Linkovi

Bajden obećao da će nastaviti da se suprotstavlja Kini zbog izvoza opijata


Pilule droge Fentanila

Predsednik Sjedinjenih Država Džo Bajden rekao je u sredu da će nastaviti da se suprotstavlja u nastojanjima da zaustavi šverc opojnih droga koje u Sjedinjene Države stižu preko Meksika.

Bajden je tokom gostovanja u Sinsinatiju, u programu Si-En-ENCNN-ovog Taun hola rekao da se njegova administracija "bavi čitavim pitanjem opijata" tako što je značajno povećala broj ljudi u Sekretarijatu za pravosuđe koji rade na tome.

Fentanil se smatra 50 do 100 puta jačim od heroina. O zdravstvenoj krizi u Americi izazvanoj sintetičkim drogama, pre svega fentanilom, često je govorio Bajdenov prethodnik Donald Tramp.

Bivši predsednik je više puta kritikovao Kinu, primarnu izvoznicu fentanila ili hemikalija poluproizvoda u Meksiko, gde su ga karteli krijumčarili u Sjedinjene Države, zbog toga što se ne obračunava sa trgovinom drogom.

U memorandumu izdatom uoči treće Bajdenove posete Ohaju tokom njegovog šestomesečnog predsednikovanja, pokrivene su ključne zabrinutosti države, od popravke mostova na autoputevima do borbe protiv gojaznosti dece. Ne spominje se kriza sa opijatima, iako Ohajo ima jednu od najvećih stopa smrtnosti usled predoziranja drogom po glavi stanovnika, koje su vodeći uzrok smrtnih narušavanja zdravlja u državi već više od jedne decenije.

Na pitanje Glasa Amerike tokom leta predsedničkim avionom u sredu ka Ohaju da li to pitanje ostaje prioritet za Bajdenovu administraciju, sekretarka za štampu Bele kuće Džen Psaki se saglasila sa tom konstatacijom.

"Nema sumnje to je pitanje koje je uticalo na ljude širom Ohaja i da se i dalje to nastavlja. Bilo koji zdravstveni stručnjak će vam reći da je najvažnija stvar koju bismo mogli da uradimo da obezbedimo da ljudi imaju pristup zdravstvenoj zaštiti", rekla je Psaki.

Neki američki ciljevi postavljeni tokom Trampove administracije u odnosu na Kinu ostaju neispunjeni.

Kina nije preduzela mere za kontrolu dodatnih polufabrikata fentanila, nakon pekinške akcije suzbijanja tavih supstanci u 2018. godini.

Kineski trgovci preusmerili su se na slanje još neregulisanih hemikalija u Meksiko, a kineski državljani optuženi u Sjedinjenim Državama zbog optužbi za trgovinu fentanilom i dalje su na slobodi, primećeno je u januarskom izveštaju Kongresne službe za istraživanje.

"Ne verujem da možemo mnogo da učinimo da usporimo izvoz ovih lekova iz ovih zemalja", rekao je Ben Vesthof, autor knjige "Fentanil, Inc: Kako su prevaranti-hemičari stvorili najsmrtonosniji talas epidemije opijata".

"Sve što možemo da uradimo je da primenimo mere za smanjenje štete kod kuće, poput nadziranih objekata za injekcije, istovremeno obezbeđujući veći pristup trakama za ispitivanje fentanila, lekovima za tretman i programima zamene igala", rekao je on.

Vesthof sebe određuje zagovornikom umanjenja štete, filozofije koja prihvata da ljude ne može sprečiti da koriste drogu i da umesto toga korisnike treba poučiti o opasnostima koje vrebaju i pomoći im da bezbednije koriste drogu.

"U ovom okviru, Bajdenova administracija bila je samo neznatno bolja od Trampove. Uglavnom su jednostavno zadržali status kvo “, rekao je Vesthoff za Glas Amerike. "Usred najgore krize droga u američkoj istoriji, potrebne su nam mnogo hrabrije akcije", smatra on.

