Predsednik Džo Bajden prigovorio je "prisilnim i sve agresivnijim akcijama" Kine prema Tajvanu, tokom prvog ličnog sastanka sa predsednikom Kine Ši Đinpingom. Bela kuća je saopštila da je Bajden takođe izrazio zabrinutost za ljudska prava u vezi sa ponašanjem Pekinga u Sinđangu, Tibetu i Hong Kongu.
Na konferenciji za novinare nakon sastanka u ponedeljak, Bajden je ponovio podršku dugogodišnjoj politici Sjedinjenih Država "Jedna Kina". On je takođe rekao da uprkos nedavnom kineskom zveckanju oružjem, ne veruje da "postoji bilo kakav neposredni pokušaj Kine da napadne Tajvan".
"Do toga nikada ne mora doći", dodao je Bajden.
Sastanak u Indoneziji, usred Bajdenovog sedmodnevnog putovanja u inostranstvo, dogodio se na marginama samita grupe 20 najvećih svetskih ekonomija, s ciljem dadve supersile "upravljaju" razlikama među njima, dok se nadmeću za globalni uticaj u vremenu rastućih ekonomskih i bezbednosnih tenzija.
Obraćajući se novinarima nakon sastanka koji je trajao gotovo tri sata, Bajden je rekao da će SAD „nastaviti energično da se takmiče“ sa Kinom, ali da "ja ne tražim sukob", dodajući:"apsolutno verujem da ne mora biti novog hladnog rata“ između SAD i Kine.
U saopštenju Bele kuće se navodi da su se Bajden i Ši takođe složili da „nuklearni rat nikada ne treba voditi“ i da se u njemu ne može pobediti, te su "naglasili svoje protivljenje upotrebi ili pretnjama upotrebi nuklearnog oružja u Ukrajini". To je bila referenca na loše prikrivene pretnje ruskih zvaničnika da će upotrebiti atomsko oružje pošto je ruska, skoro devetomesečna invazija na Ukrajinu, posustala.
Bajden i Ši su se takođe složili da "daju ovlašćenja ključnim visokim zvaničnicima" u oblastima potencijalne saradnje, uključujući bavljenje klimatskim promenama i održavanje globalne finansijske, zdravstvene i prehrambene stabilnosti. Nije bilo odmah jasno da li to znači da će Kina pristati da ponovo pokrene pregovore o klimatskim promenama, koje je Peking obustavio u znak protesta zbog posete predavajuće Predstavničkog doma Kongresa Nensi Pelosi Tajvanu u avgustu.
„Kao lideri naše dve nacije, delimo odgovornost, po mom mišljenju, da pokažemo da Kina i Sjedinjene Države mogu da upravljaju našim razlikama, da spreče da konkurencija postane nešto blizu sukoba i da pronađemo načine da zajedno radimo na hitnim globalnim pitanjima. To zahteva našu međusobnu saradnju“, rekao je Bajden na otvaranju sastanka.
Ši je pozvao Bajdena da "zacrta pravi kurs" i "podigne na viši nivo odnose" između Kine i SAD, navodeći da je spreman za "iskrenu i dubinsku razmenu mišljenja" sa Bajdenom.
Obojica su na dugo očekivani sastanak ušli sa ojačanim političkim položajem kod kuće. Demokrate su trijumfalno održale kontrolu nad Senatom SAD, sa šansom da dobiju još jednog senatora na drugom krugu izbora u Džordžiji sledećeg meseca. U oktobru, Šiju je nacionalni kongres Komunističke partije dodelio treći petogodišnji mandat, što je raskid sa tradicijom.
„Imamo vrlo malo nesporazuma“, rekao je Bajden novinarima u nedelju u Kambodži, gde je učestvovao na skupu zemalja jugoistočne Azije, pre nego što je otišao u Indoneziju. „Samo moramo da shvatimo gde su crvene linije i koje su najvažnije stvari za svakog od nas u naredne dve godine."
Bajden je dodao: „Njegove okolnosti su se očigledno promenile kod kuće". Predsednik je o sopstvenoj situaciji rekao: „Znam da dolazim jači“.
Predstavnici Bele kuće su u više navrata nastojali da minimiziraju bilo kakvu ideju o konfliktu između dve nacije i naglašavali da veruju da zemlje mogu zajednički raditi na izazovima kao što su klimatske promene i zdravstvena bezbednost. Ipak, odnosi su postajali sve zategnutiji pod različitim američkim administracijama, pošto su ekonomske, trgovinske, ljudske i bezbednosne razlike sve više dolazile do izražaja.
Kao predsednik, Bajden je u više navrata Kini na teret stavljao kršenje ljudskih prava protiv naroda Ujgura i drugih etničkih manjina, obračune sa demokratskim aktivistima u Hong Kongu, prinudne trgovinske prakse, vojne provokacije protiv Tajvana, te razlike u kontekstu ruskog rata protiv Ukrajine. Kineski zvaničnici su se uglavnom uzdržavali od javnih kritika ruske agresije, iako je Peking izbegavao direktnu podršku, poput snabdevanja oružjem.
Bela kuća je saopštila da je Bajden posebno pomenuo zabrinutost SAD u vezi sa postupcima Kine u Sinđangu, Tibetu i Hong Kongu, kao i probleme Amerikanaca koje smatra „nezakonito pritvorenim“ ili podložnim zabrani izlaska iz Kine.
Jedna od tačaka oko kojih se Vašington i Peking najviše spore je Tajvan. Bajden je u više navrata tokom obavljanja predsedničke funkcije rekao da bi SAD branile taj otok ukoliko bude napadnut od Kine, koja na njega gleda kao na teritoriju koju želi da spoji sa svojom. Ipak, zvaničnici američke administracije su svaki put naglašavali da se američka politika "Jedna Kina" ne menja. Po toj politici, SAD priznaju vladu u Pekingu, ali istvoremeno imaju neformalne odnose i odbrambene veze sa Tajvanom.
Nakon što je Pelosi putovala na Tajvan, Kina je pokrenula niz vojnih vežbi, te je ispaljivala balističke projektile u obližnje morske vode.
Bela kuća je navela da je Bajden prigovorio kineskom lideru zbog postupaka njegove zemlje prema Tajvanu, navodeći da oni podrivaju mir i stabilnost u regionu, ali i ugrožavaju globalni prosperitet.
Prema navodima kineskih vlasti, Ši je tokom sastanka "naglasio da je pitanje Tajvana u srži kineskih interesa, temelj političke osnove kinesko-američkih odnosa, te prva crvena linija koja se ne sme preći u kinesko-američkim odnosima".
Bajden je rekao i da kineske ekonomske prakse "nanose štetu američkim radnicima i porodicama, te radnicima i porodicama širom sveta".
Pre nekoliko sedmica, Bajdenova administracija je blokirala uvoz naprednih kompjuterskih čipova iz Kine, što je bio potez s ciljem jačanja SAD u ekonomskom nadmetanju sa Kinom. Kina je osudila taj potez.
Dva lidera su do sada održali pet telefonskih i video sastanaka tokom Bajdenovog predsednikovanja, a ovo im je bio prvi susret uživo. Predstavnici Bele kuće i njihove kolege iz Kine proveli su sedmice pregovarajući oko detalja sastanka.
