevladin sekor obezbedi novac i za organizacije LGBTI zajednice.

Parada je pre svega protest, iako izgleda šareno i zabavno, prajd nije zabava, već politički čin kojim LGBT zajednica skreće pažnju na svoje probleme, naglasila je predstavnica organizatora iz udruženja Egal Anđela Čeh.

Član Organizacionog odbora Parade ponosa Predrag Azdejković pozvao je državne službenike budu obučeni da bi bili "tolerantniji" u radu sa LGBT zajednicom, što se posebno donosi na lekare i nastavnike.

On je ocenio da su potrebna veća budžetska davanja za rad LGBT organizacija i da je "Vlada za vreme Ane Brnabić smanjila ta davanja".

Predstavnici države

U povorci je bio ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić i to, kako je rekao, ne samo kao ministar, već "građanin koji se zalaže za toleranciju i bori sa predrasudama".

“Mi smo u prethodnoj godini uspeli prvo da predložimo, a zatim su narodni poslanici usvojili zakon o izmenama i dopunama Zakona o matičnim knjigama koji omogućava evidentitanje činjenice promene pola. Ono što nas očekuje u budućnosti su, pre svega, oni ekononomski problemi u istopolnim zajednicama – podela imovine, nasleđivanje, zdravstveno, pentziono osiguranje, posete u bolnici, zatovrima… Očekujem da će u nekom narednom period I ova pitanja doći na dnevni red”, rekao je Ružić.

Branko Ružić o LGBT zajednici
please wait

No media source currently available

0:00 0:00:52 0:00

Poverenica za zaštitu ravnoravnocti Brankica Janković pozvala je sve pojedince LGBT populacije da podnose pritužbe na diskriminaciju, jer su to dosad uglavnom činile organizacije, što govori da se oni i dalje plaše da prijave slučajeve.

"Svih ovih proteklih godina, uglavnom pritužbe podnose organizacije civilnog društva, što nam govori da se i dalje plaše da prijave, kao i da i dalje u javnom prostoru možete čuti čak i neke političare koji imaju priličan uticaj u javnosti, da imaju jedan nedopustiv odnos i da su skloni vređanju, u nekim slučajevima i govoru mržnje", kaže Janković.

Janković: I dalje prisutan govor mržnje prema LGBT osobama
please wait

No media source currently available

0:00 0:00:56 0:00

I dalje se u javnom prostoru može čuti govor mržnje i političara značajnog uticaja, sa nedopustviim odnosom prema seksualnim manjinama i vređanja, još ima onih koji ne poštuju preporuke Poverenika, ali verujem da je ovo društvo izabralo put napretka, u kojem smo ravnpravni, rekla je Janković koja je učestvovala u šetnji na paradi.

Parada "Ponos Srbije" u Beogradu, 29. juna 2019.
Parada "Ponos Srbije" u Beogradu, 29. juna 2019.

Na završetku Parade, transrodna aktivistkinja Helena Vuković poručila je: "Srećan nam Prajd! Ostvarili smo istorijski pomak, osvojivši Knez Mihailovu".

Ona je rekla da je glavni zahtev ovogodišnjeg prajda regulisanje zakonom istopolnih partnerstava, depatologizacija trans osoba u svim sferama društva, senzibilizacija institucija prema LGBT osobama i povećavanje budžetskih davanja odvojenih već za sektor nevladinih organizacija, za LGBT zajednicu.

Ona je ukazala da se tokom prolaska povorke moglo uvideti na kakve sve prepreke učesnici u invalidskim kolicima nailaze i uputila apel Parade da se u Beogradu postave rampe kako bi osobe sa invaliditetom mogle da se kreću grdskim ulicama i parkovima.

Aktivisti LGBT zajednice najavili su okupljanje za iduću godinu 7. juna 2020. na istom mestu u isto vreme.

Parada "Ponos Srbije" ove godine je održana i u znak sećanja na 50 godina od Stonvolske pobune, kada se 1969. godine LGBT+ zajednica u Njujorku pobunila protiv policijske torture.

