Linkovi

Premijerka Brnabić: Država odlučno iza svojih građana štiteći im prava


Arhiva - Učesnici Parade ponosa u Beogradu nose veliku zastavu duginih boja, simbol gej pokreta, 27. juna 2013. godine.

Srbija je kao društvo veoma napredovala po manjinskim pravima, izjavila je u petak u Beogradu premijerka Ana Brnabić. Država sa svojim institucijama odlučno stoji iza svojih građana jednako štiteći njihova prava, bez obzira da li pripadaju većini, ili su po rođenju, orijentaciji ili ličnom odlukom, pripadnici neke od manjinskih grupa, rekla je ona.

"Ovo društvo imalo je snage da napravi iskorak i od sredine koja se nije libila da iskaže fizičko nasilje nad neistomišljenicima, napravi atmosferu koja nije preteća i ne ugrožava sve nas koji ćemo u nedelju mirno prošetati ulicama. I to za manje od 15 godina", rekla je Ana Brnabić na konferenciji o zločinu iz mržnje, organizovanoj u okviru "Nedelje ponosa".

Premijerka je rekla da joj se neprestano čini da društvo nije svesno koliko značajan put je prešlo i da je ponosna i oseća divljenje prema društvu Srbije, jer uprkos svim ratovima, u Srbiji živi 26 nacionalnih ili drugih manjina, a da se 55.000 dece školuje na 15 jezika.

"Ovo društvo je u poslednje tri godine položilo test koji se zove migrantska kriza. Naša zemlja pokazala je gostoprimstvo. Naša zemlja nije zatvarala granice, a ove godine čak 645 dece pohađa škole u 17 lokalnih samouprava", rekla je Ana Brnabić.

Brnabić kaže da je kao predstavnica države ponosna što Srbija ima usvojene antidiskiminacione zakone i što izveštaji relevantnih međunarodnih tela i organizacija potvrđuju da se oblast ljudskih i manjinskih prava u Srbiji unapređuje.

Nedopustivo je, nastavila je, da se toleriše govor mržnje samo zbog toga što nije praćen fizičkim nasiljem, jer "nije veliki korak od govora mržnje do zločina iz mržnje".

"Važno je da smognemo snage da pričamo o tome jer nas ćutanje udaljava od društva kakvo želimo da postanemo, a to je društvo vladavine prava u kojem je svaki pojedinac važan i gde je tolerancija prema drugima usvojeni kodeks ponašanja", rekla je Ana Brnabić.

Premijerka tvrdi da je nesumnjivo opao broj fizičkih napada na osobe koje se razlikuju od većine, ali i dodaje da je jednako važno da "prestanemo da se povređujemo rečima".

“Kao građanka želim da živim u društvu, u kome je Parada ponosa vest na nivou informacije koja se odnosi na zatvaranje ulica za saobraćaj. Da taj događaj bude značajan onima koji ga organizuju i građanima koji u njemu žele da učestvuju, bez višemesečnih tenzija pre i posle njega”, rekla je.

Ministarka pravde Nela Kuburović rekla je da govor mržnje, a pogotovo zločin iz mržnje, i dalje postoji u Srbiji.

"Adekvatan odgovor na ove izazove predstavlja zajednički zadatak na kome moramo da radimo predano i dugoročno", rekla je Kuburović i dodala da je održavanje "Nedelje ponosa" jedan od dobrih primera razvoja tekovina tolerancije i unapredjenja ljudskih prava u Srbiji.

Nela Kuburović rekla je da iz perspektive Ministarstva pravde tema zločina iz mržnje posebno važna, jer u velikoj meri uspeh borbe protiv zločina iz mržnje zavisi od efikasnog rada pravosuđa.

Ona je kazala da Srbija ima dobra i adekvatna zakonska rešenja, ali da još ima nezanemarljiv broj krivičnih dela govora mržnje i zločina iz mržnje, posebno izražena prema LGBT populaciji.