Projekcije Centara za kontrolu i prevenciju bolesti pokazuju da je prošle godine u Ohaju zabeležen verovatno najveći ikada broj predoziranja drogom - više od 14 dnevno, ukupno 5.215, što je prekinulo rekordni maksimum iz 2017. godine.

To svrstava ovu državu Srednjeg zapada među četiri sa najvećim brojem takvih slučajeva među 50 američkih država.

Generalno, zabeležen je dramatičan skok u smrtnosti od droga u SAD sa rastom od oko 27 odsto u prvih šest meseci pandemije koronavirusa.

Ukupno je 88.000 Amerikanaca umrlo u 12-omesečnom periodu koji se završio avgusta 2020. godine, prema Uredu Bele kuće za nacionalnu politiku kontrole droga.

"Ilegalno proizvedeni fentanil i sintetički opijati su glavni pokretači ovog povećanja", pri čemu su ljudi u starosti između 35 i 44 godine najugroženiji, rekla novinarima početkom aprila je v.d. šefice kancelarije Regina LaBel.

"Bajdenova administracija ne čini dovoljno da bi se pozabavila tim pitanjem ni sa Kinom, ni sa Meksikom", kaže Pol Larkin, viši pravni istraživač u Heritidž fondaciji.

Larkin je rekao da je pitanje za predsednika koliko ljudi mora da umre od švercovanog fentanila pre nego što zatvori jugozapadnu granicu za švercere droge.

"Stotine ljudi svakodnevno umiru u ovoj zemlji dok mi čekamo odgovor na to pitanje", rekao je Larkin za Glas Amerike.

Tom Sinan, šef policije sela Njuton u okrugu Hamilton u državi Ohajo, koji je 2017. godine svedočio pred američkim Senatom o krizi sa fentanilom, rekao je da je većina hitnih poziva na koje njegovi službenici odgovaraju povezan sa drogom, bilo da se radi o predoziranju ili zločinima s oružjem.

Širom okruga Hamilton ima 50 do 70 predoziranja svake nedelje i više od 400 ljudi umire svake godine.

Iako su se brojevi stabilizovali u okrugu, Sinan je za Glas Amerike rekao da tu statistiku čine "osoba, majka, otac, brat, sestra, sin ili ćerka... Upravo sam danas imao majku koja je tražila pomoć. Svakog dana imamo posla sa epidemijom zavisnosti".

Sinan je rekao da je napisao Trumpu pitajući da li je potrebno 70.000 do 100.000 Amerikanaca da umre pre nego što se krene u akciju.

"Mislio sam da sam predramatičan. Ali sada shvatam da ne samo da nisam bio dramatičan, već sam bio i prilično blizu", rekao je šef policije, dodajući da ima slično pitanje i za Bajdena.

"Iskreno verujem da će promeniti stigmu kada predsednik Sjedinjenih Država ustane i kaže da mi kao Amerikanci moramo promeniti način na koji gledamo i borimo se protiv zavisnosti. Preusmeriće finansiranje istraživanja iz sistema krivičnog pravosuđa u sistema zaštite mentalnog zdravlja. I to bi bilo moje pitanje za njega - da li će nam biti potrebno da se prebacimo", rekao je Sinan.

Bela kuća je pre skoro četiri meseca, nakon početka Bajdenovog predsednikovanja, uvela sedmodelni plan namenjen smanjenju broja umrlih, koji bi trebalo da bude primenjen tokom sledeće godine.

Jedan od ciljeva je preusmeravanje fokusa reakcije vlasti sa sa hapšenja na lečenje.

"Ono što je zaista najveći mogući faktor zavisnosti su naše sopstvene ideologije i politike koje nas sprečavaju da zavisnost promenimo iz kažnjavanja u stvarno tretiranje kao problema mentalnog zdravlja", rekao je šef policije Njutona.

Bajden je izrazio razumevanje za taj pristup.

"Ne bi trebalo da šaljemo ljude u zatvor zbog upotrebe droge. Trebalo bi da ih šaljemo na na obaveznu rehabilitaciju", rekao je predsednik u televizijskom programu u sredu uveče.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG