Linkovi

UN: Savremeno ropstvo u porastu, krize povećavaju siromaštvo


Ilustracija
Ilustracija

Broj ljudi primoranih na savremene oblike ropstva porastao je za petinu proteklih godina na oko 50 miliona, u svetlu rasta broja siromašnih i drugih kriza, saopštila je u ponedeljak Međunarodna organizacija rada (ILO) Ujedinjenih nacija.

Više od polovine je bilo prisiljeno da radi, dok su drugi bili primorani na brak, navodi ILO. Obe kategorije se definišu kao moderno ropstvo zato što obuhvataju ljude "koji ne mogu da odbiju ili ne mogu da odu zbog pretnji, nasilja, prevare, zloupotrebe položaja ili druge vrste iznude", ističe agencija UN.

Takođe dodaje da su situaciju pogoršale krize kao što su kovid 19, oružani sukobi i klimatske promene zbog kojih je veći broj ljudi zapao u ekstremno siromaštvo i bio primoran na migraciju.

"Umanjili smo naše napore. Skrenuli smo pažnju s pitanja prinudnog rada", rekao je za agenciju Rojters Gaj Rajder, direktor ILO i zatražio da se poboljšaju prakse zapošljavanja i inspekcije rada.

Naglasio je da bi takođe mogle da pomognu trgovinske mere, kao što je zabrana uvoza i izvoza proizvoda koji su nastali prisilnim radom, a koju Evropska unija trenutno razmatra.

Prema izveštaju, u poređenju sa poslednjim podacima iz 2016. godine, broj ljudi koji su primorani na moderno ropstvo porastao je za oko 9,3 miliona.

Više od polovine slučajeva prinudnog rada je u zemljama sa višim srednjim ili visokim prihodima, gde je verovatnoća da migrantski radnici budu pogođeni tri puta veća nego kada je reč o lokalnoj radnoj snazi.

U odvojenom delu izveštaja navodi se da je u Kataru - koji je bio optužen za kršenja prava migranata tokom priprema za Svetsko prvenstvo u fudbalu u novembru - postignut značajan napredak od otvaranja kancelarije Međunarodne organizacije rada u toj zemlji u aprilu 2018.

U izveštaju se ukazuje i na optužbe za prisilni rad u delovima Kine i odvojene zaključke Kancelarije za ljudska prava UN o tome da u toj zemlji "postoje ozbiljna kršenja ljudskih prava", te da pritvaranje Ujgura i drugih muslimana u Šinđangu može predstavljati zločin protiv čovečnosti.

Kina odbacuje te optužbe, a prošlog meseca je ratifikovala dve konfencije protiv prisilnog rada.

XS
SM
MD
LG