“Ponos Srbije” nije jedini prajd događaj koji se tokom godine organizuje u Beogradu. Posledica je nezadovoljstva dela LGBT zajednice skupom koji godinama na jesen u prestonici Srbije organizuje Beograd Prajd – skup nevladinih organizacija i pojedinaca koje podržava Evropska asocijacija organizatora Prajdova.

Distanca, mržnja, nasilje

“Ponos Srbije” organizovan je u trenutku u kome se Srbija i dalje svrstava u red država u kojoj preovlađuju homofobija i netrpeljivost prema drugom i drugačijem. To potvrđuju, kako podaci prikupljeni na terenu, tako i objave čelnika pojedinih nezavisnih regulatornih tela.

Naime, nevladina organizacija “Da se zna”, koja pruža pravnu i psihološku pomoć LGBT osobama, u junu je objavila da joj je prošle godine prijavljeno 42 slučaja - među kojima su fizički napadi, diskriminacija, pretnje i uvrede.

Istovremeno, Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti, ukazala je povodom Međunarodnog dana ponosa da u srpskom društvu i dalje postoje socijalna distanca, govor mržnje, uvredljivi, ponižavajući i nasilni odnos prema LGBT osobama. Primetila je da ih to obeshrabruje da se obrate institucijama za zaštitu. Takođe, navela je i da zakonski treba regulisati promenu pola, istopolna partnerstava, ali i nastaviti senzibilizaciju zaposlenih u državnim organima i zdravstvu za rad sa LGBT osobama.

Godinama obespravljeni

Status istopolnih partnerstava u Srbiji još nije regulisan, uprkos tome što u oktobru 2019. ističe rok koji je Akcionim planom usvojenim 2014. država sama sebi postavila. To znači da, za razliku od heteroseksualnih parova, homoseksualni nemaju brojna zakonska prava – poput nasleđivanja zajednički stečene imovine, penzije, zdravstvene ili socijalne zaštite, ili pak odgajanja ili usvajanja dece.

Stvari sa mrtve tačke nije pokrenulo ni postavljanje Ane Brnabić, deklarisane gej osobe, na funkciju premijerke Srbije. Njen jedini dosadašnji učinak, koji bi se mogao tumačiti kao nastojanje da se poboljša položaj LGBT osoba, jeste dolazak na ukupno tri beogradska Prajda. Jednom se pojavila kao ministarka u Vladi Srbije i dva puta kao premijerka.

Međutim, upravo u takvom stanju stvari, februara ove godine objavljeno je da je njena partnerka, sa kojom de fakto i de jure mora živeti u vanbračnoj zajednici, rodila bebu. Javnost Srbije, pod uticajem medija bliskih vlastima, percipirala je da je premijerka Brnabić dobila sina - što je deo pripadnika LGBT populacije doživeo kao nepravdu. Razlog: njihove višegodišnje težnje da legalno žive u istopolnim zajednicama i ostvare svoja željena prava ostale su neuslišene.

Istorijat beogradskih prajdova

“Ima mesta za sve”, bio je slogan prve “Parade ponosa” čije je održavanje pokušano juna 2001. godine. Učesnike su napali huligani i desničarske grupe – organizatori Prajda izašli su sa procenom da je povređeno više od četrdeset osoba.

U kasnijim godinama okupljanja su zabranjivana, kako je policija obrazlagala, iz bezbednosnih razloga. 2010. učesnici Prajda prošetali su beogradskim ulicama, a grad je bio pod policijskom opsadom. Centar prestonice, poprište sukoba ultradesničara i huligana sa policijom, bio je razrušen. Povređeno je bilo najmanje 140 ljudi. Do 2013. godine “Parade ponosa” vlasti su zabranjivale zbog, kako su tvrdile, bezbednosnih rizika.

Poslednjih pet godina prajdovi u Beogradu održavaju se uz opsežne bezbednosne mere, a skupove ne remete incidneti, zbog čega se smatraju uspešno održanim.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG