Linkovi

Četiri presude Vrhovnog suda na koje bi mogla da utiče promena odluke o abortusu


ARHIVA - Džim Obergefel, podnosilac tužbe u slučaju Obergefel protiv Hodža, kojim je legalizovan istopolni brak širom SAD, na konferenciji za novinare ispred skupštine Teksasa, 29. juna 2015. (Foto: AP/Eric Gay)

U svom nacrtu mišljenja kojim bi se poništila istorijska presuda u slučaju Rou protiv Vejda, kojom je legalizovan abortus u SAD, konzervativni sudija Vrhovnog suda Semjuel Alito naglasio je da je ta odluka ograničena na abortus, i da neće uticati na druga prava.

“Ništa u ovom mišljenju", napisao je Alito u dokumentu koji je procureo u javnost, "ne bi trebalo da se protumači kao da dovodi u pitanje presedane koji se ne odnose na abortus".

Dokument je prvi nacrt i mogao bi da se promeni pre nego što sud donese konačnu odluku za nekoliko nedelja. Ali uprkos uveravanjima Alita, široka argumentacija koju je koristio da obrazloži ukidanje odluke iz 1973. i kasniju presudu iz 1992. kojom je potvrđena legalizacija abortusa, izazvali su veliku uznemirenost liberala da bi isti argumenti mogli da se upotrebe za ukidanje drugih prava koja potpadaju pod odredbu klauzule o dužnom postupku iz 14. amandmana američkog Ustava.

Među njima su: pravo odraslih Amerikanca da koriste kontracepciju, sloboda sklapanja braka sa ljudima druge rase, i pravo na istopolni brak.

Ako se podrži argumentacija za ovu odluku, kako stoji u objavljenom nacrtu, ceo niz prava se dovodi u pitanje", izjavio je prošle nedelje predsednik Džo Bajden.

Ključni deo Alitovog argumenta je stara konzervativna primedba da je u slučaju Rou protiv Vejda "veštački proizvedeno" pravo koje nema osnova u Ustavu. Potvrdom prava Norme Mekorvej, "Džejn Rou" u sudskoj postupku, da okonča trudnoću, sudije su sa 7 prema 2 zaključile da je abortus deo "fundamentalnog prava na privatnost" koje je zaštićeno 14. amandmanom američkog Ustava.

14. amandman je usvojen 1868. godine, a Ustavni sud je koristio njegovu klauzulu o dužnom postupku da potvrdi široki niz ustavnih prava, kao što su pravo na brak i pravo na upotrebu kontracepcije.

Međutim, Alito je izneo tvrdnju da u Ustavu nema pomena abortusa niti privatnosti. U skladu sa još jednom konzervativnom kritikom odluke Rou protiv Vejda, napisao je da je presuda iz 1973. krajnje pogrešna, delimično i zato što pravo na abortus nije "duboko ukorenjeno u istoriji i tradiciji nacije." Zapravo, kako je dodao, mnoge države su abortus tretirale kao krivično delo u vreme kada je donet 14. amandman, posle američkog građanskog rata.

Ali samo zato što je nešto bilo nelegalno u 19. veku i ne pominje se eksplicitno u Ustavu, ne znači da ne može da bude ustavno zaštićeno, kaže Sonja Sater, profesorka prava na univerzitetu Džordžtaun.

Kada pogledate način na koji on vrši analizu da bi rekao kako je doneta pogrešna odluka u slučaju Rou protiv Vejda, mogli biste da iskoristite identičnu analizu da zaključite da postoje i druga prava koja se ne pominju eksplicitno u Ustavu", izjavila je Sater u intervjuu za Glas Amerike.

Kerolajn Fredrikson, profesorka prava na univerzitetu Džordžtaun i saradnica liberalno orijentisanog Brenan centra, kaže da Alitovo uveravanje da njegova odluka ne bi imala uticaja na druge presedane - može da navede na pogrešan trag.

“Stvari jednostavno ne funkcionišu tako", rekla je u intervjuu za Glas Amerike. "Svako ko je upoznat sa sistemom opšteg prava razume da se presedani zasnivaju na pravnoj argumentaciji i da se razvijaju. Jedan presedan prati drugi. Ako ukinete zakon na osnovu suštinskog neslaganja sa pravnim argumentom u osnovi tog zakona, isti ti argumenti će dozvoliti da se ponište i druge odluke".

Slede četiri odluke Vrhovnog suda na koje bi moglo da utiče poništenje presude Rou protiv Vejda:

Sastav Vrhovnog suda 28. septembra 1962. godine. Sudije Tom Klark, Hjugo Blek, Erl Voren, Vilijam O. Daglas, Džon Harlan, Bajron R. Vajt, Vilijam Brenan, Poter Stjuart i Artur Goldberg.
Sastav Vrhovnog suda 28. septembra 1962. godine. Sudije Tom Klark, Hjugo Blek, Erl Voren, Vilijam O. Daglas, Džon Harlan, Bajron R. Vajt, Vilijam Brenan, Poter Stjuart i Artur Goldberg.

Grizvold protiv Konektikata

Ova presuda iz 1965. godine, koju mnogi vide kao prethodnicu odluke u slučaju Rou protiv Vejda, oborila je zakon Kontektikata kojim je bila zabranjena upotreba kontracepcije. 1961. godine, Estel Grizvold, predstavnica organizacije Planirano roditeljstvo, i Si Li Bakston, ginekolog Univerziteta Jejl, uhapšeni su i morali da plate novčanu kaznu zbog vođenja klinike za kontrolu rađanja u Konektikatu.

Grizvold i Bakston su se žalili na sudsku odluku, navodeći da se zakonom Kontektikata krše njihova prava garantovana 14. amandmanom Ustava.

Odlukom 7-2, sud je zaključio da se zakonom Konektikata krši ustavno "pravo na bračnu privatnost". Odluka je, prema Sater, utrla put presudi Rou protiv Vejda.

"Rou se snažno oslanjao na argumentaciju iznetu u slučaju Grinzvold", ističe profesorka univerziteta Džordžtaun. Ako Vrhovni sud obori Roa, mnogi liberali strahuju da bi ista argumentacija mogla da se koristi da se poništi i prethodna presuda.

Ako padne Kejsi (mišljenje iz 1992. godine kojim je potvrđeno pravo na abortus, ako padne Rou protiv Vejda, onda će verovatno pasti i odluka Grinsvold protiv Konektikata", izjavio je prošle nedelje za MSNBC demokratski kongresmen Džejmi Reskin, stručnjak za ustavno pravo.

Međutim, dok mnogi konzervativci dovode u pitanje pravnu argumentaciju za presudu o kontracepciji, malo njih očekuje širu zabranu kontrole rađanja.

Umesto toga, kako kaže Fredrikson, obaranje Roa moglo bi da dovede do "postepenog urušavanja prava na kontracepciju, tako što će se oblici kontrole rađanja sve više nazivati abortusom ili sličnim abortusu, što bi državama omogućilo da regulišu pristup sredstvima za kontracepciju.

ARHIVA - Na fotografiji snimljenoj 26. januara 1965. vide se Mildred Laving i njen suprug Ričard P. Laving.
ARHIVA - Na fotografiji snimljenoj 26. januara 1965. vide se Mildred Laving i njen suprug Ričard P. Laving.

Laving protiv Virdžinije

Pre tog slučaja iz 1967. godine, više od desetak američkih država je belcima branilo da se venčavaju Afroamerikancima.

Istorijski slučaj se odnosio na Mildred Džiter, crnkinju, i Ričarda Lavinga, belca. Budući da nisu mogli da se venčaju u svojoj državi 1958. godine, otputovali su u prestonicu Vašington.

Kada su se vratili u Virdžiniju, uhapšeni su na osnovu državnih zakona kojima se brani brak pripadnika različitih rasa.

Osuđeni su na godinu dana zatvorske kazne pod uslovom da napuste Virdžiniju i ne vraćaju se u nju 25 godina kao bračni par.

Vrhovni sud je zaključio da takozvani status o mešanju rasa Virdžinije krši klauzulu o jednakoj zaštiti iz 14. amandmana.

Prema našem Ustavu, sloboda da se venčate, ili ne venčate, osobom druge rase počiva na pojedincu i država ne može da je narušava", napisao je predsedavajući sudija Erl Voren u jednoglasnoj odluci suda.

Pokušaj da se poništi slučaj Laving bi bio ekstreman", ističe Fredrikson.

Sudija Klarens Tomas, koji se smatra najkonzervativnijim članom Vrhovnog suda, je Afroamerikanac oženjen belkinjom.

ARHIVA - Tajron Garner i Džon Lorens stižu u sudnicu sa svojim advokatom Mičelom Kejtinom, 20. novembra 1998.
ARHIVA - Tajron Garner i Džon Lorens stižu u sudnicu sa svojim advokatom Mičelom Kejtinom, 20. novembra 1998.

Lorens protiv Teksasa

Istorijska presuda za gej prava, odluka iz 2003. označila je poništavanje zakona Teksasa koji kriminalizuje seks između pripadnika istog pola, što je dovelo do ukidanja takozvanih "zakona protiv sodomije" širom zemlje.

1998. godine, Džon Lorens i njegov partner su zatečeni za vreme seksa kada je policija ušla u Lorensov stan zato što je dobila prijavu o prekršenom javnom redu. Nakon što su uhapšeni i kažnjeni na osnovu teksaškog zakona protiv sodomije, muškarci su se žalili na statut kao kršenje klauzule o jednakoj zaštiti.

Vrhovni sud se saglasio. Sudija Entoni Kenedi, istaknuti zagovornik LGBTQ prava, napisao je većinsko mišljenje.

Pravo na slobodu podnosilaca žalbe, na osnovu klauzule o dužnom postupku, daje im puno pravo na privatne činove, bez vladine intervencije", napisao je.

Za aktiviste za prava LGBTQ populacije, odluka kojom je poništena presuda Vrhovnog suda iz 1986. godine, koja je podržala sličan zakon protiv sodomije u Džordžiji, bila je velika pobeda.

Jim Obergefell, the named plaintiff in the case before the Supreme Court, center, talks on a cellphone to President Barack Obama on the steps of the Supreme Court following the court's decision, in Washington, D.C., June 26, 2015.
Jim Obergefell, the named plaintiff in the case before the Supreme Court, center, talks on a cellphone to President Barack Obama on the steps of the Supreme Court following the court's decision, in Washington, D.C., June 26, 2015.

Obergefel protiv Hodžisa

Ovom odlukom iz 2015. gej brak je uspostavljen kao ustavno pravo.

Tužbu je podnela grupa istopolnih parova koja je osporila državne zakone koji im nisu dozvoljavali da se legalno venčaju.

Odlukom 5-4 Vrhovni sud je presudio da države moraju da dozvole gej parovima da se venčaju i priznaju brakove sklopljene u državama gde su gej brakovi legalni.

Kenedi je, još jednom, napisao većinsko mišljenje.

"Oni traže jednako dostojanstvo u očima zakona. Ustav im daje to pravo".

Presuda doneta tesnom većinom i slavljena kao veliko dostignuće LGBTQ zajednice u Americi, sada je dovedena u opasnost, kaže Fredrikson.

Mislim da postoji vatreno neslaganje sa odlukom u slučaju Obergefel na osnovu iste ideje o tradiciji našeg društva", dodaje profesorka prava.

Svih šestoro konzervativaca koji trenutno služe u Vrhovnom sudu ne slaže se sa presudom u slučaju Obergefel protiv Hodžisa, navode pravni eksperti. Međutim, "drugo je pitanje" da li će udružiti snage da bi poništili tu presudu, ističe Sater.

XS
SM
MD
LG