Linkovi

Ričard Has: Dobri odnosi sa Kinom ne znače "zagrljaj opasnog medveda"


Ričard Has, Predsednik prestižnog Saveta za spoljno-političke odnose, posvećen američkoj spoljnoj politici i međunarodnim odnosima sa sedištem u Njujorku

Oštriji kritičari Kine u administraciji predsednika Trampa, kao i on sam odavno se zalažu za napuštanje usko povezanih ekonomskih i trgovinskih odnosa sa Kinom. Istovremeno se intenzivno zalažu za vraćanje američkih kompanija i investicija u SAD, dok odnose sa Kinom opisuju kao "zagrljaj opasnog medveda."

Nakon izbijanja pandmije virusa sve brojniji američki zakonodavci i zvaničnici aktuelne administracije govore o zavođenju mera za radikalno razdvajanje dve najveće ekonomije na svetu putem američke zabrane širokog spektra osetljivog izvoza, dodatnih tarifa na kinesku robu, prisilnog vraćanja američkih kompanija kući, čak i povlačenja iz članstva Svetske trgovinske organizacije, za koju neki kažu da olakšava Kini "ekonomski imperijalizam."

Takvi glasovi čuju se i u Evropi, gde se sve više govori o povlačenju iz dubokih i dalekosežnih trgovinskih i investicionih veza uspostavljenih sa Pekingom u poslednje dve decenije. Nemački medijski magnat Matajas Hofner (Mathias Döpfner, CEO of German media giant: Axel Springer SE), u nedavnom komentaru za američki poslovni nedeljnik Business Insider, upozorio je "Ukoliko ne uspemo da ponovo stanemo na sopstvene noge, Evropa bi mogla da pretrpi sličnu sudbinu kao i Afrika i spusti se postupno na nivo kineske kolonije."

Međutim, brojni su i glasovi i onih koji tvrde da bi takva politika završila kao krupan strateški promašaj. Među njima je i Ričard Has, predsednik prestižnog Saveta za spoljnopolitičke odnosa, iz čijih redova i demoratske i republikanske administracije neretko regrutuju visoke savetnike. Sam Has obavljao je dužnost Direktora za planiranje politike u Stejt Departmentu, i bio bliski savetnik državnog sekretara Kolina Pauela u administraciji Džordža W Buša.

Has se ovih dana oglasio žustrom kritikom naputanja koncepta globalizacije i narušavanja odnosa sa Kinom.

"Ta vrsta kritike odražava zastareli način razmišljanja koji blisko poslovanje sa drugim velikim silama smatra glavnim izazovom za Ameriku. Danas i u stoleću, koji dolazi, najznačajnije pretnje biće transnacionalni problemi, mnogo manje problemi pojedinih država."

Has nastavlja: "Čak i u slučaju da se Amerika uspešno suprotstavi Kini, naša bezbednost i prosperitet i dalje bi mogli propasti zbog budućih pandemija, klimatskih promena, sajber napada, terorizma i širenja ili čak upotrebe nuklearnog oružja. Izolacionizam, poricanje, zabijanje glave u pesak, kako god to zvali, nije ozbiljna niti održiva strategija."

Iskusni diplomata potvrđuje da Kina sigurno snosi "ogromnu odgovornost za pandemiju" - ali dodaje - "za manjkavo reagovanje SAD nije kriv Peking. Druge zemlje, Tajvan, Južna Koreja, Singapur i Nemačka - reagovale su daleko bolje, što mnogo govori o slabosti američkog pristupa".

Has, dugogodišnji ekspert na temu globalizacije, takođe smatra da Trampova administracija pogrešno tumači ciljeve kineske spoljne politike.

Strategija za nacionalnu bezbednosti SAD, usvojena 2017., opisuje Kinu kao revizionističku silu koja nastojii da "ugrozi bezbednost i prosperitet Amerike", kao i da pokušava da „preusmeri međunarodni poredak u pravcu štetnom po američke interese i vrednosti američkog društva."

Prema bezbednosnom planu, koji je Pentagon usvojio godinu dana kasnije, ide se korak dalje, kaže Has:

"Kina je opisana kao 'strateški suparnik' koji teži hegemoniji u indo-pacifičkom regionu, i nastoji da što pre odatle stisne pomorsko, kopneno i svako drugo prisustvo Sjedinjenih Država - sa uvek istim ciljem proširivanja globalnog uticaja Kine".

Međutim, Has, nudi drugačiju analizu. Po njemu kineska glavna strateška preokupacija, koja izvire iz kineskog partijskog dokumenta o odbrani izdatom 2019. - pre svega je održavanje teritorijalnog integriteta i unutrašnje stabilnost zemlje. Peking strepi od izbijanja mogućih internih separatističkih pokreta, koji bi mogli da dovedu do raspada zemlje i nasilnog odlaska sa vlasti Komunističke partije Kine, smatra Has.

Po njemu, američkoj geostrateškoj politici još uvek nedostaje konzistentnost u odnosu na Kinu. Has ne preporučuje oživljavanje politike zaustavljanja pojedinačnih zemalja, primenjivane u vreme Hladnog rata sa Sovjetskim Savezom.

Zašto? "Kina nije Sovjetski Savez, današnji svet definisan je globalizacijom, koja zahteva potpuno novi način strateškog razmišljanja," zaključuje Has.

Ričard Haas je predsednik Saveta za spoljnopolitičke odnose. Njegova najnovija knjiga: „Kratak uvod za svet“, (The World: Brief Introductiion) izašla je iz štampe 12. maja , 2020. u izdanju Penguin Random House, izdavačka kuća u sastavu nemačkog medijskog konglomerata Bertelsman.

XS
SM
MD
LG