Linkovi

Abortus, religija, oružje, smrtna kazna - pitanja o kojima odlučuje konzervativni Vrhovni sud


Zgrada Vrhovnog suda u Vašingtonu

Budućnost prava na abortus je u rukama konzervativnog Vrhovnog suda SAD koji počinje novo redovno zasedanje u ponedeljak. Pred sudom su i pitanja prava na nošenje oružna i neke religijske teme. Sudije se vraćaju u sudnicu nakon 18-mesečne pauze zbog pandemije, osim Breta Kavanoa koji će učestvovati onlajn prve nedelje jer ima kovid.

Liberalni sudija Stven Brejer bi, kako se spekuliše, mogao da ode u penziju, a većina u sudu je već konzervativna. Troje od sadašnjih devet sudija postavio je bivši predsednik Donald Tramp, poslednju među njima konzervativku Ejmi Koni Beret.

Profesor prava sa Univerziteta u Čikagu, Dejvid Straus, smatra da će ovo redovno zasedanje odgovoriti na ključno pitanje - da li će se pred Vrhovnim sudom ponovo voditi kullturološki ratovi?

Najveće pitanje pred Vrhovnim sudom je pravo na abortus.

Kredibilitet Vrhovnog suda mogao bi da bude preispitivan ako se odluči da ukine presudu Ro protiv Vejda iz 1973. kojom se ženama u SAD garantuje pravo na abortus i zabranjuje državama da se u to mešaju.

Sudije će 1. decembra saslušati argumente u slučaju države Misisipi koja traži da zabrani sve abortuse posle 15. nedelje trudnoće. Niži sudovi su blokirali primenu zakona jer je suprotan presudi Ro protiv Vejda.

Misisipi je među 12 država koje pokušavaju da obore tu presudu.

Vrhovni sud je početkom septembra, odlukom 5 prema 4, već dozvolio da se u Teksasu primeni restriktivan propis kojim se zabranjuje većina abortusa.

Drugo važno pitanje pred Vrhovnim sudom je pravo na nošenje oružja.

Početkom novembra sud će saslušati argumente u slučaju države Njujork, koja je zabranila da se oružje nosi u javnosti - i to je pitanje koje uvek dotiče i Drugi amandman američkog ustava.

Više od 40 američkih saveznih država već omogućava da se oružje nosi u javnosti, ali Njujork i Kalifornija, dve najnaseljenije države, su u manjini koja ima strože propise o oružju.

Pitanje je kako će sa konzervativnom većinom Vrhovni sud tumačiti ovaj slučaj.

Oni koji se bore za pooštravanje propisa o nošenju oružja su zabrinuti.

"Široko tumačenje Drugog amandmana moglo bi da zabrani neke strože propise o oružju, za koje se pokazalo da sprečavaju oružano nasilje", kaže Džonatan Louvi iz organizacije Brejdi, koja se bori protiv oružanog nasilja.

Velika tema ovog zasedanja biće i religija u oblasti obrazovanja.

Razmatraće se slučaj države Mejn koja je isključila religijske škole iz državnog programa koji pomaže u obrazovanju dece onim porodicama koje nemaju pristup javnim školama. Pravnici očekuju da će roditelji koji su zbog toga tužili državu dobiti spor, jer se program Mejna finansira od novca poreskih obveznika, ali nije jasno koliko bi ta presuda mogla da utiče na druge slučajeve.

Među važnijim slučajevima ove jeseni biće i pitanje smrtne kazne u slučaju Džohara Carnajeva, bombaša na Bostonskom maratonu. Bajdenova administracija je pozvala da se okonča primena smrtne kazne, čak i u slučajevima federalni krivičnih dela.

Ne očekuje se da odluke o bitnim pitanjima budu donete pre proleća 2022, jer sudije mesece provode u raspravi, a potom i pišu obrazloženja ako se sa odlukama ne slažu.

XS
SM
MD
LG