Geopolitika se vratila punom parom na međunarodnu scenu, čuje se sve češće u Vašingtonu. Glavni razlog tome je uspon Kine koja ne krije da na svaki način želi da preotme ekonomsku i bezbednosnu superiornost od SAD. Svoje ocene o globalnim ambicijama Kine za Glas Amerike iznose dvojica istaknutih američkih vojnih geostratega, bivši komandanti snaga NATO u Evropi, general u penziji Džejms Džouns i Vesli Klark.
Mnogi eksperti smatraju da je geostrateški preokret proizvod promašene posthladnoratovske politike SAD. Očekivanja da će modernizacija Kine, ostvarena putem sve obimnije trgovine širom sveta, dovesti do njene demokratizacije pokazala su se, kažu, jalovim.
Kineski komunistički režim ne krije da namerava da redefiniše ne samo postojeći globalni režim trgovine, već nastoji da ukine I demokratske norme Zapada.
Your browser doesn’t support HTML5
Vojni stratezi: Bliske veze Tajvana i SAD iritiraju Kinu
Ironijom slučaja, ekonomski uspon Kine, zasnovan na nepoštenju, krojen je po američkoj matrici, kaže general Džouns.
“Sve što trenutno rade ukrali su ili plagirali naše ekonomske domete.”
Kineska krađa američke tehnologije, na primer, takođe je umanjila američku vojnu prednost, omogućavajući kineskoj vojsci da stekne sofisticirane kapacitete koji bi inače morali godinama da se razvijaju.
Po Džounsu sajber prodori su daleko najefikasnije kinesko špijunsko sredstvo. Te metode Kina koristi i protiv Amerike i njenih saveznika:
“Kina je veoma slatkorečiva, međutim ne bi trebalo da nas prevari. Znamo tačno šta radi u sajber prostoru, krade intelektualnu svojinu gde god može. Podmeće ‘trojanske konje', svuda i svakome.“
Režim u Pekingu takođe nastoji da razbije strukture trajnih američkih bezbednosnih saveza, smatra Džouns.
Ne propustite: Dejvid Lempton: Sve napetiji odnosi SAD i Kine guraju svet u rasulo?U centru pažnje trenutno je Tajvan, dodaje Klark.
"Glavni problem današnjice nalazi se na Pacifiku, a to je Tajvan. SAD su pristale da ukinu prizanje nezavisnosti tokom 1970-tih. Dobili smo tada obećanje da Kina neće tražiti vojno rešenje za Tajvan. Međutim, Ši Đinpig se ne slaže sa tim obećanjem. To nije način koji želimo da se stvari odvijaju u Aziji.”
Prema Klarkovim rečima, nije isključeno da na Južnom kineskom moru dođe do slučajnog incidenta:
"Kina očigledno ima specifične namere u tom regionu, isto kao što Sjedinjene Države uzimaju za ozbiljno slobodu plovidbe po tom moru, što je i prioritet međunarodne konvencije o tom pitanju,” ističe naš sagovornik.
Svetski finansijski mediji odnedavno javljaju da Kina ubrzano stvara neubičajeno velike zalihe nafte, prehrambenih i drugih proizvoda. Nekima je to znak da se Kina sprema za rat za preuzimanje spornog Tajvana.
Međutim, to ne bi prošlo tako lako,ukazuje Klark. Tajvan pre svega ima sopstvenu sofisticiranu antiraketnu odbranu, a tu su i SAD,
“Predsednik Ši i Kina ne bi nikada sa sigurnošću mogli znati kako bi tačno SAD reagovale na vojni napad kineske vojske na Tajvan. To verovatno stvara dozu nervoze. U savremenim okolnostima poprište konflikta uključilo bi kopno, more, vazduh i sajber prostor, što je veoma opasno.”
Ne propustite: Tramp kritikovao Kinu na otvaranju 75. Generalne skupštine UNKlark pravi paralelu sa “hladnim ratom”.
“Slična nijansiranost trajala je tokom Hladnog rata sa Sovjetskim Savezom. SSSR je znao da će, ukoliko pređe liniju razgraničenja biti rata, ali nije znao u kom trenutku bi naša strana eskalirala rat do nuklearnog nivoa. Bio je to veoma važan element u cilju odvraćanja ratnog sukoba.”
Kina je danas u sličnoj nedoumici, ističe Klark.