Sjedinjene Države su saopštile da diplomatski kanali sa Kinom ostaju otvoreni čak i pošto je Peking saopštio da prekida saradnju sa SAD u oblastima kao što su klimatske promene i borba protiv narkotika.
U Pentagonu je visoki zvaničnik rekao da je tempo kineske vojne aktivnosti oko Tajvana sporiji nego što je bio neposredno posle posete predsedavajuće Predstavničkog doma SAD Nensi Pelosi ranije ovog meseca, ali da je i dalje viši od istorijskih normi.
"Zamenica sekretara [Vendi] Šerman sastla se sa ambasadorom [Narodne Republike Kine] u Sjedinjenim Državama [Kin Gangom]… 23. avgusta. Imamo i nastavićemo da održavamo linije komunikacije sa NR Kinom otvorenim", rekao je zamenik portparola Stejt departmenta Vedant Patel tokom telefonskog brifinga u sredu.
"Peking je zatvorio neke ključne kanale komunikacije i saradnju u vezi sa nekoliko vitalnih pitanja koja utiču na ceo svet", dodao je on. "Ali Sjedinjene Države nastavljaju da traže otvorenu i konstruktivnu liniju komunikacije za upravljanje našim razlikama, posebno u trenucima napetosti".
SAD nastavljaju da preduzimaju "mirne i odlučne korake" za održavanje mira i stabilnosti u regionu, a podrška Tajvanu je u skladu sa dugotrajnom politikom "Jedne Kine" Vašingtona, rekao je Patel za Glas Amerike.
Kineska ambasada u Vašingtonu nije odgovorila na zahtev Glasa Amerike za komentar sastanka.
Sastanak Šermanove sa Kinom Gangom usledio je kada je Kina nastavila da pojačava vojne manevre oko Tajvanskog moreuza nakon uzastopnih poseta Pelosijeve samoupravnom ostrvu; senatora Edvarda Markija, demokrate i član senatskog komiteta za spoljne odnose; i guvernera Indijane Erika Holkomba, republikanca.
U Pekingu je portparol Ministarstva spoljnih poslova rekao da su kineski zvaničnici "uputili ozbiljne demarše američkoj strani tokom posete guvernera Indijane Holkomba Tajvanu", dodajući da Peking poziva "relevantne [strane] u SAD da se pridržavaju principa jedne Kine" i "zaustavi sve oblike zvaničnih interakcija" sa Tajvanom.
Kina, koja tvrdi da ima suverenitet nad Tajvanom, vidi posete visokih poslanika SAD Tajvanu kao iritantne. Tajvan je "uvek bio najvažnije i najosetljivije pitanje u srcu odnosa Kine i SAD", rekao je portparol.
Američki zvaničnici kažu da se Vašington ne slaže sa pekinškim principom Jedne Kine i da SAD ostaju privržene svojoj dugogodišnjoj, dvostranačkoj politici Jedne Kine, vođenoj Zakonom o odnosima sa Tajvanom, Tri zajednička saopštenja i Šest obezbeđenja.
Američki zvaničnici su rekli da se politika Vašingtona "Jedna Kina" "razlikuje" od pekinškog principa Jedne Kine. Komunistička partija Kine nikada nije vladala Tajvanom, ali potvrđuje suverenitet nad samoupravnom demokratijom.
Decenijama su SAD bile jasne da je njihova odluka da uspostave diplomatske odnose sa Kinom 1979. počivala na očekivanju da će "budućnost Tajvana biti određena mirnim sredstvima", kako je predviđeno u Zakonu o odnosima sa Tajvanom.
U sredu, podsekretar odbrane za politiku Kolin Kal rekao je novinarima da SAD ostaju privržene stabilnom, slobodnom i otvorenom Indo-Pacifiku i da će nastaviti svoje operacije slobodne plovidbe, kao i tranzite kroz Tajvanski moreuz u skladu sa međunarodnim pravom.
"Naša reakcija nije da pozivamo na sukob ili da stvaramo nepotrebna trvenja, već da u suštini jasno stavimo do znanja da se gambit Pekinga neće isplatiti. Ali ako je njihov cilj bio da nateraju nas i međunarodnu zajednicu da se povučemo, to neće uspeti", rekao je on za Glas Amerike.
SAD i Kina takođe pregovaraju jer su u petak istekla izuzeća od zabrane putovanja za 13 talibanskih zvaničnika. Kina i Rusija žele da im dozvole da nastave da putuju, dok SAD i zapadne zemlje žele da ograniče broj.
"Razgovori o tome da li da se odobri izuzeće su u toku. A ova odluka zahteva konsenzus među ostalim članovima Saveta bezbednosti [Ujedinjenih nacija]", rekao je Patel za Glas Amerike.
Iako SAD vide potrebu da nastave ograničeni angažman sa talibanima, svrha i obim ukidanja zabrane putovanja je "strogo ograničen i ni na koji način ne daje legitimitet talibanima“, rekao je zvaničnik Stejt departmenta.
Ove nedelje, SAD i Južna Koreja započele su svoju najveću kombinovanu vojnu obuku poslednjih godina.
Visoki američki zvaničnici rekli su da Sjedinjene Države smatraju održavanje stabilnosti širom Tajvanskog moreuza vitalnim za nacionalne interese SAD i regiona.
"Ceo Indo-pacifički region i međunarodna zajednica imaju interes da održe mir i stabilnost u Tajvanskom moreuzu", rekao je na brifingu prošle nedelje Danijel Kritenbrink, najviši zvaničnik Stejt departmenta za pitanja istočne Azije i Pacifika.
"To je primarni put za brodove iz Kine, Japana, Južne Koreje i Tajvana koji idu ka Evropi, Sjedinjenim Državama i svim tržištima na tom putu", dodao je on. "Skoro polovina globalne kontejnerske flote — 48 odsto i 88 odsto najvećih svetskih brodova po tonaži — prošlo je kroz Tajvanski moreuz ove godine".