Nasilje počinje rečima

Šef misije EU u Srbiji Sem Fabricio rekao je da pitanje govora mržnje i zločina iz mržnje predstavlja izazov za čitav svet i Evropu. Takođe, i bivša predstavnica OEBS-a za slobodu medija Dunja Mijatović izjavila je da nasilje počinje rečima i da region Zapadnog Balkana to zna bolje od drugih naroda u Evropi.

“Još lečimo ožiljke govora mržnje. I dalje nismo naučili na tim greškama i zločini iz mržnje dešavaju se na ulicama, i dalje nismo društvo koje sebe može da nazove potpuno demokratskim i slobodnim”, rekla je Dunja Mijatović.

Čak jedna od četiri osoba iz LGBT zajednice iskusila je neki oblik zlostavljanja, rekla je ona i ocenila da Srbija ima dobre zakone, ali da ih treba sprovoditi.

“Moramo da otvorimo svoje umove, ali pre svega srce. Na Balkanu naši umovi su još zatvoreni. Uvek stojim sa LGBT zajednicom i borim se za njihova prava. Ljubav je ljubav, kažemo na bilo kom jeziku u ovom regionu, ali želim da pošaljemo jaku poruku svetu oko nas”, rekla je Dunja Mijatović i pozvala učesnike konferencije da uzviknu "love is love".

Miletić: Problem pristup pravdi

Direktor za Evropu Sivil rajt difendersa (Civil Rights Defenders) Goran Miletić kao primer govora mržnje naveo je grafit u centru grada na kojem se, uz upotrebu uvredljivog termina poziva na smrt homoseksualaca, a koji je ispisan na zidu jednog vrtića 2009. godine.

“Taj grafit je simbol svega, on je napisan 2009. godine. On stoji i dan danas i izgleda da nikome ne pada na pamet ni da istraži ko ga je napisao, niti da ga ukloni”, rekao je Miletić.

U sudovima, nastavio je, često postoji nerazumevanje za zločin iz mržnje i sam pristup pravdi ostaje veliki problem, jer sve zavisi od toga na koga stranka "naleti". Kazao je da nije očekivao da u Skupštini Srbije čuje tonove koji imaju prizvuk govora mržnje i da je takvo izlaganje imao pokret Dveri.

Miletić je kazao da prema istraživanjima četvrtina pripadnika LGBT zajednice tvrdi da je fizički napadnuta, a da je više od 70 odsto izloženo verbalnim napadima, kao i da su starije generacije mnogo otvorenije od učenika u srednjim školama.

Pašalić: Srbija nije zemlja mržnje

Zaštitnik građana Zoran Pašalić rekao je da je ta institucija uvek podržavala i da će uvek podržavati LGBT populaciju.

On je rekao da je Srbija krajem 2012. godine uvela kaznu za zločin iz mržnje, ali da do danas nije doneta nijedna pravosnažnja presuda za zločin iz mržnje na osnovu nečije seksualne orijentacije. Dodao je da ohrabruje činjenica da je Ministarstvo unutrašnjih poslova odredilo osam oficira za vezu sa LGBT zajednicom.

Pašalić je kazao da ljudi koji govore protiv LGBT prava i Parade, pozivajući se na srpsku tradiciju, moraju da znaju da Srbija nikada nije bila zemlja mržnje.

“Nećemo dozvoliti da Srbija bude zemlja mržnje. Naše okupljanje u nedelju neće uticati na one koji mrze, okupljanje je sa ciljem da se motivišu ravnodušni, da dignu svoj glas protiv mržnje i ne dozvole da ona prevlada”, rekao je Pašalić.

Direktorka Vladine Kancelarije za ljudska i manjinska prava Suzana Paunović rekla je da je važno to što su aktivnosti u okviru Nedelje ponosa održane u Skupštini Srbije i da je važno da su tamo došli predstavnici stranaka, kao to i da se današnji skup održava u Palati Srbija, preneli su beogradski mediji.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG