Linkovi

"Bregzit je loš za sve, a najviše za Britaniju i EU"


Zastave Velike Britanije i Evropske unije ispred zgrade britanskog Parlamenta u Londonu (Foto: AP/Frank Augstein)

Premijerka Velike Britanije Tereza Mej ove nedelje po četvrti put dostavlja parlamentu sporazum o Bregzitu, koji je postigla sa Evropskom unijom, sa kojom je takođe dogovorila produžetak roka za usvajanje sporazuma do 31. oktobra ove godine. O trnovitom putu Bregzita za Glas Amerike govore dvojica analitičara - Džefri Gedmin i Čarls Kapčan​.

Ujedinjeno Kraljevstvo je oduvek bila jedna od najskeptičnijih članica Evropske unije, dok su mnogi britanski lideri i građani tradicionalno bili oprezni pri ustupanju suvereniteta svoje zemlje Briselu. Velika Britanija je stoga odlučila da ostane izvan evrozone i šengenskog područja slobodnog kretanja, a isto tako pregovarala i o nekim aspektima pravosudne politike i unutrašnjih poslova Evropske unije.

Saga u vezi sa Bregzitom počela je obećanjem bivšeg britanskog premijera Dejvida Kamerona da će, ukoliko Torijevci pobede na izborima 2015. godine - raspisati referendum o Bregzitu.

Godinu dana kasnije - posle sve snažnijeg pritiska tvrdokornih evroskeptika, kako unutar tako i izvan njegove konzervativne stranke, Dejvid Kameron, u ulozi premijera, izašao je pred birače i rekao:

“Predložiću u parlamentu da britanski narod odluči o našoj sudbini u Evropi putem referenduma 23. juna 2016. godine”.

Zagovornici Bregzit-a pobedili su tesnom većinom glasova, ubeđeni da je izgubljena kontrola nad sudbinom zemlje, kaže Čarls Kapčan iz Saveta za spoljnopolitičke odnose.

Čarls Kapčan, Savet za spoljnopolitičke odnose
Čarls Kapčan, Savet za spoljnopolitičke odnose

“Nacionalni identitet, imigracija, ekonomska globalizacija, deziorijentisanost i ogorčenost prema političkoj klasi su glavna pitanja koja su dovela do Bregzita”.

Visoki saradnik Instituta za strateški dijalog na Univerzitetu Džordžtaun u Vašingtonu Džefri Gedmin dodaje:

“Zavladalo je uverenje da su građani sistematski zapostavljani od strane svojih elita, Brisela, Evropske unije i njenih nadnacionalnih institucija, dok su politički vrhovi poistovećeni sa otimanjem privilegija”.

Međutim, put do samog “Bregzita” mnogo je složeniji od političke borbe, koja je dovela do referenduma o napuštanju EU.

Premijerka Tereza Mej još nije ostvarila ni prvi korak - da britanski parlament usvoji dokument od 585 stranica o sporazumnom izlasku iz Unije i deklaraciju od 26 stranica o budućim odnosima između Ujedinjenog Kraljevstva i EU.

Predlog je tri puta odbijen u britanskom parlamentu, poslednji put krajem marta, posle čega je Mej bila primorana da zatraži od Evropskog saveta četvrto po redu odlaganje krajnjeg roka za šta je dobila saglasnost.

"Evropski savet od 27 lidera u dogovoru sa vladom Ujedinjenog Kraljevstva odobrio je fleksibilno produženje perioda iz člana 50 do 31. oktobra ove godine", rekao je predsednik Evropskog saveta Donald Tusk tada.

Glavna kočnica u sprovođenju procesa, navode stručnjaci, jeste odlučno odbijanje ključnih elemenata u nacrtu sporazuma od strane tri glavne britanske političke frakcije.

Skeptici u pogledu Bregzita su protiv zbog nejasnih uslova budućih trgovinskih odnosa Britanije i EU. Pristalice "tvrdog Bregzita" strahuju od vezivanja za tržišna pravila EU, na koja London ne može da utiče. Zagovornici „mekog Bregzita“ favorizuju trajno članstvo u jedinstvenom tržištu kao najmanje štetan ishod za ekonomiju.

Čarls Kapčan konstatuje:

„Ukoliko Bregzit stupi na snagu možemo slobodno reći da će Britanija u narednih nekoliko godina potrošiti lavovski deo vremena baveći se unutrašnjim pitanjma: u smislu implementacije Bregzita, kao i nagađanja šta će tačno da se dešava tokom tranzicije (od članstva do izlaska), koja treba da traje 21. mesec“.

Džefri Gedmin smatra da je Britanija u krupnim nevoljama.

Džefri Gedmin, Institut za strateški dijalog, Univerzitet Džordžtaun
Džefri Gedmin, Institut za strateški dijalog, Univerzitet Džordžtaun

“‘Meki’ Bregzit je malo verovatan. Niti verujem u brzo rešenje. Naprotiv, svi su izgledi da dolazi politički uzburkan period, pun razmirica i tenzija. Lično sumnjam da je bezbolan Bregzit uopšte moguć”.

Mnogi eksperti smatraju da bi EU posle Bregzita mogla da oslabi kao međunarodni akter.

Kapčan dodaje da bi to moglo da dovede i do slabljenja transatlantskog partnerstva.

“Bregzit je loš za sve. Najgori je za Britaniju, a potom za Uniju, koja bi ostala ne samo bez treće ekonomske sile u bloku, već i prve bezbednosne sile u Evropi. Bregzit slabi i Sjedinjene Države, jer je Britanija jedna od članica EU koja je najbliža Americi i sa kojom se slaže u vezi sa mnogim pitanjima”,

Bregzit bi mogao da utiče negativno i na politiku proširenja Unije, jer jedan od najvećih zagovornika je upravo Britanija, kaže Gedmin.

Kako ističe, u svemu ovome nema pobednika, s izuzetkom Vladimira Putina koji voli sve što ide na štetu evropske i Zapadne kohezije:

„Putin ne planira ni invaziju, niti osvajanje Evrope, ali svakako priželjkuje srozavanje Unije na čiji račun bi podigao Rusiju. Populizam, ‘Bregzit’, interni konflikti, polarizacija, sve mu to godi. Zapad uskovitlan, nefunkcionalan, neuspešan i donekle energetski zavisan od Rusije - prava vizija za Putina", naglašava Gedmin.

I on i Kapčan se slažu da se Britanci, ukoliko zaista odu, više neće vratiti.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG